Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Preživeli iz Aušvica protiv politizacije genocida

Логор Аушвиц налази се педесетак километара од Кракова (Фото Ројтерс)

Jedan od najvećih svetskih logora smrti, Aušvic, otvoren je 20. maja 1940. pedesetak kilometara zapadno od Krakova u Poljskoj, a Crvena armija oslobodila ga je gotovo pet godina kasnije, 27. januara 1945. Taj dan obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na holokaust. Tačan broj žrtava u logoru po svemu sudeći nikada neće biti utvrđen, ali se procenjuje da je ubijeno najmanje milion i po ljudi. Kompleks logora Aušvic postao je državni muzej 1947. godine, a 1979. godine proglašen je svetskom baštinom i nalazi se pod zaštitom Uneska. I ove godine Poljska obeležava godišnjicu oslobođenja Aušvica na koju poziva predstavnike svih zemalja čiji su građani stradali u ovom logoru. 

                                                                      +    +    +    +

Aca Singer, devedesetdvogodišnji penzioner, ekonomista i osnivač Ljubljanske banke, dugogodišnji predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i Srbije, u Aušvicu je izgubio 60 članova porodice. Najstariji je imao 92 godine, a najmlađi samo pet. Kaže da je imao sreće, jer njegov otac i brat, kao ni još milion i po ljudi, nisu preživeli ovo stratište. Kaže da nikada neće zaboraviti osećaj koji ga je obuzeo kada je u proleće 1944. shvatio gde je došao. Do tada se, kako tvrdi Aca, u Bačkoj nije znalo za postojanje nacističkih logora smrti. 

– U Aušvic sam prebačen iz zatvora u rodnoj Bačkoj Topoli. Tačno 29. aprila smo utovareni u vagone. Posle tri dana puta stigli smo u Aušvic. Kada sam video natpis „Rad te čini slobodnim”, koji je stajao na ulazu u logor, pomislio sam da smo deportovani u neki radni logor. Kada smo smešteni u barake, osećali smo strašan miris koji je dolazio iz krematorijuma. Jedan od zatvorenika je pitao kada će se videti s ocem, a stariji mu je odgovorio: „Tvoj otac je već izašao kroz dimnjak”, priča naš sagovornik. 

Kada su izašli iz vagona, kaže Singer, Nemci su svakog ponaosob pitali da li može da pešači 15 kilometara. Jedan advokat iz Bačke Topole pohvalio je „ljubaznost” vojnika i odgovorio je da ne može da hoda toliko dugo. Odmah je pogubljen. 

– Nije znao da su Nemci odmah razdvajali žene, decu, stare, bolesne, onemoćale, koji su odmah vođeni u gasne komore. Kasnije sam se sreo sa porodicom ovog advokata i ispričao im kako je skončao – kaže naš sagovornik, koji je imao 21 godinu kada je kročio u Aušvic.

Zatvorenicima su podelili drvene table s brojevima i istetovirali ih. Budući da je bila velika gužva, Aca Singer je izbegao tetoviranje. Kasnije se nije javio kada su ih naknadno pozivali da istetoviraju brojeve pod kojima su zavedeni. Kad pogleda unazad, siguran je da mu je ova slučajnost pomogla da izbegne smrt. Nemci su imali tabelu u kojoj su sve zapisivali i vodili računa da li im se zatvorenik „isplati”. Proračunavali su koliko dugo čovek može efikasno da radi, živeći u logorskim nehumanim uslovima. Malo njih zna da su postojale tri vrste nacističkih logora: logori smrti, radni logori i kombinovani, poput Aušvica. 

Od čuvara logora u uniformama bili su gori zatvorenici koji su „brinuli” o njima, a koje su zvali „kapo”. Tukli su češće i žešće od Nemaca i nisu imali milosti. Bilo im je najvažnije da sačuvaju svoj život i svoje povlastice. 

