Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iskra knjigoljublja među Zlatiborcima

Изданак лозе просветитеља: Снежана Ђенић, директор библиотеке у Чајетини (Фото С. Јовичић)

Čajetina – U svoje vreme, Ljubiša Đenić Pujo je ljubav prema knjizi i kulturi Zlatiborom širio. Biblioteku čajetinsku osnažio, selima i zabitima hodio pa tu knjige donosio, prvi u Srbiji „Vukovu nagradu” dobio. Danas zlatiborsko knjigoljublje predvodi njegova unuka Snežana Đenić, direktorka ovdašnje biblioteke (koja nosi ime njenog dede), izdanak vrednih i mudrih Đenića koji, evo, decenijama utiskuju pečat prosvećenosti celom kraju.

Sve se, naravno, promenilo u životu Zlatibora, nekad siromašnog i neukog, sada u turističkom centru svega punog, a sela sve pustijih. Onaj ko može već se dohvatio televizije i Interneta, na knjigu uglavnom zaboravlja. Ni pešačenje po udaljenim selima zarad prosvećivanja seljana nije nužno: i u zabiti se lako stiže automobilom.

Jedno, ipak, traje: posvećenost porodice Đenić kulturi ovog kraja, pisanoj reči, životu među knjigama, riznicama znanja.

Počelo je to još prvih decenija prošlog veka, tek što je čajetinska biblioteka, vršnjakinja „Politike”, osnovana kao prva ustanova kulture na Zlatiboru. Selilo se tada ovo čitalište kojekuda, nikako da prostor ustali, pa jedno vreme bilo i u kafani „Rujno”, kojom je gazdovao Rajko Đenić. Kafedžija, a ljubitelj kulture i knjige. Već sa Rajkovim sinom Ljubišom, zvanim Pujo (1914–1992), u posleratnim godinama kreće razvoj čajetinske biblioteke.

On ju je, kao jedini njen zaposleni, od pedesetih godina pa do sredine sedamdesetih potpuno preporodio. Stručno je uredio, rad joj osavremenio, knjigama obogatio. Čovek samouk, bez mnogo škole, oštećenog sluha, ostao je upamćen među Zlatiborcima – svoju veliku ljubav prema knjizi svuda je širio i drugima prenosio. Nema ovdašnjeg sela ni zabiti u koje nije nogom kročio, kilometrima pešačeći, i zimi i leti: da tu donese knjige na čitanje, neukog nauči, znanje svima proširi.

Bio je Pujo poput kakve pokretne biblioteke. A imao je i sistem iz ruke u ruku: evo ti knjiga, pa ponesi komšiji. I sam je mnogo pisao i stvarao. Još 1938. izdaje prvi zlatiborski turistički vodič. Kasnije, sakuplja i sređuje narodne umotvorine, prikuplja muzejski vredne predmete, sarađuje kao novinar sa mnogim listovima i časopisima. Objavio je 765 raznih članaka, 33 knjige, priredio 31 publikaciju, ilustrovao deset knjiga. Njegove „Erske mudrolije” imale su više izdanja sa 15.000 primeraka, njegov stručni rad „Zlatiborski letopis” otkupila je SANU.

Nisu Đenići, kao predratne gazde, bili omiljeni kod komunističke vlasti, ali Pujovo vukovsko delo zaista nije moglo da bude nezapaženo. Godine 1964. postao je prvi dobitnik „Vukove nagrade”, svojim delom inspirisao kulturne poslenike u Beogradu da to priznanje ustanove. Dobijao je Ljubiša i mnoga druga priznanja, a poslednjih godina čajetinska biblioteka nosi njegovo ime.

Nastavili su, naravno, Đenići i posle Puja svoj književni rad. Njegov sinovac Milisav, ovdašnji profesor istorije, objavio je tridesetak knjiga o prošlosti Zlatibora, a Milisavljeva kćerka Snežana, takođe profesor istorije po struci, pre dve i po godine je postala direktor biblioteke „Ljubiša R. Đenić” u Čajetini, one koju je njen deda uzdigao i naprednom učinio.

– Ovo je sada moderna i prostrana, savremeno opremljena ustanova sa oko 50.000 knjiga, muzejskom zbirkom, galerijskim prostorom, letnjom pozornicom i drugim sadržajima, na usluzi i meštanima i turistima koji dolaze na Zlatibor – kazuje nam Snežana Đenić, koja je pre dolaska na ovu dužnost bila direktor Muzeja „Staro selo” u Sirogojnu.

– Biblioteka se bavi i izdavaštvom, ove godine smo objavili šest publikacija. Mada je Čajetina mala opština, ovo čitalište je na osnovu ocene Narodne biblioteke Srbije iznad republičkog proseka po svim merilima – s ponosom ističe Snežana, dodajući da je rad sa knjigama i baštinom potpuno ispunjava (i sama piše), pa namerava da ovde potraje, koliko se bude moglo. Tu je, naravno, i obaveza prema precima.

A planira Snežana, kad uskoro biblioteka dobije svoj auto, da nastavi misiju dede Puja – krene u pohode udaljenim selima zlatiborskim, da knjiga stigne i do najzabačenijih kuća. Na novi način, ne dugim pešačenjima kao uporni Ljubiša, ali sa istim ciljem – da se znanje širi i baština čuva.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.