četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 30.11.2014. u 22:00 Ana Tasić

Duhovi prošlosti

Сцена из пред­ста­ве „Та­лер­хоф”, Лу­пи Спу­ма

Predstava „1914” reditelja Roberta Vilsona, nastala prema satiričnim delima Karla Krausa, „Poslednji dani čovečanstva” (1919) i Jaroslava Hašeka „Dobar vojnik Švejk” (1923), kabaretsko je delo koje se izvodi na nekoliko jezika. Postavljena u idejne okvire suprotstavljenih diskusija Optimiste (Vaclav Postranecki) i Pesimiste (Vladimir Javorski), likova Krausovog monumentalnog komada, radnja fragmentarno ispisuje tok Velikog rata, od njegovog predvečerja, preko početka i toka, masovnih stradanja na frontu, do završetka i posledica.

U saglasju sa satiričnim tonom oba teksta koji se izvode, igra je groteskna; pored toga što igraju i pevaju usporeno, hipnotički, glumci nastupaju grubo i oštro, na površini, hladno, distancirano, klovnovski izbeljenih i prešminkanih lica, pajaci razarajuće istorije. Dizajn scene je u potpunosti fascinantan, vilsonovski, geometrijski čist, zavodljivo precizan, određen crno-belim tonovima i upotrebom efektno kontrastnih silueta (scenografija Vilson, dizajn svetla Aj Vajsbard).

Ipak, zavodljivost forme se brzo troši. Kako radnja odmiče, ukazuje se njena samodovoljnost, što dovodi do opadanja pažnje gledaoca. Na planu scenske dinamike, tokom jednoipočasovnog trajanja predstave, malo šta se bitnije menja, igra na sceni ostaje više-manje statična, ravna, monotona. U takvim okolnostima, čak i impozantna likovnost bledi, a značenje reči otupljuje. Vilsonove slike na sceni se smenjuju kao da su deo slikovnice, majstorski sklopljene, ali udaljene, bajkovite, kao da nisu odraz lomne društvene istorije, ne dotiču nas, što ne bi trebalo da bude slučaj.  

Fragmentarno strukturirana predstava „Talerhof”, prema tekstu Andžeja Stasjuka, u režiji Ane Badore, bavi se srodnom temom, Velikim ratom i njegovim posledicama, ali na drugačiji, višeslojniji, promišljeniji, značenjski izazovniji način. Dramski tekst ima dokumentarističku, istraživačku, antiratnu i autokritičnu osnovu, ali i izuzetnu poetsku snagu, a naručen je posebno za ovu inscenaciju. Polazeći od činjenice da je Talerhof kod Graca istovremeno bio i aerodrom i koncentracioni logor, gde je tokom Prvog svetskog rata stradalo hiljade ljudi, mahom ruskih simpatizera, Stasjuka je ispleo složeno dramsko tkanje. Događaji se odvijaju na različitim mestima, u različitim vremenima, tokom rata, ali i danas, sto godina kasnije. To je izuzetno plodno tlo za ispitivanje odnosa između prošlosti i sadašnjosti, vrtoglavih promena koje su se odvile u kratkom dvadesetom veku, kakvim ga je Erik Hobsbaum smatrao.

 U predstavi se fino meša svet živih sa svetom umrlih; lutajuće duše čija su tela stradala u ratu, presreću današnje blazirane, indolentne putnike Austrijance na aerodromu. Njihovi nadrealni, poetsko jaki susreti otvaraju teme društveno-istorijskih zabluda, opravdanosti ratova i njihovih žrtvi. Posebno je naglašena apsurdnost bespoštedne istorije, koja je samlela jedna, a uzdigla druga carstva. Fragmente prošlosti i sadašnjosti, predstavljene kroz četrdesetak likova, pomiruje Putnik (Jan Timer), svestan neumoljive istorije ratova koja je uzela bezbroj zabludelih, izmanipulisanih života.

Scensko čitanje Stasjukovog slojevitog dramskog teksta je studiozno i minimalističko, odgovarajući je odraz drame koja na suptilan način spaja istoriju i fikciju, dokument i fantastiku, ovostrano i onostrano. U prvom delu je scena pusta, simbolički prekrivena zemljom, dok u drugom dominira nekoliko prozirnih prostorija koje predstavljaju aerodromske čekaonice – one sugestivno odražavaju hladnoću i otuđenost savemenosti (scenografija Rajmund Orfeo Voigt). „Talerhof” je estetski i značenjski vrhunska predstava o uticaju prošlosti na sadašnjost, o duhovima naših predaka koji uvek ostaju sa nama i kojima dugujemo sve što jesmo.

Komеntari0
9f36e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja