Stanovnici zoo-vrta uživaju u prolećnim temperaturama

Foka krznašica po imenu Bert živahno preplivava svoje vodeno carstvo. Preko puta, u brčkanju uživaju nilski konji Julka i Nidža. U svojim „letnjim rezidencijama” baškare se i žirafa, zebre, slon, tigrovi, lavovi... Ovih dana, većina od oko 2.000 stanovnika „Beo zoo vrta”, umesto u zimskim prostorijama, vreme provodi na svežem vazduhu. Zadovoljstvo toplim januarom iskazuju rikom i cvrkutanjem.

– Nikada ne zatvaramo foke, vukove, kao ni ostale životinje sa evroazijskog kontinenta. Sneg ne smeta ni tigrovima ni belim lavovima, ali pošto je ovih dana lepo vreme iskoristili smo priliku da u letnje smeštajne prostore pustimo i druge životinje – ističe Nađa Radović, zaposlena u „Beo zoo vrtu”.

Minulih dana, kada je bilo i sunčano i toplo, u letnjem prostoru bili su i na zimske temperature inače osetljivi kenguri i gepardi, pa čak i dorkas gazele, iako su one subsaharske životinje.

– Čak smo i flamingose pustili na dva-tri sata, da protegnu noge. I žirafa je u letnjem smeštaju. Za nju, kao i za druge kopitare i papkare, važno je samo da nema poledice – objašnjava Radovićeva.

Ipak, ima i onih kojima proleće usred zime ipak nije dovoljno da napuste svoj topli kutak. Takvi su, na primer, papagaji ili kubanski krokodili.

– Šimpanze, orangutani i makaki mogu da budu napolju tek kada je 25 i više stepeni. Ali i njih, iako su u zatvorenom, posetioci mogu da vide – kaže Nađa Radović.

U svojim prostorijama uživa i aligator Muja najstariji stanar vrta. Od 2007, kada je umro njegov srodnik u Rigi, poneo je „titulu” najstarijeg američkog aligatora u zatočeništvu. U zatvorenom su i dalje poletarci „Vrta dobre nade”, beli lavići Ajša i Paša.

– Majka ih je odbacila, ali dobro su, lepo rastu, za koji dan će imati puna četiri meseca. Sada već uveliko jedu meso, pa im je dovoljno dve flašice mleka dnevno – navodi Radovićeva.

Postavljene dodatne ograde

Prethodnih meseci u vrtu su postavljene dodatne ograde oko slonare, kao i na drugim mestima gde je postojala opasnost od bližeg kontakta ljudi i životinja. Kraju se privodi i objekat za tapire.

– Pripremamo i nove obrazovne i volonterske programe. O njima će zainteresovani moći da se informišu na sajtu zoo-vrta, koji će biti modernizovan– najavljuje Nađa Radović.