Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ovo je bila njihova godina

Нова публика испред биоскопа „Звезда” (Фо­то Р. Кр­сти­нић)

Predstavljamo vam mlade umetnike koji su ovoj godini postigli značajne uspehe, dobili nagrade... One koje smo decenijama na ovaj način predstavljali, vremenom su postali prepoznatljiva imena na kulturnoj sceni

Film

„Okupatori” bioskopa „Zvezda”

Bioskop „Zvezdu” u centru Beograda, neformalna grupa mladih umetnika „Pokret za okupaciju bioskopa”, drži u „okupaciji” već 40 dana. Zauzimanjem bioskopa oni nastoje da ovaj prostor ponovo vrate kulturi, filmskim stvaraocima i građanima Beograda koji su pozdravili akciju. Bio je to njihov prvi korak, kako kažu, u želji da podstaknu sve koji ne žele da centar Beograda bude bez ijedne bioskopske sale, da muzeji stoje zatvoreni, a biblioteke propadaju, kao ni da se kulturna ponuda svodi na banalnost i po koji incident. „Okupatori”, uglavnom studenti filmskih akademija i ovdašnji mladi filmski autori, među kojima rediteljka filma „Neposlušni” Mina Đukić, glumica iz tog filma – Hana Selimović, reditelj Luka Bursać i drugi sami čiste i uređuju prostor „Zvezde”, obezbeđuju tehniku za prikazivanje filmova, o akcijama informišu gledaoce na „Fejsbuk” stranici i organizuju tribine na temu: kako rešiti problem privatizacije „Beograd filma” u čijem sistemu je bilo 14 bioskopa.

Problem „Zvezde” je mnogo veći i doseže do privatizacije „Beograd filma”. „Zvezda” je zatvorena od 2007, a kao i 13 bioskopa u lancu „Beograd filma” doživela je tužnu sudbinu privatizacije. U februaru 2008, većinski vlasnik „Beograd filma” postao je Nikola Đivanović koji je za 70 odsto društvenog kapitala platio 9,2 miliona evra. Zbog sumnje da je prodajom pet bioskopa oštetio male akcionare za više od četiri miliona evra, a budžet Srbije za više od 1,5 miliona evra, Đivanović je sa još tri osobe uhapšen u martu 2011. Osuđen je na tri godine zatvora i novčanu kaznu, nakon dogovora o priznanju krivice. Odslužio je dve trećine kazne, koja je smanjena za godinu dana. Povodom okupiranja „Zvezde”, Đivanović se navodno obratio „okupatorima” na njihovoj „Fejsbuk” strani i istakao spremnost da se reši problem. Neki filmski autori predlažu da pojedine bioskope „Beograd filma” preuzme i sačuva grad Beograd, dok drugi predlažu okupaciju „20. oktobra”. U međuvremenu, bioskop „Balkan” se uređuje i zadržaće delatnost, a beogradska akcija širi se i po Srbiji – okupiran je i ponovo otvoren bioskop u Vladimircima.

I. Aranđelović

----------------------------------

MUZIKA

Poštujem svoj talenat

Bojan Marjanović (Foto U. Mamlić)

Na osnovu poslatog snimka svog izvođenja Bojan Marjanović je osvojio treće mesto na onlajn takmičenju Debju internešenal pijano kompetišn,što ga je preporučilo za nastup na njujorškom festivalu „Golden ki”, koji je održan u Karnegi holu 23. maja ove godine. Izveo je 24 Šopenove etide, što je deo njegovog umetničkog projekta na nedavno završenim doktorskim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi Nevene Popović.

– Integralno izvođenje Šopenovih etida predstavlja ekstremno zahtevan poduhvat za svakog pijanistu, jer svedoči o potrebi da se tehnički aspekti izvođenja u izvesnom smislu prevaziđu, u cilju ostvarivanja potpunog umetničkog doživljaja. Nastup u Karnegi holu, koji je ugostio velikane od Čajkovskog do danas, obavezuje da istrajem na svom putu – kaže pijanista.

Svirao je sa Simfonijskim orkestrom FMU po bivšim jugoslovenskim republikama, a kao solista i kamerni muzičar u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Klavir je počeo da svira sa 15 godina, i već nakon tri godine upisao je studije.

– Ohrabruje činjenica da su i poznati umetnici počeli da se bave muzikom relativno kasno. Verujem da se svaki čovek rađa sa određenim talentom ili sposobnošću, kao i obavezom da taj dar iskoristi što je najbolje moguće. Bila bi prava šteta da ne poštujem svoj talenat–kaže Marjanović, i naglašava da je pijanizam put za zadovoljenje njegovih kreativnih nagona.

