Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija i Izrael su naše države

Прослава јеврејског празника у синагоги у Београду (Фото А. Васиљевић)

Insistiranje Vlade Izraela da se zakon o nacionalnoj državi jevrejskog naroda iznese pred Kneset (izraelski parlament), podelio je građane jedine demokratske bliskoistočne države. Ukoliko u sredu prođe u parlamentu, Izrael će postati nacionalna država jevrejskog naroda, s naglaskom da pravo odlučivanja o nacionalnoj sudbini ostaje isključivo u rukama Jevreja. Osim opozicije i američkog Stejt departmenta protiv ovog zakona su neki članovi izraelske vlade, kao što su ministarka pravde Cipi Livni i ministar finansija Jair Lapid.

Član Jevrejske zajednice Srbije Davor Salom kaže da je taj predlog zakona intrigantan i da govori da u nekim krugovima u Izraelu postoji strah da će ova država izgubiti jevrejski identitet.

– U Deklaraciji o nezavisnosti Izraela, usvojenoj 1948. godine, zapisano je da je to država Jevrejskog naroda i ostalih naroda koji tamo žive. Očigledno da neki smatraju da je problem što se Izrael, po njihovom mišljenju, previše otvorio i sada je kao bilo koja država zapadne Evrope. Tu se ne misli na lokalno arapsko i hrišćansko stanovništvo, već na pridošlice iz Afrike i Azije, zbog čega je povećan strah da će biti izgubljen jevrejski identitet – kaže Salom.

Naftali Benet koji predvodi nacionalističku partiju Izrael naš dom, ne uzbuđuje se mnogo zbog kritika koje stižu iz Amerike i napominje da se Izraelci moraju baviti državnim pitanjima.

„Da li želimo masovni ulazak stranaca u Izrael? Da li želimo eroziju budućnosti Galileje i Negeva koji bi mogli imati arapsku većinu i nacionalističke zahteve. Mi smo ti koji se moraju baviti tim pitanjima”, rekao je Benet.

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, ipak, kaže da u ovom trenutku, niko ne bi mogao da kaže šta će taj zakon na kraju doneti, čak ni oni koji ga predlažu. On u eventualnom njegovom usvajanju vidi zrnce opasnosti da to više ne bude demokratska država u punom smislu.

– Čak i u vreme kada se govorilo o formiranju države Izrael, odlučeno je da to bude izgrađena demokratska država iako je u vreme Balforove deklaracije, većina država koja je o tome odlučivala imala državno ustrojstvo parlamentarne monarhije – smatra Fuks.

Za razliku od njihovih sunarodnika u Izraelu, pa čak i od onih u regionu, Jevreji u Srbiji se osećaju sigurno, tvrde naši sagovornici. To što su manjinska zajednica i što je njihov broj, od Drugog svetskog rata naovamo, sveden na nekoliko hiljada ljudi dovodi ih u opasnost od asimilacije, ali su, ipak, uspeli da očuvaju svoj nacionalni, kulturni i verski identitet.

– Antisemitizam u Srbiji izvire iz marginalnih grupa i nema značajniji uticaj na svakodnevni život. To je velika razlika u odnosu na Grčku, Mađarsku, Belgiju, Švedsku, Francusku ili Veliku Britaniju, gde te grupe nisu tako marginalne. U Grčkoj je stranka Zlatna zora bila u parlamentu, a ne znam nijednu od ovdašnjih partija koja ima antisemitizam kao deo zvaničnog programa. Ne sumnjam da neki jesu prikrivene antisemite, ali otvorenog antisemitizma nema – kaže Fuks.

Jevreji su bili najbliži da potpuno nestanu kao zajednica posle Drugog svetskog rata. Holokaust je ostavio svega 1.500 od ukupno 12.500 Jevreja koliko ih je bilo pre okupacije Srbije. Preživeli koji se nisu poistovetili sa levičarskom ideologijom koja je tada bila vladajuća, u značajnom broju su se odselili u tek stvorenu državu Izrael.

