Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za dobrovoljni odlazak otpremnina od 200 evra

Ako se zaposleni u nekom od 502 preduzeća čiji status tek treba da bude rešen odluče da napuste posao i uzmu otpremninu dobiće 200 evra po godini staža, umesto dosadašnjih 300 evra. Radi se o preduzećima koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju.

Tako je krajem novembra odlučila Vlada Srbije, kažu u Ministarstvu rada. Oni podsećaju da otpremnine nisu uvek iznosile 300 evra, već da je od 2005. godine do avgusta 2013. godine isplaćivano 100 evra po godini staža. Zatim je Ministarstvo privrede iznos za otpremnine podiglo na 300 evra i to je važilo samo šest meseci, tačnije dok je na čelu tog ministarstva bio Saša Radulović. Zašto su sada smanjene na 200 evra nismo dobili odgovor, ali se pretpostavlja da su razlog mere štednje.

Ono što je sasvim sigurno to je da je u Tranzicionom fondu namenjenom za otpremnine za sledeću godinu opredeljeno 16 milijardi dinara ili oko 130 miliona evra. Prema nekim ranijim procenama u preduzećima iz portfolija Agencije za privatizaciju radi oko 85.000 ljudi. Otpremnine su verovatno smanjene zato što je ustanovljeno da neće biti dovoljno novca da se namire svi radnici. Jer, prema podacima kojima raspolaže Zoran Mihailović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, do sada se za otpremnine prijavilo oko 10.000 radnika.

Zanimljivo je da Ranka Savić, predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata tvrdi da će, zbog ušteda u budžetu, otpremnine biti smanjene na 100 evra. Na naše pitanje odakle joj ta informacija ona kaže „to je vlada saopštila zbog specijalnih mera štednje”.

U Ministarstvu privrede odgovaraju da to nije tačno i naglašavaju da je vlada 27. novembra usvojila izmenjenu odluku o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. A ona propisuje da radnicima sa više od 10 godina staža sleduje po 10 prosečnih zarada u Republici, a za ostale novčane naknade od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po godini staža i to po srednjem kursu. Zaposleni u preduzećima u restrukturiranju koji budu proglašeni kao višak, a kojima do ispunjenja prvog uslova za penziju nedostaje do pet godina, mogu da ostvare pravo na posebnu novčanu nadoknadu. Oni mogu da računaju na otpremninu i 31.000 dinara mesečno od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Sve ovo se odnosi na preduzeća sa većinskim državnim kapitalom koja su 13. avgusta 2014. godine bila u procesu restrukturiranja ili u procesu pripreme za privatizaciju.

Mihailović smatra da je povučen pogrešan red poteza jer se uveliko anketiraju radnici, a da se ne zna dalja sudbina preduzeća.

– Trebalo je prvo prodati ili dovesti strateškog partnera, koji bi se izjasnio koliko mu je radnika potrebno. Ovako se radnici sami prijavljuju i to uglavnom najbolji, tako da će većina preduzeća ostati bez stručnog kadra – smatra Mihailović.

To potvrđuje i Ranka Savić, koja kaže da se u IMR-u 268 najboljih radnika prijavilo za odlazak, iako to preduzeće radi u dve-tri smene i ima ugovoren izvoz za Etiopiju.

Mihailović ukazuje da je okvirno između 5.000 i 6.000 ljudi zaposleno u oko 200 preduzeća koja odlaze u stečaj. Od toga u 80 firmi nema nijednog zaposlenog, već su samo ljušture na papiru, a u oko 90 preduzeća postoje jedan ili dva radnika.

– To su fantomske firme. Recimo „Zastava” ima samo direktora i postoji samo na papiru. Nije ugašena da ne bi poremetila „Fijat” – kaže Mihailović.

Ministarstvo privrede je imalo obavezu da do 30. novembra izađe za planom koja preduzeća idu u stečaj, ko će biti ponuđen na prodaju, a kome traže strateškog partnera. To još nije učinjeno. Ovog meseca Agencija za privatizaciju već je trebalo da raspiše javna nadmetanja. Sve, inače, treba da se završi do kraja aprila da bi se do 1. maja znalo ima li kupaca za ta preduzeća ili idu u stečaj zajedno sa onih 200 koje će staviti katanac na bravu već pri prvom razvrstavanju. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.