Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto koristimo samo oko 200 miliona evra pomoći EU

Из програма ИПА 2013. ће бити финансирано санирање последица поплава (ФотоЖ. Јовановић)

U ovom trenutku Srbija može da spremi projekte za korišćenje 200 do 250 miliona evra godišnje iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA), uprkos tome što bi joj bilo potrebno višestruko više. Ukoliko bi raspolagala sa većim iznosom od pomenutog, nažalost, velika je verovatnoća da ta sredstva ne bi bila utrošena.

To bi trebalo da upali crvenu lampicu kod nadležnih kako bi se sistem upravljanja IPA projektima, ali i projektima koji se finansiraju iz drugih izvora, dodatno unapredio, smatra Ognjen Mirić, regionalni menadžer za zapadni Balkan i Tursku nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ, odgovarajući na naše pitanje da li naša zemlja ima programe za efikasno korišćenje evropske pomoći.

Mirić, koji je do početka prošle godine bio zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU, ističe i da bez dovoljnog broja dobro obučenih službenika nije moguće efikasno upravljanje projektima koje finansira EU.

„A u ovom trenutku, u većini državnih institucija nema potrebnih kadrova. Tako, recimo, u Upravi za agrarna plaćanja nedostaje oko 150 državnih službenika da bismo uopšte mogli da razmišljamo o IPA sredstvima namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ako bismo samo uzeli podatak da bi 100 novozaposlenih u Agenciji za plaćanja koštalo državu oko 800.000 evra na godišnjem nivou, odnosno oko 4,8 miliona evra tokom perioda korišćenja IPARD-a (pretpristupnog programa koji je sastavni deo IPA), a da u istom tom periodu iz IPARD-a možemo da dobijemo 210 miliona evra, jasna je računica kada je reč o analizi troškova i dobiti”, ističe on, dodajući da, pored toga, u ovom trenutku ne postoji ni politika zadržavanja kadrova koji rade na poslovima upravljanja IPA projektima kako bi se sprečio njihov odliv u privatni sektor. Primera radi, jedan od osnovnih razloga uspešnog korišćenja EU fondova u Poljskoj nalazi se, kako objašnjava on, u stabilnosti institucija koje se bave upravljanjem EU fondovima i odgovarajućoj politici zadržavanja kadrova, kako na centralnom nivou tako i na lokalnom.

Nedavno su u srpskim institucijama koje upravljaju IPA sredstvima bili revizori Evropske komisije, ali i revizori vladine Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU i analizirali funkcionalnost decentralizovanog sistema upravljanja IPA sredstvima (koji omogućava zemlji da samostalno koristi novac iz EU fondova). Njihovi izveštaji će uskoro biti pripremljeni. Mirić je, međutim, siguran da će oni oceniti da taj sistem nije u potpunosti funkcionalan i da je neophodno da se otklone nedostaci, „kao što su imenovanja ključnih nosilaca funkcija unutar decentralizovanog sistema, potpisivanje odgovarajućih sporazuma, nedovoljan broj zaposlenih u pojedinim ministarstvima, bankovni računi koji nisu otvoreni”, i podvlači da posebno zabrinjava činjenica da je većina ovih zamerki poznata nadležnima već mesecima.

Upitan da li će ti revizorski izveštaji uticati na iznos pomoći iz EU, odgovara da već sada možemo da zapazimo da nijedan projekat koji se sprovodi pod decentralizovanim upravljanjem u okviru programa IPA 2013 nije počeo sa realizacijom.

„Razlog tome se nalazi u nedostacima koji u ovom trenutku onemogućavaju njihovo ugovaranje. Dok se negativni nalazi iz izveštaja revizora ne otklone, projekti se neće sprovoditi. A bitno je napomenuti da svaki IPA program ima ograničen vek trajanja i, ukoliko se projekti ne ugovore u određenom roku, sredstva se nepovratno gube. Isto tako, u svakom trenutku izveštaj revizora može da blokira korišćenje dela i celokupnog iznosa sredstava”, naglašava naš sagovornik.

U narednih sedam godina Srbiji će iz IPA fondova na raspolaganju biti 1,5 milijardi evra. U toku 2015. godine biće sprovođeni projekti iz programa IPA za 2013. godinu, ukupne vrednosti oko 180 miliona evra i počeće sprovođenje programa IPA 2014, takođe od oko 180 miliona evra. Zanimljivo je istaći da su u novom budžetu EU, koji obuhvata period od 2014. do 2020. godine, IPA sredstva neznatno povećana državama zapadnog Balkana, dok su smanjena Turskoj.

------------------------------------------------------------------------

Šta će u 2015. biti finansirano evropskim novcem

Iz programa IPA 2013, koji će se sprovoditi u ovoj godini, biće, recimo, podržano sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije, besplatna pravna pomoć interno raseljenim licima, priprema projektno-tehničke dokumentacije za infrastrukturne projekte, aktivne mere za zapošljavanje, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u termoelektrani Kostolac B, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj, čišćenje rečnog korita Dunava i razvoj informacionog sistema za praćenje saobraćaja na Dunavu.

Projekti u okviru programa IPA 2014, čije se sprovođenje takođe očekuje u 2015, biće formalno usvojeni u prvom kvartalu ove godine. Neki od projekata koji će biti finansirani jesu saniranje posledica poplava, podrška stambenom zbrinjavanju Roma, mapiranje zona ugroženih poplavama, unapređenje infrastrukture na graničnom prelazu Kotroman između Srbije i Bosne i Hercegovine i nabavka opreme za graničnu policiju, rekonstrukcija Termoelektrane „Nikola Tesla” kako bi se smanjili azotni oksidi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.