– Oni koji su našli svoje mesto u SFRJ su bili članovi partije ili levo orijentisani. Upravo ta sekularnost je bila jedini način kako se zajednica i mogla očuvati. Tada nije bilo društveno prihvatljivo posećivati verska mesta, pa je i okupljanje oko sinagoge bilo veoma oskudno – rekao je Fuks.

Porodica Salom je ipak uspela da sačuva svoju religioznost, iako je Mojse Salom, otac Davora Saloma, kao partizan učestvovao u NOB-u i kasnije bio vojno lice. Uprkos tome, on je svakog petka išao u sinagogu i jevrejsku zajednicu.

– On nije bio vernik koji se striktno pridržavao verskih propisa kao što su to bili njegovi roditelji koji su bili sefardski Jevreji. Uprkos tome, rastao sam u porodici u kojoj se judaizam pažljivo negovao. Od rođenja sam bio svestan težine prezimena Salom i svog porekla. Na sva moja pitanja o sebi i korenima dobijao sam odgovore i ništa se nije skrivalo od mene. Kroz period odrastanja jačao sam svoj identitet i to sam finalizirao kroz boravak i studije u Izraelu. On je danas deo mog stava i jakog jevrejskog identiteta – ističe Salom.

Jevreji iz Srbije danas se sele u Izrael iz, pre svega, ekonomskih i porodičnih razloga, ali ne i zbog antisemitizma. S druge strane, očekuje se masovni priliv u ovu državu iz Francuske i Ukrajine gde je povećana mržnja i antagonizam prema jevrejskom narodu.

Davor Salom je već okusio život u Izraelu i nema nameru da se seli iz Srbije.

– Sebe smatram Jevrejinom koji živi u Srbiji. Deklarišem se kao Jevrejin i u nacionalnom i u verskom smislu. Lojalni sam građanin ove zemlje koji slobodno može da iznese svoje političke, kulturne ili neke druge stavove – kaže Salom.

----------------------------------

Srbi Mojsijeve vere

Sintagma Srbi Mojsijeve vere nastala je krajem 19. veka, kada su Jevreji, posle Berlinskog kongresa, i formalno dobili pravo građanstva. Fuks kaže da je ta sintagma više iskaz političkog stava i identifikacije sa državom u kojoj se živi. On objašnjava da je stav od vremena Vavilonskog ropstva do danas, da Jevrejin mora da bude lojalan građanin države u kojoj živi i da poštuje njene zakone.

– To su kod nas pokazali Balkanski ratovi i Prvi svetski rat u kojima su Jevreji učestvovali kao dobrovoljci. Stav prema državi Srbiji nije se promenio ni kada je formirana država Izrael 1948. godine. Od kako je stvorena ona ima simpatije na osnovu nacionalne identifikacije, ali i porodičnih i prijateljskih veza – kaže Fuks.

----------------------------------

Kantor u sinagogi

Stefan Sablić, pozorišni reditelj, kaže da se za jevrejstvo vezao preko Izraela, hebrejskog jezika kulture i muzike. Otuda je i njegovo interesovanje interesovanje za sinagogalnu liturgijsku tradiciju.

– Slušajući kantore u sinagogi u Beogradu bio sam privučen orijentalnim zvukom, koji je za mene i danas tako mističan i moćan. Posle mnogo godina bavljenja, istraživanja i izvođenja ove muzike ona je postala neraskidivi deo mene. Bavim se sefardskom muzikom, kako svetom tako i svetovnom – kaže Sablić.

On ne smatra da živim u dijaspori, jer je Srbija zemlja u kojoj je odrastao i proveo većinu svog života.

– Ustvari, gledajući sa stanovišta judaizma, ja svakako živim u dijaspori, ali to uopšte ne znači da Srbiju ne smatram svojom zemljom– ističe Sablić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.