Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Granična pitanja, opet

U nizu kontroverznih izjava oko Srbije i srpsko-hrvatskih odnosa koje je novoizabrana hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uputila javnosti, veoma značajno mesto zauzima ona kojom je izdvojeno od Srbije apostrofirala Vojvodinu u kontekstu odnosa sa susedima. Dobro bi bilo ako bi se zaista radilo o lapsusu, kako tvrdi jedan broj analitičara i komentatora. Ali ovakav pristup Vojvodini, odnosno suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, ima određeni politički kontinuitet na koji se izjava gospođe Grabar Kitarović, nažalost, nadovezuje. Podsetimo se samo bivšeg nemačkog ambasadora Cobela koji je na sličan način svojevremeno politički istupao. U EP pojedini poslanici iz redova naših suseda stalno drže aktuelnom Vojvodinu i njen položaj u okviru Srbije, što potvrđuje i poslednja debata na njegovim radnim telima oko rezolucije o napretku Srbije. Nije strano ni da separatističke tendencije u samoj Vojvodini imaju po pravilu prećutnu podršku određenog stranog faktora koji iz uskih nacionalističkih interesa teži reviziji granica utvrđenih posle Velikog rata. Sve to skupa nalaže oprez, jer su uprkos zaključcima Badenterove komisije iz 1991, kada su utvrđene granice novih država posle raspada bivše SFRJ, pitanja granica među njima ostala otvorena. Najnoviji spor između Crne Gore i BiH u vezi s konačnim utvrđivanjem međusobne granice (Sutorina) to najbolje potvrđuje.

Za Srbiju su ova pitanja posebno značajna. Uprkos činjenici da je članica UN sa utvrđenim granicama, Srbija je država kojoj de jure i de fakto ni do danas u dobrom delu međunarodne zajednice nisu potpuno priznate i garantovane spoljne granice. U njenom slučaju ni zaključci Badentera nisu važili. Primer KiM to najbolje potvrđuje. U ovom kontekstu izjava gospođe Grabar Kitarović, kojom odvaja Vojvodinu od Srbije, dobija na težini imajući u vidu između ostalog da ona dolazi iz struktura NATO koji je protivno međunarodnom pravu i mimo UN, vojnom intervencijom na SRJ 1999. omogućio jednostranu secesiju KiM, a koju i danas svesrdno podržava. Srbija zbog toga s pravom može da sumnja u iskrenost jednog dela međunarodne zajednice i određenih političkih struktura u susedstvu, kada je reč o njenim konačnim granicama. Ofanzivna delovanja pojedinih političkih predstavnika u EP iz susednih zemalja oko pitanja manjina i Vojvodine, kakvo su manifestovali na forumima EU, potvrđuju potrebu za opreznim pristupom, posebno kada su na delu procesi u kojima suverenitet i teritorijalni integritet imaju važnu ulogu.

Primera radi, pitanje granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske je već sada otvoreno. Na strani Srbije je međunarodno pravo na osnovu pravila određivanja granica država na rekama crtom sredine matice reke. Hrvatska insistira na katastru prema kome potražuje određene teritorije na srpskoj strani obale Dunava. Zbog toga je i pregovore sa Srbijom za pristupanje EU uslovila poštovanjem/primenom arbitražnog prava, što je na njen zahtev ugrađeno u pregovarački okvir, pri čemu je imala u vidu i svoj slučaj razgraničenja sa Slovenijom u Piranskom zalivu.

Iz ovih razloga je izuzetno važan angažman Vlade Srbije na spoljnom planu. Posebnu težinu ima onaj u vezi sa Kosovom i Metohijom koji je konkretno manifestovan poslednjih dana posetom KiM, stavovima oko „Trepče” i pripremama za susret 9. februara u Briselu radi nastavka dijaloga sa Prištinom. Jer od ishoda pregovora oko KiM u velikoj meri zavisiće zaokruživanje pitanja spoljnih granica Srbije i njihovo buduće konačno utvrđivanje uz odgovarajuće međunarodne garancije.

Diplomata u penziji

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.