Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Duhovi prošlosti

Сцена из пред­ста­ве „Та­лер­хоф”, Лу­пи Спу­ма

Predstava „1914” reditelja Roberta Vilsona, nastala prema satiričnim delima Karla Krausa, „Poslednji dani čovečanstva” (1919) i Jaroslava Hašeka „Dobar vojnik Švejk” (1923), kabaretsko je delo koje se izvodi na nekoliko jezika. Postavljena u idejne okvire suprotstavljenih diskusija Optimiste (Vaclav Postranecki) i Pesimiste (Vladimir Javorski), likova Krausovog monumentalnog komada, radnja fragmentarno ispisuje tok Velikog rata, od njegovog predvečerja, preko početka i toka, masovnih stradanja na frontu, do završetka i posledica.

U saglasju sa satiričnim tonom oba teksta koji se izvode, igra je groteskna; pored toga što igraju i pevaju usporeno, hipnotički, glumci nastupaju grubo i oštro, na površini, hladno, distancirano, klovnovski izbeljenih i prešminkanih lica, pajaci razarajuće istorije. Dizajn scene je u potpunosti fascinantan, vilsonovski, geometrijski čist, zavodljivo precizan, određen crno-belim tonovima i upotrebom efektno kontrastnih silueta (scenografija Vilson, dizajn svetla Aj Vajsbard).

Ipak, zavodljivost forme se brzo troši. Kako radnja odmiče, ukazuje se njena samodovoljnost, što dovodi do opadanja pažnje gledaoca. Na planu scenske dinamike, tokom jednoipočasovnog trajanja predstave, malo šta se bitnije menja, igra na sceni ostaje više-manje statična, ravna, monotona. U takvim okolnostima, čak i impozantna likovnost bledi, a značenje reči otupljuje. Vilsonove slike na sceni se smenjuju kao da su deo slikovnice, majstorski sklopljene, ali udaljene, bajkovite, kao da nisu odraz lomne društvene istorije, ne dotiču nas, što ne bi trebalo da bude slučaj.  

Fragmentarno strukturirana predstava „Talerhof”, prema tekstu Andžeja Stasjuka, u režiji Ane Badore, bavi se srodnom temom, Velikim ratom i njegovim posledicama, ali na drugačiji, višeslojniji, promišljeniji, značenjski izazovniji način. Dramski tekst ima dokumentarističku, istraživačku, antiratnu i autokritičnu osnovu, ali i izuzetnu poetsku snagu, a naručen je posebno za ovu inscenaciju. Polazeći od činjenice da je Talerhof kod Graca istovremeno bio i aerodrom i koncentracioni logor, gde je tokom Prvog svetskog rata stradalo hiljade ljudi, mahom ruskih simpatizera, Stasjuka je ispleo složeno dramsko tkanje. Događaji se odvijaju na različitim mestima, u različitim vremenima, tokom rata, ali i danas, sto godina kasnije. To je izuzetno plodno tlo za ispitivanje odnosa između prošlosti i sadašnjosti, vrtoglavih promena koje su se odvile u kratkom dvadesetom veku, kakvim ga je Erik Hobsbaum smatrao.

 U predstavi se fino meša svet živih sa svetom umrlih; lutajuće duše čija su tela stradala u ratu, presreću današnje blazirane, indolentne putnike Austrijance na aerodromu. Njihovi nadrealni, poetsko jaki susreti otvaraju teme društveno-istorijskih zabluda, opravdanosti ratova i njihovih žrtvi. Posebno je naglašena apsurdnost bespoštedne istorije, koja je samlela jedna, a uzdigla druga carstva. Fragmente prošlosti i sadašnjosti, predstavljene kroz četrdesetak likova, pomiruje Putnik (Jan Timer), svestan neumoljive istorije ratova koja je uzela bezbroj zabludelih, izmanipulisanih života.

Scensko čitanje Stasjukovog slojevitog dramskog teksta je studiozno i minimalističko, odgovarajući je odraz drame koja na suptilan način spaja istoriju i fikciju, dokument i fantastiku, ovostrano i onostrano. U prvom delu je scena pusta, simbolički prekrivena zemljom, dok u drugom dominira nekoliko prozirnih prostorija koje predstavljaju aerodromske čekaonice – one sugestivno odražavaju hladnoću i otuđenost savemenosti (scenografija Rajmund Orfeo Voigt). „Talerhof” je estetski i značenjski vrhunska predstava o uticaju prošlosti na sadašnjost, o duhovima naših predaka koji uvek ostaju sa nama i kojima dugujemo sve što jesmo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.