Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka ne koči Srbiju na evropskom putu

(Фото Бета)

– Većina zemalja Evropske unije smatra da Srbija može i da je zaslužila da otvori poglavlje 32. Ali, odluka se donosi konsenzusom, i ja verujem da će on biti postignut – kaže Jadranka Joksimović, odgovarajući na pitanje „Politike” da li je, u pogledu zahteva da se prvo otvori poglavlje 35 o Kosovu, Nemačka zaista usamljena ili možda ima prećutnu podršku još neke od zemalja članica.

Joksimovićeva dodaje da u svakom slučaju, iako bi bilo ohrabrujuće, „nije nikakva drama ako ne uspemo da otvorimo poglavlje do kraja godine”.

Upravo ste se vratili iz Pariza. Prethodno ste, i to u veoma kratkom roku, bili i u Berlinu, Beču i Rimu. Možete li na osnovu tih susreta da kažete kolike su šanse da Srbija već sledećeg meseca otvori neko od poglavlja?

Mi smo mnogo uradili na našem evropskom putu i u procesu sprovođenja sveobuhvatnih reformi koje imaju za cilj da unaprede život građana Srbije. Za Srbiju je važno da spoljnopolitička aktivnost bude intenzivna i da Srbija gradi svoje pozicije u Evropi i svetu. Za sve pomenute zemlje nesporan je evropski put Srbije.

Iako su pregovori o pristupanju tehnički proces, oni se nikada ne mogu izmestiti iz političkog okvira, što je nekada otežavajuća, a nekada olakšavajuća okolnost u procesu pristupanja. Verujem da imamo prijatelje u EU koji se zalažu za dalji proces proširenja. Naravno, skepse uvek postoje, ali one potiču i od unutrašnjih problema sa kojima se suočavaju mnoge države članice, kao što su ekonomski problemi, migranti, što dovodi do toga da javno mnjenje država članica nije sklono proširenju. S druge strane, tu su i negativna iskustva iz prethodnog talasa priključenja. Države koje nisu u potpunosti bile spremne da postanu članice to su postale. Tako da sve to jeste otežavajuća okolnost, ali na nama je da nastavimo sa reformama pre svega zbog naših građana, a uspeh će doći.

Ako saglasnost za otvaranje prvog poglavlja sada izostane, kolike su onda šanse da se konsenzus postigne u početku 2015?

Ne jurimo za rokovima, već smo usredsređeni na kvalitetno sprovođenje reformskog procesa, pre svega zbog naših građana i voleli bismo da to bude prepoznato od svih zemalja članica EU. Iako se sada trenutno čini da smo na neki način usporeni u procesu evropskih integracija, jer nije otvoreno pregovaračko poglavlje, očekujem da nastavak evropskih integracija bude jedan pozitivan proces u kome ćemo dobiti onoliko koliko zaslužujemo. Mi ne želimo da molimo za ono što mislimo da smo zaslužili, niti je proces pristupanja proces kazni i nagrada, ali prosto očekujete da, ako ste ispunili neke uslove iz tog procesa, to bude adekvatno vrednovano.

Svojim radom i rezultatima poslali smo jasnu poruku da smo spremni za otvaranje poglavlja. Radili smo dosta, na svim poljima, i na poglavlju 32, i na implementaciji Briselskog sporazuma, i na poglavljima 23 i 24. Poslali smo jasnu poruku da smo spremni za otvaranje poglavlja, a sada je na EU da otvaranjem poglavlja pošalje jasan signal podrške Srbiji.

Mnogo smo uradili u sprovođenju Briselskog sporazuma, koji je obavezujući i za Beograd, ali i za Prištinu, i to ne sme da se zaboravi. Ta implementacija bi zapravo trebalo da se prati kroz poglavlje 35.

Možete li detaljnije da objasnite razlike u stavovima zemalja u EU u kojima ste bili, to jest koje poglavlje, prema mišljenju Francuske, Nemačke, Austrije i Italije, treba prvo da bude otvoreno?

U procesu pregovora, pored Brisela, koji je centralno mesto zbivanja, od velike su važnosti stalni i intenzivni susreti sa zemljama članicama. Važno je prezentovati argumentaciju Srbije na njenom EU putu, ali i predstaviti političke i ekonomske okolnosti u našoj zemlji i korake koje preduzimamo u reformskom procesu. Pogotovo u ovom trenutku kada postajemo oni koji nude rešenja, koji predlažu, koji ne čekaju da se stvari dešavaju, a mi samo da reagujemo, kao što je to bila praksa u prethodnim godinama. Zaista mogu da kažem da sve poruke koje sam čula u svim ovim zemljama govore da je evropski put Srbije nesporan. Zato očekujemo da se to mišljenje i konkretizuje u najskorije vreme.

Posle vaših razgovora sa Arlemom Dezirom, francuski sekretar je izjavio da se njegova zemlja zalaže za što skorije donošenje odluke o otvaranju najmanje jednog pregovaračkog poglavlja, „na primer”, poglavlje 32. Kako ispravno da tumačimo to „na primer”?

Jasno je da u Francuskoj imamo iskrenog i objektivnog partnera na putu evropskih integracija, koji se zalaže za vrednovanje rezultata kroz ocenu ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma i truda da se na vidljiv i efikasan način unapredi društvo, što i jesu principi na kojima je osnovana EU. Dezir je takođe istakao da je uspešno priključenje Srbije EU prioritetni cilj Francuske i da će njegova država pratiti Srbiju kroz sve etape pristupnog procesa. To je baš dobra vest. Prepoznaju se napori i napredak Srbije.

Može li, prema vašem mišljenju, Francuska da ubedi Nemačku da u skorašnje vreme omekša svoj stav u vezi sa sledećim korakom evrointegracija Srbije?

Ključ uspeha u svim odnosima jeste dogovor i pravilno vrednovanje rezultata. Francuska i Nemačka su zemlje partneri i motori EU i naravno da je važno njihovo mišljenje. Ne mislim da Nemačka koči Srbiju, ona samo ima drugačiji pristup procesu pregovora. Nadam se da će se naći dobro rešenje za nas.

Isključujete li mogućnost da se još neka zemlja, pored Nemačke, u poslednjem trenutku pojavi sa svojim zahtevima za otvaranje prvih poglavlja?

Proces pregovora je dinamičan i često osetljiv na širi politički kontekst. Ipak, uverena sam da je prepoznat vidljiv napredak naše zemlje i da ćemo biti vrednovani prema sopstvenim rezultatima.

----------------------------------------------

Rezolucija ne doprinosi boljoj atmosferi u regionu

„Mislim da je bilo nepotrebno da se na taj način EP izjašnjava o nečemu za šta nisu odgovorni vlada i građani Srbije. Ne mislim da je to od velikog formalnog značaja, ali ne doprinosi boljoj atmosferi u regionu. Srbija je maksimalno usredsređena na sprovođenje reformi i zaista se aktivno zalaže za stabilnost i napredak regiona, za razliku od onih koji žele da budu zarobljeni u prošlosti, čime ne doprinose stabilnosti regiona”, kaže Jadranka Joksimović upitana u kojoj meri će se rezolucija EP o Šešelju odraziti na ugled Srbije u evropskim institucijama.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.