– Rad je moj pokretač. Uz trud verujem da će se uspesi desiti sami od sebe.

M. S.

----------------------------------

BALET

Igrala sa gipsom na ruci

Ana Đurić, balerina (Foto Arhiva SNP-a)

Ana Đurić, mlada 23-godišnja balerina oduvek je maštala da zaigra uloge Odete i Odilije u „Labudovom jezeru”, a kada se to desilo, shvatila je šta može i dokle je stigla. Ubrzo je usledila i ocena stručnjaka: za role Odete i Odilije Ana Đurić, prva solistkinja baleta SNP u Novom Sadu je nagrađena ove sezone priznanjem „Nataša Bošković”, koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije, za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u 2014. godini. Odluku je doneo žiri u sastavu: Zoja Begoli (predsednik), Višnja Đorđević i Marija Stojaković.

Da je ova godina na izmaku bila njena dokazuje i uspešno odigrana uloga Julije u baletu „Romeo i Julija”, koreografa i reditelja Konstantina Kostjukova na novosadskoj sceni.

Ana Đurić iza sebe ima role Kitri u „Don Kihotu”, Vile Šećera u „Krcku Oraščiću”, princeze Aurore u „Uspavanoj lepotici”. U momentu dok nastaju ovi redovi mlada balerina se nalazi na gostovanju u Meksiku sa „Krckom Oraščićem” i stiče naklonost nove publike.

Đurićeva je detinjstvo provela u Boru, sazrevala je u Kragujevcu, a Baletsku školu „Lujo Davičo” je, učeći od pedagoga Rose Milić, završila u Beogradu. Na takmičenjima je osvajala značajne nagrade, na jednom je čak igrala sa rukom u gipsu, što je nije sprečilo da dođe do priznanja. Svojevremeno je nekoliko meseci igrala u baletu Opere u Kairu. Zaposlila se u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 2011. Kako ističe, mnogo toga je naučila od pedagoga i prvakinje Oksane Storožuk. Nakon godinu dana postala je prva solistkinja baleta, a stručnjaci tvrde da će uskoro s pravom steći zvanje prvakinje novosadskog baleta. Tajna njenog uspeha je u rečima: „Moram još da radim i da budem sve bolja.”

Biljana Lijeskić

----------------------------------

UMETNOST

Među najboljim studentima

Gordana Milanović

Biblioteka grada Beograda, uz pomoć darodavaca, nagradu „Prof. dr Katarina Ambrozić”, dodeljuje od 2007. jednom od najboljih studenata master studija na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Gordana Milanović (1990), istoričar umetnosti, mlada je dama koja je ove godine zaslužila to priznanje – dodeljena joj je stipendija i studijski boravak u Parizu. Pored visokog proseka, laureatkinja se nametnula volonterskim radom u Narodnom muzeju u Beogradu, Domu vojske, Centralnom institutu za konzervaciju i pedagoškim angažmanom.

Nagrada ima izuzetan značaj za usavršavanje mladih istoričara umetnosti koji se kao i ja nalaze na početku karijere. Mesec dana u Parizu iskoristila sam za obilazak muzeja relevantnih za master tezu na kojoj radim, a koja je u vezi sa za kulturom i umetnošću na dvoru burgundskog vojvode Filipa Dobrog. S obzirom da je Pariz jedan od gradova u kojima su se školovali naši umetnici, deo vremena posvetila sam slikarima i vajarima iz kolekcije Pavla Beljanskog. Arhiv Muzeja Burdel, koji nosi ime čuvenog skulptora Antoana Burdela, učitelja naših istaknutih umetnika poput Sretena Stojanovića i Marka Čelebonovića, pružio mi je uvid u značajna dokumenta. Naročito su bile važne informacije o Milu Milunoviću, kojem sam posvetila i najviše pažnje, a čijih se pet slika čuvaju u ovom muzeju – kaže Gordana Milanović.

Naša sagovornica od januara 2014. godine stažira upravo u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

– Spomen-zbirka ne samo što čuva izuzetnu kolekciju već se ističe i po aktivnoj izlagačkoj i izdavačkoj delatnosti, kao i inovativnom komunikacijom sa publikom. Učeći od najboljih stručnjaka proširila sam svoja znanja i stekla sam bogato iskustvo. Svakako bih volela da što duže ostanem deo tima ove značajne institucije.