Naš sagovornik se ne seća tačno koliko vremena je proveo u Aušvicu, jer su jače zatvorenike vodili u okolne radne logore i fabrike kao ispomoć. Transportovan je u obližnji Flosenburg, jedan od radnih logora, gde je registrovan kao Srbin, pod imenom Aleksandar Simić. Život mu je, kako kaže, spasao Nemac, inženjer koji je bio šef na stanici na kojoj su radili. Jedan od stražara ga je pretukao i polomio mu naočare. Nije mogao da nastavi sa radom, ali šef mu je nabavio nove naočare i spasao ga od gasne komore. 

Sigurnu smrt je izbegao još jednom. U aprilu 1945. godine logoru se približavala američka Treća armija pod komandom generala Patona i zatvorenici su evakuisani. Počeo je „marš smrti” tokom kojeg su nemački vojnici ubijali sve koji nisu mogli više da pešače. I Aca se sapleo i pao, a stražar ga je gurnuo u jarak i uperio oružje na njega. Vojnik se tad sapleo i pao u žbunje.

– Sočno je opsovao na mađarskom i ja sam mu se obratio na istom jeziku. Rekao sam mu: „Dobri čoveče, nemoj da zgrešiš sada kada je kraj rata već vidljiv.” Iznenadio se, pogledao me i video da nosim znak da sam Srbin. Pogodio je da sam iz Bačke. Slagao sam da sam iz Sombora, a on je bio iz obližnjeg sela. Pustio me je da izađem i nastavio sam da pešačim. Posle pređenih nekoliko kilometara naišli su saveznički tenkovi – priseća se Singer trenutka kada je oslobođen. 

Sa 22 godine bio je slobodan i dobio je pravo da proživi svoj život, sa svim usponima i padovima. U Aušvicu su ubijeni gotovo svi Jevreji koji su tamo kročili, a trenutno u Srbiji živi samo nekoliko ljudi koji mogu da posvedoče o ovim strašnim zločinima.

Jelena Popadić

-------------------------------------------------------------

Dnevna politika važnija od žrtava

Aca Singer u svom domu (Foto Z. Kršnjanin)

Acu Singera ovih dana najviše pogađa činjenica da se obeležavanje godišnjice oslobođenja Aušvica sve više politizuje. Sedamdeset godina oslobođenja logora smrti organizovaće se u Poljskoj 27. januara, kada je i Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.

– Ne mogu da verujem da Rusija neće biti pozvana na obeležavanje oslobođenja logora u Poljskoj, a Crvena armija ga je oslobodila. Kakve veze ima kriza u Ukrajini, zahlađenje odnosa sa predsednikom Vladimirom Putinom i hladni rat sa značajnim istorijskim trenucima i činjenicama. Ova ceremonija se politizuje već godinama. Tako je bilo na obeležavanju 50. godišnjice oslobođenja, 1995. godine. Deset godina kasnije zvanična delegacija naše zemlje nije se ni pojavila na ovoj manifestaciji, isto iz političkih razloga – priseća se naš sagovornik koji je prisustvovao ovim ceremonijama kao bivši logoraš i predsednik Saveza jevrejskih opština. 

Bivši logoraši nemaju više počasno mesto prilikom obeležavanja ove manifestacije. Sada sede izmešani sa ostalim zvanicama. Izgleda da domaćinima, ali i diplomatama pozvanim na ovu ceremoniju, žrtve nisu više toliko važne kao dnevna politika, mišljenje je našeg sagovornika.

-------------------------------------------------------------

Strah od NATO bombi

„Aca Singer kaže da nije preživeo Aušvic da bi ga ubile američke bombe”, rečenica je kojom počinje Singerova ispovest koja je 9. aprila 1999. godine izašla u „Njujork tajmsu”. Razgovor sa Stivenom Erlangerom koji je za ovaj njujorški list izveštavao iz Srbije, objavljen je pod naslovom „Preživeli iz Aušvica sada strahuje od NATO-a”. Singer je tom prilikom NATO bombardovanje nazvao zločinačkom upotrebom sile, ali je istovremeno kritikovao i Miloševićev režim. Sećao se da su logoraši u Aušvicu bili srećni kada su Amerikanci pred kraj rata bombardovali logore. Rekao je američkom novinaru da mu tada ne bi bilo žao da je poginuo samo da bombarderi pobiju i naciste, ali da tako ne misli o NATO bombama 1999. Sila protiv Jugoslavije Amerikancima će se vratiti kao bumerang, rekao je Erlangeru. Bombe su ubijale i politički pluralizam u našoj zemlji. Približio je čitaocima životne probleme sa kojima se sreću Beograđani koji su, zbog straha od NATO bombi, morali da se sele kod rođaka ili prijatelja na selo. 

