Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izvoz „velikog fiće” u Rusiju mala nadoknada za posao veka

У Крагујевцу је произведено 117.000 „великих фића“, а ове године најављују смањење Фото Танјуг

Kragujevac – Posle telefonskog razgovora predsednika Rusije i Srbije Vladimira Putina i Tomislava Nikolića zbog otkazivanja gradnje „Južnog toka”, izvoz 10.000 „Fijatovih” vozila „500-L” za Rusiju je izvesniji nego pre. To je, kako prenose neki mediji, rekla Stanislava Pak, Nikolićeva savetnica za medije, koja je iz četrdesetominutnog razgovora dva predsednika zaključila da se Putin „u načelu” složio sa ovim poslom. Sam Nikolić se ovim povodom još nije oglasio.

Dakle, nema „Južnog toka” koji vredi milijarde evra i koji bi zaposlio čitavu našu građevinsku operativu, ali smo zato dobili Putinovu načelnu saglasnost za drugi „veliki posao” – izvoz 10.000 „velikih fića” za Rusiju. Bez carine! Što neko reče, utešna nagrada za otkazivanje stvarno velikog posla koji bi nam obezbedio energetsku stabilnost.

No, bolje išta, nego ništa. Tim pre što je „Fijat” ove godine smanjio proizvodnju „kragujevačke uzdanice”, kako je „500-L” svojevremeno nazvao bivši direktor kompanije „Fijat automobili Srbija” (FAS) Antonio Čezare Ferara. Naime, prošle, 2013, u Kragujevcu je proizvedeno 117. 000 „velikih fića“, a gotovo čitav taj kontingent odaslat je u Evropu (80 odsto) i SAD (20 odsto). Ove godine, kako nezvanično saznajemo, fabrika u Kragujevcu teško da će „dobaciti” do 100.000 vozila.

Ne računajući avgustovsku feragostu (kolektivni odmor u Italiji), FAS je 2014. u više navrata obustavljao proizvodnju: prvo početkom oktobra, pa potom i nekoliko dana u novembru.

Razlozi su bili „eksterne prirode” i ticali su se situacije na svetskom tržištu automobila. Tako je rečeno u dopisu upućenom medijima, ali iza takvog obrazloženja se u stvari krila slabija prodaja „velikog fiće” u inostranstvu, pre svega na severnoameričkom tržištu. S tim informacijama spekulisali su predstavnici sindikata koji su u jednom trenutku od države zatražili da se agilnije uključi u rad kompanije čiji je suvlasnik (33 odsto kapitala pripada Vladi Srbije, 67 odsto „Fijatu”).

Bio je to vapaj kragujevačkih automobildžija koji su se pitali šta je sa drugim modelom predviđenim ugovorom koji je naša država potpisala sa „Fijatom” 2008. godine. Od proizvodnje robusnijeg „500-H” nije bilo ništa, pošto je grupacija „Fijat – Krajsler” odlučila da taj model proizvodi u nekoj drugoj zemlji, a ne u Srbiji.

Ostali smo, dakle, sa jednim modelom – „velikim fićom”, ali je zaista veliko pitanje šta ćemo i mi i „Fijat” dobiti izvozom 10.000 komada tog automobila u Rusiju. Nije li to instant posao za jednokratnu upotrebu, bez značajnijeg finansijskog efekta?

Možda politička korist i nije tako mala, pošto nekako treba pregrmeti negativnu reakciju „faktora” u i van naše zemlje koji su upravo Putina i Rusiju okrivili za propast projekta „Južni tok”.

„Rusko tržište je slične veličine kao nemačko, i jedno je od rastućih u svetu. Sa sadašnjom cenom '500-L' od oko 15.000 evra, i carinom od 25 odsto, taj automobil bi bio skup za tamošnje prilike. Ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Međutim, na Vladi Srbije je da o tome pregovara“, izjavio je svojevremeno Ferara.

U bescarinskom trgovinskom aranžmanu sa Rusijom leži značajan ekonomski potencijal naše zemlje, to je jasno, ali izvoz 10.000 „500-L” u tu zemlju, pod uslovom da predsednik Putin naloži da se načelna saglasnost konkretizuje nekakvim ugovorom, ipak nije dugoročni posao. To je samo privremeni ustupak „naše braće” sa ne tako velikim ekonomskim efektom: 10.000 automobila po 15.000 evra daje 150 miliona evra, a to je svega deseti deo prošlogodišnjeg prometa kompanije FAS.

Računica postaje još „tanja“, ako se zna da je neto zarada FAS-a prošle godine bila svega oko 10 miliona evra, kao i da je naša država, shodno svom udelu u kompaniji, dobila svega 3,3 miliona evra. Imajući u vidu da su subvencije Vlade Srbije prema FAS-u 2013. iznosile 51 milion evra, po raznoraznim osnovama, ispada da je naša država te godine iz posla sa „Fijatom“ ostala „kratka“ za čak 48 miliona evra.

Sa takvim odnosom snaga u zajedničkoj kompaniji, izvoz 10.000 „500-L” u Rusiju nama može doneti korist samo „u načelu”. Ove godine, međutim, ni takvu, pošto taj instant posao može da se realizuje tek 2015.

Brane Kartalović

-----------------------------------------

A reciprocitet?

Izvoz 10.000 „Fijatovih” automobila u Rusiju je toliko mala količina da ni za nas, ni za proizvođača nema nekog velikog značaja. Ovim rečima ekonomista Dragovan Milićević odgovara na pitanje da li je taj posao za Srbiju sada neka vrsta utešne nagrade, nakon odustajanja od gradnje „Južnog toka”.

– „Fijat” godišnje proizvede od 160.000 do 170.000 automobila. Ta kvota je za njih mala količina, toliko je recimo prodato vozila na domaćem tržištu. Pri tom, svi zaboravljaju da je ovde reč o reciprocitetu, da će u Srbiju morati da se uveze 10.000 ruskih „lada”, tako da ne vidim neke velike koristi od toga – kaže Milićević.

A. T.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.