Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crveni kapitalista zavio banke u crno

„Crveni kapitalista”, kako su drugovi iz SPS-a zvali Gorana Perčevića, novi je osumnjičeni u policijskoj akciji protiv onih koji su na rub propasti doveli srpske banke. Perčević je, zapravo, jedan od onih „uspešnih srpskih biznismena” koji su uz podršku političara oštetili sedam srpskih banaka tako što su uzimali kredite, a onda ih nisu vraćali.

Četiri od tih sedam banaka su već proglasile bankrot: Univerzal, Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd.

Premijer Aleksandar Vučić je Perčevićev način poslovanja pre dva dana opisao kao sistem u kome se tajkuni obrate nekom političaru koji im obezbedi „prolaz” u nekoj banci, zatim uzmu desetine miliona evra, a političara isplate sa milion, dva. Vučić je napomenuo i da ne veruje da je predsednik SPS-a Ivica Dačić imao ikakve veze sa ovim slučajem, uz napomenu novinarima da ne zna sve detalje slučaja i da ga zbog toga „ne drže za reč”.

Perčević je, po rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, uhapšen zbog sumnje da je različitim malverzacijama oštetio Univerzal banku za 1,4 milijarde dinara. Ova banka odobrila je raznim firmama 34 kredita koja nisu vraćena, a i način odobravanja kredita bio je sumnjiv.

Zbog marifetluka u odobravanju kredita u februaru je uhapšen i Dragan Tomić, poslanik SNS-a koji je bio predsednik Izvršnog odbora banke. On je pritvoren zbog odobravanja dva kredita kojim je Univerzal banka oštećena za pet miliona evra. Jedan od ta dva kredita odobren je upravo Perčeviću, dok je drugi dodeljen Veterinarskom zavodu čiji je vlasnik Dragan Đurić.

Tada se saznalo da je Perčevićeva firma „Interkomerc” za kredit vredan oko milion evra kao garanciju dala „šerpe, lonce, poklopce i tiganje”. Za drugi zajam je priložio kobasice i suvomesnate proizvode iz svog „Koteksa”. Perčević je ujedno i jedan od akcionara Univerzal banke.

Najveći akcionar Univerzal banke Nebojša Divljan rekao je u februaru da su kredite dobili Željko Žunić, vlasnik „Beohemije”, sa kojim Perčević ima „izmešano” vlasništvo u nekoliko firmi, Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma”, i Dragan Đurić. Njihov ukupan dug prema Univerzal banci, kako je tada navođeno, dostiže 4,5 milijardi dinara.

Do sloma banke, prema Divljanovoj interpretaciji, došlo je posle upada jedne interesne grupe u organe banke tokom januara i februara 2013. godine. Najveći dužnici banke pogurali su svog kandidata Dragana Tomića, nižeg rukovodioca banke iz Šapca, kao predsednika Izvršnog odbora, koji je vrlo brzo promenio rukovodeću strukturu.

Odmah nakon ovih promena banka je počela nezakonito da odobrava kredite velikom broju anonimnih firmi koje su morale biti povezane sa „Beohemijom”, „Interkomercom” i drugima kojima takvi krediti nisu smeli biti odobreni.

Sa druge strane, Perčević je u to vreme tvrdio da zaduženost „Interkomerca” kod Univerzal banke nije povećana od kada je na čelo Izvršnog odbora došao Dragan Tomić.

– Toliko firmi nije vratilo dugove Univerzal banci proteklih godina i sada se pojavi „Interkomerc” koji je u blokadi tek tri meseca i odjednom smo mi krivi za propast Univerzal banke. Da sam hteo da varam banke, već bih negde otišao do sada. Ali, ne, ja sedim ovde i radim sa svojim saradnicima po 15 sati dnevno – požalio se tada Perčević „Politici”.

Javnost Perčevića pamti kao perspektivnog mladog funkcionera Socijalističke partije Srbije koji je, zajedno sa Ivicom Dačićem, važio za zvezdu u usponu u vreme Slobodana Miloševića. Posle petooktobarskih promena je kratko bio potpredsednik stranke, da bi posle toga otišao u privatni biznis. Nekadašnji drugovi ga zovu „crveni kapitalista”, mada on insistira na tome da nije tajkun: „Nemam vilu, jahtu, ni avion. Živim sasvim normalno na Paliluli na petom spratu zgrade.” Negira i svaku bliskost i povezanost sa politkom. Čak tvrdi da nije član nijedne stranke i da, naravno, ne finansira SPS. Drugim rečima predstavlja se kao da su mu svi kontakti iz vremena bavljenja politikom isparili i da je krenuo od nule.

Perčević je u biznis krenuo sa privatizacijom nekadašnje spoljnotrgovinske firme „Interkomerc”, da bi danas imao malo poslovno carstvo na klimavim nogama (dužan je mnogim bankama, kao i Fondu za razvoj). Po zvaničnim podacima, ova kompanija ima još sedam zavisnih društava: „Intersekom Pojate” Ćićevac (proizvodnja„ flipsa”) „Interkomerc agrar” Vrbas (silosi za pakovanje brašna), „Interbriko” Nova Varoš (fabrika briketa) „Interkom Ras” Raška, mlekara „Zlatarka” Nova Varoš, „Radaković” Vršac (pakovanje soli i proizvodnja začina) i mesna industrija „Koteks” iz Surčina.

Završni računi ove grupe Perčevićevih preduzeća, koja upošljavaju ukupno 465 ljudi, pokazuju da je prošle godine ostvaren gubitak od čak 6,5 milijardi dinara, što je oko 57 miliona evra. Ukupna dugovanja ovih firmi premašuju 25 milijardi dinara (oko 215 miliona evra).

Računi Perčevićeve matične firme „Interkomerc”, kao što se može videti na sajtu Narodne banke, trenutno nisu u blokadi, s obzirom na to da su mu poverioci prihvatili unapred pripremljeni plan reorganizacije. To znači da su mu odgodili naplatu dugova ili prihvatili da potraživanja pretvore u kapital.

Vlada Srbije trenutno radi na reorganizaciji Srpske banke, odnosno njenom spasavanju, a ovaj biznismen je opet na spisku onih koji nisu otplaćivali kredite. Osim toga, u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Perčević je uz Miroslava Miškovića, Željka Mitrovića, Vojina Lazarević, Nenada Popović, Toplica Spasojevića, Nebojše Čovića naveden kao jedan od onih privrednika koji je koristio privilegije i uzimao povoljne kredite Fonda za razvoj. Veliki broj njih ih nije vraćao, među njima je i vlasnik „Interkomerca”, a njegov dug prema Fondu za razvoj iznosio je 118 miliona dinara.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.