Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dok se jedno rodi troje umre u Kosjeriću

У Косјерићу сваке године по стотину становника мање (Фото С. Јовичић)

Kosjerić – Porazna je statistika o broju rođenih i umrlih u Kosjeriću, „bela kuga” opasnije od nedavnih poplava preti varoši kraj Skrapeža. U minule tri decenije ova opština izgubila je trećinu svog stanovništva. Poslednjih godina ima znatno više opela nego krštenja: dok se jedno ovde rodi, troje umre. A nisu Kosjerićani u tolikoj nemaštini – nekad ih (ovde tvrde nepravedno) po proseku plata svrstavaju u republički vrh – ali rode retko sleću na ovdašnje odžake.

– Kod nas su u prošloj godini rođene 84 bebe, a više od 200 stanovnika opštine je umrlo. Sa prosečnom starošću od 45,6 godina ova opština je šesta u Srbiji i najstarija u Zlatiborskom okrugu. Na području opštine Kosjerić 1953. godine živelo je oko 18.000 ljudi, tokom osamdesetih oko 17.000, a sada nepunih 12.000. Čitavi zaseoci, delovi sela u ovom kraju nestaju, prilično je neženja u zrelom životnom dobu, mnogo je i mladih koji odavde odlaze – navodi za naš list Dragan Tulimirović, predsednik kosjerićke opštinske skupštine.

U poređenju s popisom s početka milenijuma jasno se vidi kako su i ovdašnja razvijena sela, čuvena po seoskom turizmu, gotovo prepolovila broj žitelja. Tako je u Sečoj Reci 2001. godine bilo 1.535, a 2011. godine 1.064 stanovnika, u Gornjoj Ražani taj broj je smanjen sa 1.140 na 720, na Vardi sa 639 na 386, u Galovićima sa 466 na 310... Ni varoš Kosjerić nije bolja u toj statistici, bez obzira na priče svake lokalne vlasti o namerama da zaustave ta nepovoljna demografska kretanja.

– Jedna smo od retkih opština koja iz budžeta daje sredstva porodiljama i za svako novorođeno dete. Svakoj porodilji tokom godine opština uplaćuje po 12.000 dinara mesečno, dok se za prvo dete roditeljima jednokratno isplati 20.000, a za drugo i sledeće 30.000 dinara. No ni to se nije pokazalo kao dovoljan motiv za rađanje. Ovde ima mnogo neženja u zrelim godinama, evidentirali smo ih oko 1.000 starijih od 30 godina, pa smo i tu hteli da pomognemo. Namera je bila da ih povežemo sa neudatim Ukrajinkama i Ruskinjama, da opština to povezivanje pomogne, ali izbijanje sukoba u Ukrajini je ovu nameru za sada omelo. Što se tiče ekonomskog pitanja, ono jeste mnogima presudno za zasnivanje porodice, posao naročito, ali ovde se ranijih decenija događao paradoks da je broj stanovnika smanjivan i kad je Kosjerić bio vrlo razvijen – napominje Tulimirović.

Po njegovim rečima, ima mladih Kosjerićana koji žive u većim gradovima a ističu da bi se rado vratili u zavičaj ako bi ovde imali posao. – To je teško rešivo pitanje. Planira se kod nas otvaranje pojedinih pogona, s tim što u najboljem slučaju tu možemo da računamo na oko 150 novih radnih mesta, što je nedovoljno. Ovdašnja fabrika cementa, koja je nekad imala i do 700 radnika pa taj broj godinama smanjivala tako da sada nema ni 250 zaposlenih, ne doprinosi potrebnom zapošljavanju. Možda je šansa da se nešto pokrene u poljoprivredi, ali u tome je ključna državna politika. Država sve ovo mora da stimuliše i da daje pogodnosti, jer lokalne samouprave, pogotovo manje, nisu u mogućnosti. I nije ovo samo problem Kosjerića nego mnogih malih sredina. Podsticanje nataliteta mora biti državni projekat – dodaje naš sagovornik.

U poslednje vreme u ovoj varoši vodi se jedna važna akcija. Reč je o zajedničkom projektu ovdašnjeg udruženja „Kej taun” i kosjerićkog Doma zdravlja pod imenom „Naše bebe, naš opstanak”. Cilj je da se pomogne trudnicama, porodiljama i bebama nabavkom ultrazvučnog aparata sa tri sonde, bebi paketima i finansijskom pomoći. Traje prikupljanje sredstava, zajednički se radi na projektu korisnom za biološko očuvanje ovdašnjeg življa. S tim što bi, uz ovu humanu aktivnost, u ovom gradiću i državi valjalo preduzeti još niz drugih koraka.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.