Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Očajni domaćini

Ti joj kažeš, draga, jedu mi se sarma i pihtije, ili, srculence, daj, ispeglaj mi košulje, odlazim na put, a ona te uceni alimentacijom, nevladinim organizacijama i sudom u Strazburu
Уместо лова набавка: излазак из супермаркета

Može li zaista naš tranzicioni heroj, slavni potomak još slavnijih predaka ratnika u velikim bitkama, koji se sada tuče mačevima na frontu neoliberalizma, kako bi zaradio na ovu skupoću radeći po tri, četiri posla da bi imao za ’leba, mleko i tiket za bingo, pronaći negde bar molekul testosterona, pošto pred ponoć dođe smlavljen i skljoka se u krevet, pored svoje verne ljube? Hajde da se ne lažemo. Takav siromašak više nije specijalac za krevetske desante, naročito kada mu draga ispostavi svoj spisak zahteva za naredni mesec: od komunalija, maskare, novog automobila na lizing i letovanja u Turskoj, kad već ne može Dubai, gde, uzgred, šapuće mu ona s oko 60 decibela na uvce, odlazi bogati, uspešni i sve zgodniji komšija.

Ujutru ga, dakle, čeka novi, uvek isti dan. Ići će na posao, biro za nezaposlene, Brankov most, ili na glasanje. Zavisi od afiniteta. Kako god okrene, testosteron je iscureo. Priče o svetom srpskom patrijarhatu, mačističkom raju u kojem su brkati dedovi brčkali umorne, junačke noge u lavorima, dok su ih presrećne babe sapunjale, postale su davne bajke epskog predtrancizionog ciklusa. Testosteron koji se lučio u kofama, sada je iscureo, dubok glas koji se čuo u pomračini, kao davno izgubljeni zov vođe čopora, nekako je izmutirao, pa među nekada moćnim bratstvom slavnih beogradskih frajera, uveliko raspredamo fatalističku teoriju o stvaranju nove muške vrste očajnih domaćina, plašeći se samo jedne, još veće tragedije: mutacije u očajne domaćice.

Tako je globalizacija osvojila i jedan od poslednjih pravovernih muških enklava na istočnom limesu zapadnog Balkana, preteći da planeti ponudi pošast daleko opasniju od globalnog zagrevanja. Topljenje lednika, povratak dinosaurusa, godzila i letećih krokodila biće slika jednog bajkovitog sveta u odnosu na neminovnost koje nismo svesni mi, koji smo doskora nosili pantalone, brijali se na suvo i fenirali se pored otvorenog prozora na minus pet, tek da nam misli ostanu sabrane.

(/slika2)Zašto muškarci osećaju da postaju suvišni, da ne kažem klonuli? Da li je neprestano zastrašivanje muške populacije lažnom korporativnom religijom o sticanju moći i totalitarnom ženskom ideologijom u kojoj se uspostavlja idealni lik uspešne, jake samosvesne žene, stvorilo pravi košmar u muškoj genetskoj strukturi. Hajde, čik, oženite se ili muvajte sa japijem u suknji. Ti joj kažeš, draga, jedu mi se sarma i pihtije ili, srculence, daj, ispeglaj mi košulje, odlazim na put, a ona te uceni alimentacijom, nevladinim organizacijama i sudom u Strazburu, posle čega ti dužničko ropstvo trećeg sveta izgleda kao rajsko cvetno ostrvo do kojeg ne dopire ni trunka nepravde, a MMF podseća na udruženje filantropa koje u Africi leči zaražene od ebole. Verujte mi na reč i ne pitajte zašto.

Većina muškaraca, pokazuje sociološko istraživanje objavljeno nedavno u SAD, radije bi oženilo svoju sekretaricu, nego svoju šeficu, što, podvlačim, ne tvrdim ja. Ne želim, naime, da spavam na terasi. Podaci su istovetni i za Srbe i Amerikance, što potvrđuje neophodnost formiranja hitne svetske muške koalicije u borbi protiv „femokratije”.

Dobro, ako se gubitnici srpske tranzicije osećaju kao muškarci na rezervi, da li su onda uspešni i bogati ostali na braniku odbrane muških polnih interesa? Momci iz više srednje klase, bankari koji nas odvaljuju za kredite, menadžeri koji nas nerviraju kolicima od tridesetak hiljada evra, tajkuni koji su pomažnjavali lovu ili slavni političari koji nas odvode u zone sumraka iz kojih nema povratka, tek sa koktelom od prozaka, vijagre i viskija mogu da izdrže trku sa konkurencijom i sopstvenim libidom.

Kakva nas onda čeka budućnost u doba neproglašene „femokratije”, fenomena kojim se uloga muškarca svodi na donatora sperme? Junakinje američke serije „Seks i grad” su tipične moderne vladarke – hrabre, ekonomski samostalne, one koje preuzimaju inicijativu na raznim frontovima, od čaršafskih do poslovnih.

Postoje, međutim, teorije koje upozoravaju da je fama o „femokratiji” u Srbiji ipak samo mit uplašenih muškaraca.

„Femokratizacija” čak ni u Beogradu nije doživela svoj 5. oktobar, niti ovdašnje baje razmišljaju da raskidaju s mračnom prošlošću, tvrde poslednji muški lobisti. Zašto bi, kad budućnost ionako ne postoji. A i tu su uvek naše drage mame, koje nam ne daju da odrastemo i bacimo cuclu ni kad pređemo četrdesetu.

Moja dobra prijateljica je majka hiperaktivnih blizanaca koji su u drugom razredu osnovne škole. Ona ima sjajnu karijeru, radi za stranu kompaniju, zarađuje oko dve hiljade evra, vozi novu „tojotu” od tridesetak hiljada (evrića, naravno) i – prema receptima ženske diktature – šutnula je muža koji je lenčuga i kome je mama stavljala pampers pelene i kada je odslužio vojsku, iako bi se reklo da specijalac iz 63. padobranske ipak može sam na nošu.

Ali, iako je ostala slobodna, umesto da dominira u krevetu, ona se u njega skljoka sama, posle napornog maratonskog dana, u ponoć tranzicionog srpskog neoliberalizma.

(/slika3)Još jedna poznanica, direktorka važne državne institucije, udata za Crnogorca, mogla bi da posluži kao idealan kroki za ženu koja dominira. Možda, da je ovo Finska. Ali, dok s njenim mužem ispijam lozu i mezim pršutu, posmatram je kako dolazi u kasne sate, u šanelovom kostimu. Za ruku vuče jedanaestogodišnjeg sina, s kondicijom pobednika u desetoboju i braon pojasom u karateu. Ona je ipak pacifikovala svog muža iz herojskog i časnog bratstva Montenegra. Junačina je te noći prao sudove, nadajući se da njegov časni đed iz Mojkovačke bitke sa nebesa ne posmatra ovu tužnu scenu.

Tako dolazimo do otkrića misterije o uspostavljanju novog ženskog poretka. Multinacionalnim korporacijama udate žene s porodičnim problemima i klincima koji traže majčinsku pažnju nisu naročito omiljena tema.Firmama su potrebne žene koje će što duže ostati same, dakle neudate, koje neće rađati, tako da je plasiran mit o superženama koje vladaju nad superšonjama. Zavera koja se predstavlja kao konačan poraz muškaraca. Znate šta me teši? Što su pisci scenarija o ženskoj trilaterali muškarci.

Ako je tako, onda ćemo mi, očajni domaćini, ipak pronaći svoj mir. Ako ne u domu svom, u sigurnoj muškoj kući svakako.

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.