Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ćirilica ispred latinice samo na jugu i istoku Srbije

Iako su u Srbiji potpuno ravnopravne, ćirilica sve više ustupa mesto latinici. Najnovije istraživanje pokazalo je da više od 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, spram 36 odsto onih koji su ostali verni ćirilici. Ostali anketirani tvrdili su da koriste podjednako oba pisma.

– Sproveli smo istraživanje na teritoriji cele Srbije i obuhvatili i gradove i sela. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, od 12 do 75 godina iz svih delova naše zemlje. Rezultati su pokazali da ćirilica polako gubi korak sa latinicom, a tome je pre svega doprineo tehnološki napredak. Jer, među onima koji koriste internet čak 57,3 odsto ispitanika piše latinicom u odnosu na 28,8 odsto onih koji ne odustaju od ćiriličnog pisma – objašnjava za „Politiku” Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa”, specijalizovane firme za prikupljanje podataka, koja je sprovela pomenuto istraživanje.

Upozoravajući podatak da ćirilično pismo polako nestaje jeste da među ispitanicima u dobi od 20 do 29 godina, čak 65,1 procenta anketiranih piše isključivo latinicom, prema 18,1 odsto onih koji koriste samo ćirilicu. Trend u korist latinice nastavlja se i u starijem dobu – među onima koji su u petoj deceniji života 57,8 odsto piše latinicom, a 32,6 odsto koristi samo ćirilicu. Samo među starijima od 60 godina ćirilica opstaje kao jedino pismo – među ispitanicima u sedmoj deceniji 45,2 odsto njih piše ćirilicom, a 32,7 odsto ispitanika – latiničnim pismom.

Nekada je ćirilica bila glavna u ruralnim sredinama, danas, međutim, i tu je sve manje onih koji pišu ovim pismom. U seoskim sredinama ćirilično pismo „vodi” u odnosu na latinicu za svega tri procenta (42,9 odsto stanovnika sela piše ćirilicom, a 39,8 odsto latinicom). Ukoliko se poredi po regionima Srbije dva pisma vode „mrtvu trku” u zapadnoj Srbiji i Šumadiji (40,9 procenata koristi latinicu prema 40,5 odsto onih koji pišu ćirilicom). U istočnoj i južnoj Srbiji ćirilica jedva odoleva (42,2 odsto ispitanika koristi to pismo, a 40,4 procenata njih piše latinicom), dok se u Vojvodini za latinicu opredelilo 7,5 odsto više anketiranih. U Beogradu latinicom piše čak 61,6 odsto stanovnika, u odnosu na 21,9 odsto koji koriste isključivo latinicu.

Iako je po mišljenju mnogih baš internet „kriv” za potiskivanje ćirilice, profesor Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu, napominje da nas ništa ne sprečava da u elektronskom dopisivanju koristimo ćirilicu.

– Posredi je, ipak, naš odnos i naša svest prema pismima. Mi pojedinačno imamo izbor koje ćemo pismo koristiti, a čim imamo izbor potiskivanje nije obavezno. Problem je u našem odnosu prema pismima, ali i u nepažnji, nemaru i nebrizi – navodi Brborić za „Politiku”. 

Njega ne čudi podatak da su mladi potpuno zanemarili ćirilicu. Oni, naime, najčešće ne razmišljaju o pismima i svejedno im je koje koriste, kaže naš sagovornik. Ali, zato su okruženi latinicom – od mobilnih telefona, na kojima samo u toku jednog dana napišu na desetine poruka, do reklama koje su ispisane latiničnim pismom.

– Ima tu trenda, ali i nemara – ćirilica se ne neguje, niko je ne afirmiše, mladi su ravnodušni, ali je problem i u tome što nije urađena valjana „obuka” i što ljudi ne znaju da je ćirilica primarno srpsko pismo. Ćirilice je najmanje u medijima, oni razmišljaju funkcionalno i opredelili su se za latinicu – objašnjava Brborić.

Tendencija da je latinica sve više u upotrebi, ipak, nije novijeg datuma, kaže ovaj stručnjak.

– Latinice je kod nas bilo i pre stvaranja prve Jugoslavije (1918), a ona je, sticajem okolnosti, bila favorizovana i između dva rata. Posle Drugog svetskog rata latinica je dodatno osnažena, ali mi se nikada nismo jasno trudili da čuvamo ćirilicu, ravnopravnost je bila samo u Srbiji i donekle u BiH, Hrvatska decenijama nije poznavala ćirilicu. Tako da je sadašnje stanje rezultat veka i decenija koje su iza nas – navodi naš sagovornik.

Ipak, on veruje da ćirilica neće pasti u zaborav, jer u Srbiji se i dalje više knjiga štampa na ćirilici, koja se najčešće koristi i u udžbenicima u osnovnim i srednjim školama.

– Na kraju, sudbina ćirilice zavisi od nas, kolektivno i pojedinačno, ukoliko bude negovana, ukoliko bude razvijana svest o njoj, njenoj važnosti i ulozi, od škole, preko medija do državne uprave ona će imati jasnu budućnost. Računari će nam u tome pomoći, nekada je 95 odsto pisaćih mašina bilo na latinici, danas svaki računar ima ćirilicu, a i mobilni telefoni mogu da imaju ćirilicu. Budućnost ćirilice zavisi od nas i naših postupaka, škola i mediji će imati presudnu ulogu u tome – navodi Veljko Brborić. 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Михаило
Ћирилицу користимо због традиције, а латиницу због практичности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.