Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novine od formata

Radio sam prošle godine kao konsultant na projektu velike izložbe o životu u deset evropskih zemalja neposredno uoči Sarajevskog atentata, zatim u onih mesec dana svojevrsnog limba između atentata i zvaničnog početka Prvog svetskog rata, te naposletku, u prvim danima rata. Uranjajući u različitu dokumentaciju iz različitih zemalja, nametnuo mi se naizgled neobičan zaključak: za uvid u „živu” i uverljivu sliku jednog društva u prošlosti, obično je potrebno više izvora; kad je reč, međutim, o srpskom društvu 1914. godine, arhiv „Politike” je više nego dovoljan za ubedljiv i, kako bi se danas reklo, trodimenzionalan doživljaj.

Na stranici s oglasima i reklamama od 1. juna 1914. godine naslućujemo jednu mladu državu i naročito njen glavni grad kao prosperitetno društvo koje živi u nekoj vrsti ekonomskog uspona, a ponešto i idilično, da ne kažem belepokovski. Tu su oglasi za prodaju satova i ženskih šešira, kao i reklame zubnih lekara i frizera. Slična je i stranica od 2. juna iste godine, s koje, međutim, vidimo i neke druge načine na koje se društvo modernizuje (oglas za izgradnju „solidne i jevtine kanalizacije”, recimo). Ni u danima neposredno nakon Sarajevskog atentata stranice „Politike” nam ne sugerišu da je rat nužan i neizbežan. Stranica s oglasima od 3. jula, samo pet dana posle atentata, na jednom od najistaknutnijih mesta poziva na letovanje u „Banji Baden kod Beča”. Tu je i velika reklama za čokoladu „nestle”, „najbolju od sviju švajcarskih mlečnih čokolada”, kao i reklama za srećke Srpske državne klasne lutrije. A da je na istorijskoj lutriji pobedio ratni ishod, videće se na vrlo potresan način za mesec dana, kad bude objavljena vest o mobilizaciji članova uredništva „Politike”.

Tokom celog svog dosadašnjeg postojanja, „Politika” je istovremeno i informativna novina i istorijski izvor prvog reda. Zato i kad zamislim nekog budućeg istraživača, kog neće toliko zanimati proleće i rano leto 1914, nego, recimo, proleće i rano leto 2014. godine, znam da i za njega neće biti boljeg, relevantnijeg i pouzdanijeg izvora od „Politike”. U tom smislu, činjenica da se danas proizvodi mnogo više štampanog materijala – o deponiji digitalnih medija da i ne govorim – uopšte ne radi na štetu „Politike”. Naprotiv. Obilje informacija obično zbunjuje mnogo više od njihovog manjka. U preobilju je očita nužnost selekcije i uređivanja.

Kontekst dnevne proizvodnje jedini je iz kog je smisleno i blagotvorno govoriti o takozvanoj tradiciji. To je ona famozna pričica o engleskoj travi: nema nikakve posebne tajne – kosi je i zalivaj redovno, ali stotinu godina, pa će i tvoja trava biti kao engleska. A kad već pominjem Englesku, nameće mi se još jedna distinkcija „Politike” – ono što bi se moglo nazvati pitanjem formata. U engleskoj tradiciji se, naime, zna: ozbiljne novine štampaju se u velikom formatu, mali format – onaj praktičniji za čitanje u gradskom prevozu, lakši za spremanje u džep – po definiciji je tabloidni.

Reč „format” potiče, naravno, iz latinskog jezika, a izvorno se odnosila na knjige („formatus liber”). Ušavši posle u mnoge jezike, počela je da označava ne samo oblik i veličinu knjiga, nego i novina i drugog štampanog materijala. U prenesenom značenju, međutim, može se odnositi i na ljude, pa ćemo tako za nekog da kažemo da nema format za ovu ili onu poziciju ili funkciju, a za nekog drugog, recimo, da svojim formatom prevazilazi neku sredinu.

I zato, kad se kaže da se „Politika” po formatu razlikuje od drugih novina u Srbiji (i ne samo u Srbiji), to ima više od jednog značenja. Kao što kod mudrih i iskusnih ljudi mudrost i iskustvo nisu nešto što se svesno priziva, nego se živi u skladu s njima, tako se i tradicija i format „Politike” vide, skoro na prvi pogled, u svemu. U epohi u kojoj se novinarstvo užurbano pretvara u nizanje prideva i priloga (Šokantno! Neverovatno! Senzacionalno!), onaj koji čita „Politiku” sve vreme je svestan one Krležine da „nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo”. Nije naše vreme ni prvo ni poslednje. Uostalom, ono po čemu je slično svim drugim vremenima jeste i to što se u masama uvek mislilo da je upravo to vreme posebno i drukčije, i prvo i poslednje. Gledajući stranice „Politike” štampane i prodavane pre stotinu godina, stranice s prepoznatljivim zaglavljem i formatom, mislio sam kako je pravedno i utešno da će i buka i bes današnjeg vremena, histerija svakojake žurnalističke makulature, već vrlo brzo biti tek magla i dim, a da će sliku naših dana neki budući istraživač ponovo iščitavati sa stranica „Politike”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.