Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kameron želi uvid u mejlove Britanaca

У име борбе против тероризма залаже се за надзор свих комуникација: Дејвид Камерон (Фото: Ројтерс)

Samo dan nakon što je u Parizu podržao slobodu govora, britanski premijer je kod kuće zatražio ukidanje upravo onoga zbog čega je u Francuskoj marširao sa još oko 40 svetskih lidera. Dejvid Kameron najavio je da u Britaniji više neće postojati privatnost onlajn prepiske, a danas će od predsednika SAD tražiti da američke digitalne kompanije pokažu veću „kooperativnost” prema britanskim tajnim službama.

Bilo je samo pitanje dana kada će zvaničnici iskoristiti prošlonedeljni masakr u redakciji francuskog satiričnog nedeljnika da bi opravdali nadzor komunikacija na internetu, sve u ime borbe protiv terorizma. Kameron se prvi istakao i predložio da London zabrani svaku enkripciju odnosno šifrovanje podataka koje korisnicima garantuje da njihove poruke neće čitati neko drugi.

Njegova sajber-ofanziva nastavlja se na zvaničnom sastanku sa Barakom Obamom kod koga će, kako saznaje „Gardijan”, lobirati da korporacije poput „Gugla” ili „Fejsbuka” ustupaju agentima sa druge strane Atlantika tražene informacije o aktivnostima surfera.

Šef Dauning strita smatra da digitalnim džinovima ne sme da bude dozvoljeno da „zaključavaju” elektronska pisma svojih korisnika tako da se ona više ne mogu otvoriti čak ni uz pomoć sudskog naloga jer ni same kompanije više nemaju „ključeve”.

Američko ministarstvo pravde nedavno je, kako podseća „Volstrit džornal”, zatražilo nešto slično, ali im molba, zasad, nije uslišena. Sve zastupljenija enkripcija usledila je nakon što je uzbunjivač Edvard Snouden 2013. otkrio da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) sprovodi masovni nadzor nad komunikacijom na internetu u SAD i inostranstvu.

Ponekad to radi sa sudskim nalogom, pa su „Epl” ili „Jahu” dužni da predaju prepisku korisnika, ali nekada se priključuje na optičke kablove kompanija bez znanja Silicijumske doline i jednostavno uzima šta joj treba. U strahu da ne izgube klijente, kalifornijske firme počele su da osmišljavaju programe koji jemče da ni one same ne mogu da pročitaju šta pišu ili pretražuju njihovi korisnici, pa takve podatke ne mogu da proslede obaveštajcima čak i kada ovi mašu sudskim nalozima. Aplikacija „vocap” kompanije Marka Zakerberga funkcioniše po tom principu.

Obama i Kameron su u jučerašnjem zajedničkom tekstu u londonskom „Tajmsu” napisali da nastavljaju da se bore protiv terorizma i čuvaju svoje vrednosti slobode izražavanja. Nije jasno kako kontrola interneta doprinosi bezbednosti Zapadnjaka kada ni pored opsežnog prisluškivanja i otvaranja tuđih pisama NSA nije uspela da spreči teroristički napad na maraton u Bostonu 2013.

Slična praksa britanskih i francuskih službi nije osujetila upad dvojice islamskih ekstremista u prostorije „Šarli ebdoa” i smrt 12 ljudi kao ni kasniji napad na prodavnicu košer hrane kada je radikalni musliman pobio četvoro talaca.

Svetski lideri okupili su se u nedelju u prestonici Pete republike da pokažu da terorizam neće pobediti slobodu izražavanja, ali je njihovo okupljanje pre bilo idealna tipska demonstracija licemerja: mnogi od njih ograničavaju rad medija u svojim zemljama.

Britanija ima slobodne medije, ali treba podsetiti na slučaj od pre dve godine kada su vladini zvaničnici tražili od „Gardijana” da im preda sve materijale dobijene od Snoudena pod izgovorom da bi njihovo objavljivanje ugrozilo bezbednost građana. Sada Kameron izjavljuje da u eri borbe terorizma ne bi trebalo da na svetskoj mreži postoji bilo šta što država ne može da vidi, mada nema dokaza da su pariski teroristi uopšte koristili šifrovane mejlove.

Osim toga, Snouden je pokazao da su na meti NSA i britanskih službi pre svega nedužni građani koji nemaju nikakve veze sa terorizmom. Ako tome pridodamo i činjenicu da se ne zna da li je NSA sprečila ijedan teroristički napad svojim orvelovskim metodama, jasno je da je uhođenje na internetu kršenje prava na privatnost i izražavanje građana koje su svetinja zapadnog sveta.

Ali tu nije kraj hipokrizije. Upravo SAD, Britanija i druge zapadne zemlje prve osuđuju nedemokratske države koje na internetu špijuniraju svoje građane ili sprovode cenzuru na svetskoj mreži.

Kao najgora autokratija ocenjivana je Turska kada je njen tadašnji premijer a sada predsednik Redžep Tajip Erdogan na neko vreme ugasio „Jutjub” jer su se na ovom servisu pojavili snimci kompromitujući po njegove ministre. Ismevan je i ruski predsednik Vladimir Putin kada je kazao da će njegova zemlja ukinuti internet, stvoriti sopstvenu mrežu i preuzeti kontrolu nad svim sajtovima sa domenom .ru.

Mađarski premijer Viktor Orban najoštrije je osuđivan kada je bezuspešno hteo da uvede porez na korišćenje interneta. Konačno, Kina je stalno na meti napada jer cenzuriše sajtove, posebno elektronske strane zapadnih medija.

Oštrica kritike sada je okrenuta ka Kameronu pa mu mediji uglavnom poručuju da enkripcija štiti i od upada u zdravstvene kartone, bankovne račune i krađe poslovnih podataka. Premijeru bi se ironično moglo poručiti i da u SAD ne traži pomoć od kompanija jer one možda stvarno i ne mogu da uđu kroz jednom zamandaljena digitalna vrata, ali da se zato obavezno obrati tamošnjim agentima jer se veruje da nema tog koda koji NSA pre ili kasnije ne može da razbije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.