Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je srpski preimenovan u srpskohrvatski

Са округлог стола у Културном центру Новог Сада (Фото КЦ Нови Сад)

Okrugi sto „Šezdeset godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas”, održan je u Kulturnom centru Novog Sada, jer se 10. decembra navršilo tačno 60 godina od Novosadskog dogovora, kojim je, između ostalog, u Srbiju uvedena dvoazbučnost: „Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjednako nauče oba pisma” (tačka 3).

U radu okruglog stola učestvovali su: prof. dr Danko Šipka (uključenje putem video-linka), prof. dr Dragoljub Petrović, prof. dr Milanka Babić, prof. dr Dragiša Bojović, prof. dr Petar Milosavljević, prof. dr Dejan Ivković, prof. dr Ivan Klajn (poslao referat), prof. dr Nenad Krstić, Siniša Stefanović, prof. dr Miloš Kovačević i doc. dr Andrej Fajgelj.

Hrvati, čulo se na skupu, Novosadski dogovor nikada nisu poštovali, a Srbi ga poštuju i danas. Umesto dogovorene dvoazbučnosti, 1954. započelo je jednosmerno širenje latinice, koje i dalje traje. Do Novosadskog dogovora, latinica je u Srbiji bila u masovnijoj upotrebi samo u vreme Austrougarske i ustaške okupacije, a danas je ćirilica u mnogim oblastima opala na manje od deset odsto zastupljenosti. U Hrvatskoj je devedesetih sproveden „knjigocid”, uništavanje ćiriličnih knjiga, a danas se i poslednji tragovi ćirilice razbijaju čekićem, u Vukovaru.

Novosadski dogovor, pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti, doprineo je odumiranju ćirilice. Učesnici su pozvali srpsku filologiju i politiku da zajedno sačuvaju ćirilicu i da poštuju Ustav, a ne Novosadski dogovor, čija primena se tokom proteklih šest decenija, kako navode, pokazala štetnom.

Srpsku filologiju i srpski nacionalni program, objašnjava Miloš Kovačević, jedan od naših najuglednijih lingvista, predodredila su tri dogovora (sporazuma), od kojih je najvažniji Novosadski. Ostala dva su Bečki književni dogovor (1850) i Dejtonski sporazum (1995). Dva poslednja, i politički, i lingvistički, tumače se pogrešno. Bečki dogovor bio je čisto filološki, bez upliva državnih institucija i aktuelne politike. On je odredio suštinu srpskog filološkog programa, smatrajući da „jedan narod – jednu književnost treba da ima”. Iz ovoga proističe da ni Vuku Karadžiću, ni Đuri Daničiću, ni na kraj pameti nije bilo tumačenje, koje se kasnije, iz političkih razloga ustalilo, da različiti narodi govore srpskim jezikom. Dogovor potvrđuje da srpski jezik govori samo jedan narod – srpski.

Novosadski dogovor, dodaje Kovačević, usvojio je, zapravo, i politički, i filološki, pogrešno tumačenje Bečkog dogovora i preimenovao srpski jezik u srpskohrvatski, ukinuo srbistiku za račun serbokroatistike, i propagirao ravnopravnost ćirilice i latinice, što se pretvorilo, nizom loših političkih odluka, u zatiranje ćirilice. Dejtonski sporazum je verifikovao, po Srbe pogubne posledice Novosadskog dogovora, jer u završnoj rečenici stoji da je dogovor potpisan na engleskom, srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku. To je, naglašava Kovačević, čisto politički sporazum, koji je omogućio da otcepljene republike, političkim odlukama, proglase „svoje jezike”, bez ikakve naučne podloge, pozivajući se na srpskohrvatski – kao svoje ishodište, na jezik koji, takođe, nije imao naučnu podlogu. Iz ovoga se vidi da su ciljevi zvanične srpske politike i srpske institucionalizovane filologije – uvek bili na štetu srpskog naroda. Novosadski dogovor se čak može smatrati komunističkom verifikacijom ratnih ciljeva iz 1914, jer se u njima eksplicitno navodi da ne postoji srpsko, već srpskohrvatsko pitanje. Tokom šest decenija trajanja Novosadskog dogovora sve je učinjeno da se poništi i srpski nacionalni i srpski filološki interes.

Učesnici okruglog stola „Šezdeset godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas”, usvojili su sledeće zaključke:

Prvo, lingvistička srbistika je negirala ključne tačke Novosadskog dogovora i istakla štetnost njihove primene tokom proteklih šest decenija. Termin srpskohrvatski nije lingvistički utemeljen – on predstavlja preimenovani srpski jezik i u srbistici ga treba zadržati samo u podsećanju na vreme dominacije političkih nad lingvističkim kriterijumima. Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti pisama suštinski doprineo odumiranju srpske ćirilice. Danas je i u srpskoj filologiji i u institucionalnoj srpskoj politici neophodno poštovati ustavnu odredbu (član 10) o ćirilici kao o jedinom srpskom službenom pismu.

Drugo, srpska filologija i institucionalna srpska politika moraju se držati triju načela srpskog filološkog programa: srpski jezički i kulturni prostor je nedeljiv, iz čega proističe da je sva štokavska književnost – književnost srpskog jezika; ćirilica je identitetska karakteristika srpskog naroda i kao takva mora se sačuvati; ijekavski i ekavski izgovor su podjednako srpska narečja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.