„Jevreji koji uglavnom žive u gradovima nemaju sigurno mesto na koje bi mogli poslati svoju decu”, naveo je Singer. On je istakao da su mnogi američki visoki državnici poznati po antisrpskoj propagandi. „Neki od njih, kao što su Medlin Olbrajt i Vilijam Koen, imaju rođake Jevreje, a oni nisu Jevreji. Ipak, u Srbiji kada vide jevrejsko ime misle da smo svi mi na neki način povezani.” Istakao je da svi pokušavaju da manipulišu Jevrejima i olako koriste reč genocid, Srbi, Albanci i Amerikanci. „Sve što je urađeno u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, ma koliko bilo užasno, ne predstavlja genocid”, izjavio je tada Singer. U tekstu je kritikovao, „s gnušanjem”, izjave Tonija Blera i Bila Klintona u kojima su poredili „srpske napade na kosovske Albance sa nacističkim masovnim ubijanjem”. Ovaj članak naveo je američku administraciju da pojača propagandu protiv Srbije i angažovali su Elija Vizela, jevrejskog pisca i političkog aktivistu koji je takođe preživeo Aušvic.

J. P.

-------------------------------------------------------------

Še­ti­na: Ukra­jin­ci, a ne Rusi oslo­bo­di­li Aušvic

 Ras­pra­ve po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 70 go­di­na od oslo­bo­đe­nja na­ci­stič­kog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Aušvi­ca do­bi­ja­ju no­ve di­men­zi­je. Ška­klji­vo pi­ta­nje za­što na pro­sla­vu ni­je po­zvan ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin pa­lo je u dru­gi plan naj­vi­še za­slu­gom polj­skog mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Gže­go­ža Še­ti­ne.

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra polj­skog ra­di­ja za­što je ukra­jin­ski pred­sed­nik Pe­tro Po­ro­šen­ko do­bio zva­ni­čan polj­ski po­ziv da pri­su­stvu­je sve­ča­no­sti, Še­ti­na je od­go­vo­rio: „Ukra­jin­ski voj­ni­ci su otvo­ri­li vra­ta lo­go­ra, oni su ga oslo­bo­di­li.”

Ove re­či še­fa polj­ske di­plo­ma­ti­je, na svoj na­čin, od­go­vor su i na pi­ta­nje za­što ta­kav, zva­ni­čan po­ziv, ni­je upu­ćen pred­sed­ni­ku Ru­si­je Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu. Jed­no­stav­no za­to što, ako je ve­ro­va­ti Še­ti­ni, ru­ski voj­ni­ci – ta­da u uni­for­ma­ma Cr­ve­ne ar­mi­je – ni­su oslo­bo­di­li Aušvic.

„Bio je to Pr­vi ukra­jin­ski front”, po­ja­snio je šef polj­ske di­plo­ma­ti­je. „Ukra­jin­ci su oslo­bo­di­li lo­gor.” 

Pre­ma svim do­sad po­zna­tim isto­rij­skim po­da­ci­ma, na­ci­stič­ki lo­gor smr­ti Aušvic – Bir­ke­nau oslo­bo­đen je 27. ja­nu­a­ra 1945. go­di­ne. Lo­gor su oslo­bo­di­le so­vjet­ske tru­pe pod ko­man­dom mar­ša­la Iva­na Ko­nje­va (ro­đen u cen­tral­noj Ru­si­ji 1897. go­di­ne).

Ž. R.    

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.