Kako je obeleženo četvrt veka Mišićeve ofanzive

Gornji Milanovac – Trećeg decembra po današnjem, a bio je 20. novembar po julijanskom kalendaru, đeneral Mišić je, pošto je nahranio, odmorio i municijom snabdeo Prvu armiju, krenuo u protivofanzivu. Štab mu je bio u starom načelstvu, danas najstarijem zdanju u gradu (sagrađeno 1856). Za 12 dana, austrougarske trupe su, uz velike gubitke, najurene preko Save i Drine. Znamo, učili smo, čitali i slušali o tome.

Ali, malo će ko danas, kad obeležavamo stogodišnjicu Rudničke ofanzive (kasnije preimenovana u Suvoborsko-kolubarsku bitku), znati kako je, pre 75 godina, izgledala proslava četvrt veka od te ofanzive. Našli smo, verovatno jedinog živog, Milanovčanina koji je u proslavi učestvovao. „Politikin” dopisnik ga dugo i odlično poznaje, ali sagovornik, iz nekog ličnog razloga, ne želi da pročita svoje ime u novinama.

– Proslava je bila 3. decembra po novom kalendaru, u sali starog dela Gimnazije, građenog 1902. godine. Novo krilo zdanja će biti podignuto pred sam rat. U sali je bilo toliko savezničkih generala i admirala da su generali Kraljevine Jugoslavije sedeli tek u sedmom i osmom redu. I sad vidim mnoštvo sedih glava u novim uniformama, sa prsima prekrivenim ordenjem. Ko su poimenično bili, ne znam, ali „Politika” je sigurno izveštavala i može se u njenoj arhivi to saznati. Za milanovačke uglednike uopšte nije bilo mesta, pa su predsednik opštine Svetozar Ćirović i prota Dobrivoje Stranjaković čitavu proslavu prestajali kraj ulaznih vrata – priča nam sagovornik.

Proslava je započela nastupom hora gimnazijalaca u kojem je pevao i naš sagovornik, tada trinaestogodišnjak. Bio je drugi razred gimnazije, što je danas uzrast šestog razreda osmoletke. Pevana je himna „Bože pravde” (evo, obeležavamo i stogodišnjicu smrti njenog kompozitora Davorina Jenka). Potom „Oj, Srbijo, mila mati”, na kraju i odavno zaboravljena rodoljubiva pesma „Iz Topole ja sam đače”. Onda su govorili šefovi stranih delegacija, sve učesnici Velikog rata. Nikada pre niti posle toga u Milanovcu nije bilo više uniformi sa najvišim činovima francuskih, engleskih i drugih armija saveznika. Postojala je i fotografija sa proslave, ali joj se izgubio svaki trag.

– Posebna zanimljivost je da je ovu jubilarnu akademiju uživo prenosio Radio Beograd. U gradu je bilo malo radio-aparata, uglavnom onih koji su radili na jednosmernu struju (naizmenične još nije bilo) ili na akumulatore. Ali je masa Milanovčana slušala prenos pred prodavnicom tehničke robe Draga Raičevića. Drago je prodavao bicikle, radio-aparate i slično, i pred radnjom je bio zvučnik – seća se stari Milanovčanin.

Na pomenutom starom načelstvu, odakle je Mišić komandovao, danas je spomen-ploča koja podseća na Rudničku ofanzivu. Ona je najnovija, treća. Na prvoj, postavljenoj na 25. godišnjicu ofanzive, pisalo je: „... u znak zahvalnosti palim herojima i kao podstrek budućim pokolenjima kako se bori i žrtvuje za kralja, otadžbinu i slobodu”. Posle Drugog svetskog rata, zamenjena je drugom na kojoj je ono „za kralja” zamenjeno odrednicom „za narod”. Nedavno je, na novom mermeru, narod izbrisan, a kralj ponovo vaskrsnuo.