nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.01.2015. u 22:00 Ana Tasić

Istine i laži o antihristu

(Фото Д. Ћирков)

Najnovija predstava reditelja Andraša Urbana, „Kratka priča o antihristu”, nastala prema motivima dela „Tri razgovora” Vladimira Solovjeva, usmerena je na pretresanje odnosa prema religiji, nasilju, seksualnosti (dramaturgija Jelena Bogavac). Posmatrano u ukupnosti Urbanovog rada, ona se nadovezuje na „Urbi et orbi”, zbog srodnog bavljenja pitanjima vere, grešnosti, čulnosti, kao i na predstave „Breht – hardkor mašina”, „Turbo paradizo” i „Drakula – svetlosti trenutaka”, zbog motiva militarizovanosti izvođača, odnosno, zbog izrazito naglašene telesnosti igre. „Kratka priča o antihristu” je prepoznatljivo urbanovska, što znači duboko provokativna, značenjski složena, potresno ironična i rođena iz sukoba suprotstavljenih ideja.

Predstava je nastala u tradiciji umetnosti performansa, i može se reći da je neoavangardna, utoliko što je izrasla na avangardnoj građi, ali je i vrlo savremena. U vezi sa time se nameće njeno poređenje sa ranijom ovosezonskom produkcijom Bitef teatra, „Grobnicom za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana, koja je usvojila veoma bliska sredstva avangarde, ali se zaglavila u njenoj prošlosti, donoseći na scenu okamenjene, mrtve znake. U „Antihristu” je avangardistička znakovnost oživela na živ i aktuelan način, izbacujući na scenu univerzalne teme koje su istovremeno i savremene, jer nas se bolno tiču. Za Buljanovu predstavu se zato može reći da je retroavangardna, dok je Urbanova neoavangardna.

„Kratka priča o antihristu” je i osobeni oblik muzičkog i video-performansa koji izvodi pet izuzetno posvećenih glumica Marta Bereš, Aniko Kiš, Ana Marković, Suzana Lukić i Danijela Petković. Kako je slučaj u umetnosti performansa, ovde nema podražavanja, nema likova, izvođačice eksplozivno prosipaju sebe na scenu, bez posrednika, ogoljeno, brutalno direktno, kroz grčeve tela i songove. Nema pretvaranja u tom vulkanski burnom, horskom izrazu patnje postojanja, užasno bolne spoznaje o samoći. Sami dolazimo na ovaj svet i sami ga napuštamo, ostalo su sve uglavnom prividi koji nam omogućavaju opstanak.

Fizički napetu igru i pesmu glumica prate tri muzičara, Ivan Mirković (harmonika), Nikola Dragović (violina) i Danilo Tirnanić (bubnjevi), kompozicija Irena Popović. Važan deo predstave su i video-projekcije koje se puštaju na zadnjem zidu scene, uglavljene u okvir podebelog krsta. One najčešće imaju ironično značenje u odnosu na igranu radnju i smisao songova, izvor su i prostor kontrasta, ključno važnog na idejnom planu, jer otelotvoruju sukob između lica i naličja religije, seksualnosti, politike (video-rad Igor Marković).

Na primer, dok glumice na sceni, sa puškama u rukama, maskiranih lica, izgovaraju „Molitvu za blagosiljanje oružja – ’kalašnjikov’” kroz video-projekciju se prikazuju magloviti snimci fetusa u majčinoj utrobi. Ili na početku, kada projekcije idiličnih slika anđelčića prati divljanje glumica u orgazmičkoj ekstazi, pljuvanje i masturbiranje, ili kasnije, kada video-projekcija donosi slike Bogorodice i Isusa, dok akterke maze puške kao seksualne objekte. Smisao ovih izazovnih, šokantnih spojeva, jeste da prodrmaju svest gledalaca, da poremete, sruše njihove predrasude i uvoštena mišljenja, da razbucaju stereotipe i da ih podstaknu na stvaralačko, kritičko mišljenje o sebi i o svetu.

Urbanova bespoštedna kritika hrišćanskih dogmi, bila je prisutna i u njegovoj „Koštani”, kao i u predstavi „Banović Strahinja”, ali ni tamo, ni ovde nije protiv vere i hrišćanstva. Naprotiv, ona je uperena protiv lažnih predstava vere i zloupotrebe hrišćanstva, suprotstavlja se beživotnim obrascima koji suštinski kvare veru, njen stvarni, istiniti, intimni smisao.

Komеntari0
04f21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja