Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crni predsednik

Барак Обама

Postavši svojevremeno najmlađi američki predsednik, Džon F. Kenedi je uspeo da postigne još nešto: pored starosne, uspeo je da sruši još jednu simboličku barijeru – postao je prvi američki predsednik katoličke veroispovesti. Reč je o veoma značajnom uspehu, budući da je postignut u protestantskoj zemlji sa izraženom kalvinističkom tradicijom. Danas upravo ćerka Džona F. Kenedija, slučajno ili ne, podržava Baraka Obamu, čiji bi izbor, najpre za predsedničkog kandidata demokrata, 5. februara a zatim i za predsednika SAD u novembruzasigurno označio rušenje kudikamo značajnije simboličke barijere – one sa rasnim predznakom. Međutim, to bi moglo ići teško u zemlji sa bogatom tradicijom rasne diskriminacije, segregacije i ropstva. Zapravo, možda bi pravo pitanje trebalo da glasi: da li je bela, anglosaksonska i protestantska većina dovoljno sazrela za prvog američkog predsednika crne puti? Odnosno, da li su se nepredvidljive kockice multikulturalnog mozaika prvi put složile na pravi način – u smeru prevazilaženja rasne barijere?!

Na osnovu dosadašnjih poruka upućenih američkoj javnosti, stiče se utisak da Barak Obama (sin crnca iz Kenije i belkinje iz Kanzasa), jedva čeka priliku da ujedini Ameriku na unutrašnjem i osvetla joj obraz na međunarodnom planu. To bi mu možda i moglo poći za rukom – kao baštiniku pravca koji je davno zacrtao Martin Luter King i kao lideru čiji je gnev manji od gneva jednog Malkolma Iksa. Ipak, da bi postao prvi Afroamerikanac – predsednik SAD-a, Obama će morati da prikupi glasove i crnaca i belaca! S jedne strane, glasovi crnaca mogu biti presudni uoči 5. februara tj. superutorka. S druge strane, ubedljiva Obamina pobeda (unutar Demokratske stranke) u Južnoj Karolini može predstavljati dosta dobar pokazatelj izbornog raspoloženja ,,crnog” biračkog tela, koje u Obami želi da prepozna autentičnog crnačkog vođu. I dok ga radikalniji delovi crne zajednice kritikuju zbog njegove bele majke, čijim venama navodno teče robovlasnička krv, dotle Obama redovno podseća javnost na svoje kolonijalno-robovsko poreklo (Barakov deda je u Keniji služio britanske osvajače). Bilo kako bilo, Obami će u novembru, pod uslovom da prethodno ,,preživi” februarski superutorak i okršaj sa Hilari Klinton, biti neophodni i glasovi belaca, kojih prema popisu iz 2005. godine ima gotovo 75 odsto na tlu SAD-a. Ipak, možda je upravo startna pobeda u ,,beloj” Ajovi (95 odsto belaca) nagoveštaj značajnije podrške belih glasača Obaminoj politici.

Ukoliko bude uspeo da ujedini glasove ,,crne” i ,,bele” Amerike, Obama će ujedno uspeti i da na simboličkoj ravni ostvari viziju Martina Lutera Kinga, koji je sanjao dan kada će sinovi bivših robova i bivših robovlasnika sesti kao braća za jedan sto! Ono što bi moglo da posluži kao ,,politički cement” eventualnog ujedinjenja ,,crnih” i ,,belih” glasača svakako je Obamina vizija istinskih društvenih promena. Zalaganje za korenite političke promene koje isključuju kozmetičko smenjivanje stranaka unutar Bele kuće moglo bi da ukaže na Obaminu želju da povremeno ,,iskoči” iz šina zvanične američke politike.

Ukoliko bude u utorak 5. februara osvojio nominaciju Demokratske stranke, Barak Obama bi, dakle, mogao postati novi stanar Bele kuće. To bi u svakom slučaju predstavljalo najveću istorijsku pobedu ,,crnog” dela Amerike i ostvarenje večnog abolicionističkog sna! Bio bi to i skok od sedam milja u odnosu na uspeh koji je nakon Drugog svetskog rata postigao legendarni Džeki Robinson, koji je među prvima probio rasnu barijeru zaigravši bejzbol u nacionalnoj ligi rezervisanoj isključivo za belce.

sociolog

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.