Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Danas se čuvajte melanholije

(Фото Л. Адровић)

Koliko ste puta obećali Deda Mrazu da prvog januara prestajete da pušite, počinjete da se zdravo hranite, krećete na dijetu i upisujete neki kurs stranog jezika?

Ako je verovati dr Klifu Arnalu sa Kardif univerziteta, ovaj dan ćemo najradije želeti da prespavamo, jer upravo danas na naplatu dolaze sva neispunjena obećanja koje smo dali sebi i čiji je zajednički imenitelj „od prvog januara počinjem da...”, ali i svi nagomilani dugovi i čekovi koje smo ispisivali krajem decembra, kao da je poslednji dan života a ne stare godine. Poslednji ponedeljak u mesecu je dan kada shvatimo da se skazaljka na vagi nije pomerila u željenom pravcu, da i dalje držimo zapaljenu cigaretu i prebrojavamo sitniš u novčaniku, a bilans je – melanholija koja svom svojom težinom pada na 26. januar.

– Kraj januara je doba kada smo iza sebe ostavili praznike, slike sa novogodišnjeg dočeka počele su da blede, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi. To je dan kada većina dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na nuli – poentira dr Klif Arnal.

Psihijatar i psihoterapeut dr Zoran Ilić kaže da većina nas već krajem godine počinje da obećava i donosi odluke, „jer volimo početke”. Ali, čak 95 odsto tih odluka padne u vodu do 15. januara, jer većinu njih zapravo čine želje za koje nemamo plan, cilj i način realizacije.

„Sve novogodišnje odluke imaju funkciju kulturološkog odlaganja neprijatne promene. Ljudi prave odluke da motivišu sebe, ali nisu spremni za promenu navika, pogotovo onih loših. Takođe, pred sebe postavljaju nerealne zahteve i ciljeve. Volja je kratkog daha, entuzijazam brzo splasne, a da bi se odluka sprovela u delo potrebno je promeniti način mišljenja i način ponašanja. Ciljevi moraju da budu realni, dostižni i vremenski određeni, a cena žrtvovanja ne sme da bude previsoka, jer ćemo u suprotnom odustati i varati na tom putu. Nerealistični ciljevi su u neskladu sa doživljajem sebe, a osećaj bezvrednosti se pojačava ako nismo u stanju da sprovedemo odluke u delo”, objašnjava naš sagovornik. 

A jedno od prvih obećanja najčešće kršimo na početku godine – objavljivanje rata suvišnim kilogramima u epicentru srpskih slava, novih godina (i njihovih repriza), Božića i prazničnih proslava znači konkurisanje za nosioca zlatne medalje za mazohizam, a odbijanje hrane spada u red ličnih uvreda srpskim domaćinima.

Nakon što smo objavili zvaničnu kapitulaciju u ratu sa skazaljkom na vagi, krećemo u rat sa cigaretama. „Ništa lakše nego ostaviti cigarete! Ja sam to uradio barem sto puta do sada!”, šeretski je ilustrovao Mark Tven nepodnošljivu lakoću opraštanja sa duvanskim dimom. Iako nikotinska kriza nije nesavladiva za prosečno hrabrog muškaraca ili ženu, nacionalna statistika svedoči da svaki drugi muškarac i svaka treća žena u Srbiji ne važi za heroja! Uostalom, svi koji su ikad pokušali da ostave cigaretu kažu da su se ugojili najmanje pet kilograma – a to je poslednje što želimo sebi da priuštimo na početku nove godine, kazaće vam svaki prosečan pušač koji se više plaši nervoze i gojaznosti nego opstruktivnog bronhitisa. 

Dr Zoran Ilić skreće pažnju na činjenicu da najviše psihijatrijskih pacijenata ima krajem januara, jer dugometražna slavlja, neuredan život, poremećaj spavanja i život bez ritma i pravila razaraju naš nervni sistem i čovek „puca” po šavovima mentalnog zdravlja.

– Dok decembar protiče u novogodišnjoj euforiji i puni naše psihičke akumulatore osećanjima sreće, januar je doba kada se baterije „prazne”. Osim toga, početak januara obično je vezan za odlazak na bezbrojne slave i reprize Nove godine, posete prijateljima i obilazak rodbine, a ovi socijalni „maratoni” mogu biti prilično iscrpljujući. Ako tome dodamo i sezonsku depresiju koja je rezultat kratkog dana i deficita sunčeve svetlosti, razumećemo zašto depresija boji naše raspoloženje krajem januara – zaključuje naš sagovornik.  

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.