Mamuti i veverica u „zabranjenoj” avanturi

Virtuozno klizanje, neverovatne akrobacije i ples, odlična muzika i provod namenjen celoj porodici očekuje publiku – ističe britanski lutkar i kostimograf Vilijam Tod Džons pred izvođenje predstave „Ledeno doba uživo”, koja će od 30. januara do 1. februara biti igrana u Kombank areni u Beogradu.

U kakve su se to avanture upustili junaci, poznati iz popularnih filmova „Ledeno doba”, najzad će pogledati i publika u Srbiji, imajući pri tom šansu da ih izbliza posmatra u gigantskoj veličini. Više od 40 umetnika iz čitavog sveta dočaraće priču o pustolovinama jednog neobičnog „porodičnog” krda iz „Ledenog doba”. Kakve su to opasnosti snašle lenjivca Sida i oposume Kreša i Edija kada su se zaputili ka zabranjenoj zemlji, zašto je Senka tako zla ptica, na kakve herojske poduhvate su spremni Meni, Dijego i Sid, šta to rade veverica Skret i mamut Eli saznaće publika, poručuje Vilijam Tod Džons.

Naš sagovornik koji je zadužen i za „pokretanje” impresivnog Menija (3,60 metara visok, a širok dva i po metara), priča za „Politiku” da u ovoj predstavi nisu želeli da kopiraju istoimene filmove:

– „Pozajmili” smo likove iz tih filmova i smestili ih u potpuno novu avanturu, pa se na sceni odvija nešto potpuno drugačije. Priča sjajno „vozi” publiku uz virtouzne izvedbe i veštine na ledu. Ključna razlika između filmova i naše predstave je ta što je publika uključena u događanje na sceni i deo je čitavog šoua – kaže britanski lutkar i dodaje da su od premijernog izvođenja pre dve godine u londonskoj Vembli areni obišli čitav svet:

– Najlepša stvar vezana za ovaj šou je ta što gde god da odemo deca umiru od smeha, navijaju, nekad čak i zaplaču, i aplaudiraju uvek na istim scenama, što je divno. Imamo univerzalnu priču, a dečji smeh bilo gde na planeti je isti.

Vrhunac predstave za Džonsa je, zanimljivo, njen kraj:

– Ne zato što je kraj poslu, već zato što publika tek tada pokaže pravu reakciju, i aplauz prosto eksplodira – priznaje ovaj Britanac, koji se već 35 godina bavi lutkarstvom, i osim u teatru, ima dosta iskustva u radu na televiziji i filmu.

– Želeo sam da budem glumac i plesač, ali sam shvatio da priča može da se ispriča i preko neživog objekta koji se pri tom pomera, i „radi” sve što i čovek. A glavno je pitanje da li publika u to veruje, da li je to stvorenje realno? Zato kada čujem da šestogodišnja devojčica pita mamu: „Gde su nabavili prave mamute?”, to je za mene najveći uspeh!

Betmen je deo opšte kulture

Džons je radio i na holivudskim blokbasterima, kakvi su „Betmen” i „Hari Poter”, ali i hvaljenim filmovima, poput „Lavirinta” i „Beskrajne priče”…

– Imao sam neverovatnu sreću da radim na nekim nezaboravnim filmovima koji su postali deo opšte kulture. Toliko su publici prirasli srcu da su postali nešto mnogo više od običnih filmova. Kada smo radili sve te filmove nismo ni sanjali da će biti toliko uspešni. Kada sam radio scenu kako Betmen stavlja oklop, nisam mogao ni da pomislim da će to biti jedna od najupečatljivijih filmskih slika, čak i sad, 26 godina kasnije. I danas me ljudi pitaju za to. Slično je i sa Harijem Poterom. Zato smo svi mi koji smo bili deo tih avantura veoma srećne ruke.