M. D.

----------------------------------

Pozorište

Jovana od Mine do Poline


Jovana Gavrilović

– Proteklu godinu obeležilo mi je pozorište! Život i rad u pozorištu, koji mi svakodnevno stvara uzbuđenje. Neka divna nova i stara poznanstva. Uspesi mladih kolega koji me uvek raduju i inspirišu – kaže mlada dramska umetnica Jovana Gavrilović, apsolventkinja glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vladimira Jevtovića i docenta Srđana Karanovića, koja je svojom originalnom scenskom pojavom bila pravo osveženje u protekloj godini.

Svoju pozorišnu misiju Jovana je širila najpre ulogom Mine u predstavi „Dok nas smrt ne razdvoji” Mire Furlan, u režiji Predraga Mikija Manojlovića i u produkciji „Radionica integracije”. Upravo za tumačenje Mine osvojila je nagradu za najbolju mladu glumicu na 21. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci. Da se na Jovanu Gavrilović ozbiljno računa i u narednom periodu uverili smo se i njenim čitanjem Poline u predstavi „Unosno mesto” A. N. Ostrovskog, u režiji Egona Savina u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali i ulogama u predstava „Hinkeman: šta mora neka bude” i „Zmajeubice” na scenama ove teatarske kuće. U svojoj biografiji ubeležila je i uloge u predstavama „Glad”(Kulturni centar Beograda) i „Šta je sobar video”(Dadov).

– Ovu godinu obeležio je i niz buntovničkih događaja, aktivnosti i pokušaja koji dokazuju da moja generacija nije lišena inicijative od koje sve počinje, da ima smelosti i snage. Pre svega mislim na studentske proteste, u borbi za obrazovanje i okupaciju bioskopa „Zvezda”, u borbi za kulturu... Moj profesor Vladimir Jevtović nam je govorio da je gluma-akcija. Telesna, misaona i emocionalna. Tako mi je i protekla 2014. Glumački. Aktivno. O tome sam uvek maštala i trudiću se da u tome istrajem što duže – kaže Jovana Gavrilović.

B. G. T.

----------------------------------

Svet poezije i matematike

Nina Petrov (Iz lične arhive)

Nagradu „Desanka Maksimović”, na omladinskom konkursu za srednjoškolce, prošle godine dobila je Nina Petrov (1995), iz Zaječara. Žiri je radio u sastavu: Petar Pajić (predsednik), Dragan Lakićević i Vera Vaš. „Srpska književna zadruga” i Valjevska gimnazija upravo su objavili knjigu Nine Petrov „Buđenje Margarite”. Ova nagrada je ustanovljena 1993. godine i dodeljuje se mladim pesnicima iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

U kratkoj biografiji ove mlade pesnikinje piše da je u prošlom životu bila bumbar, ali može se desiti da je bila i žaba secirana na času biologije. Kaže da studira teorijsku matematiku sa namerom da sasvim poludi do treće godine fakulteta. Naučila je da čita i piše pomoću stripova.

– Svet matematike apstraktan je koliko i svet poezije. Harmonija kosmosa u kom smo se zadesili može se opisati rečima i jednačinama, poetskim slikama i geometrijskim likovima. U mom svetu, matematika i poezija se savršeno dopunjuju: matematika mi pomaže da povežem slike koje izviru iz nesvesnog i oblikujem ih u stihove, tj. da jasnije sagledam strukture odnosa stvari u vaseljeni. Zaista, ako malo bolje pogledamo svakodnevne ljude oko nas na ulici, uočićemo da se kreću vrlo pravilnom putanjom, a opet, njihove sudbine su sasvim nepredvidive i prepuštene pesnikovoj mašti na milost i nemilost – ističe Nina Petrov.

Prva zbirka ove izuzetno talentovane pesnikinje, naglašava Petar Pajić, može se prihvatiti i kao poema o ljubavi napisana u dva glasa. Međutim, ovoj temi o kojoj se piše od kada je jezika i pesnika, Nina Petrov prilazi na sasvim originalan način. Ona se kroz paradokse ne predaje emociji, ona je čas lovi, čas se skriva od nje, čas je juri, čas beži, čas se bez ostatka predaje da bi se već u sledećem stihu otela: „Mnogo vremena provodim u mislionici / a ne mislim ništa / ti ne razumeš / da ja u svemu hoću / da nađem više / i ne vidiš / da mi to uspeva.” Sve to podseća na igru mačke i miša. Nina Petrov uspeva čak da i patnju pretvori u igru.

Z. R.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.