Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na Aušvic: Da se holokaust nikad ne ponovi

(Фото АП)

AUŠVIC – U Poljskoj je danas obeležena 70. godišnjica oslobođenja nacističkog logora Aušvic-Birkenau u prisustvu oko 300 preživelih logoraša i predstavnika oko 40 zvaničnih delegacija, a Srbiju je na ovom skupu predstavljao ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.

Preživeli logoraši su na komemoracija u Aušvicu uputili apel čovečanstvu da ne dozvoli da se zločini holokausta ikad više ponove.

Među zvaničnicima bili su predsednik Poljske Bronislav Komorovski, predsednici Nemačke i Francuske Joahim Gauk i Fransoa Oland, američki ministar finansija Džek Lu, britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond, i drugi, prenose agencije.

Rusiju je predstavljao šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, dok je predsednik Vladimir Putin učestvovao na svečanosti u čast žrtava holokausta, ali u Moskvi, gde je posetio Jevrejski muzej i Centar tolerancije.

Komemoracija u Aušvicu počela je koncertom klasične muzike nakon kojeg su pozdravljeni preživeli logoraši.

U prigodnom obraćanju, poljski predsednik Bronislav Komorovski je rekao da se nalaze na mestu gde je „ljudsko biće svedeno na logoraški broj”.

„Naša je dužnost da se sećamo, zbog nas samih i zbog budućnosti”, rekao je on, a preneo nemački radio Dojče vele.

Sovjetske jedinice su 27. januara 1945, oslobodile logorski kompleks Aušvic-Birkenau u kojem je ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi mahom Jevreja.

Poljska, kako je Komorovski istakao, poštuje sovjetske oslobodioce logora Aušvic.

Preživela logorašica Halina Birenbaum (1929) poručila je da je njena najveća dužnost da „ispriča drugima koliko su ljudi (u logoru) želeli da žive”, preneo je BBC.

„Mi preživeli ne želimo da naša prošlost postane budućnost naše dece”, rekao je Roman Kent (1929) obraćajući se okupljenima.

Na Zidu smrti gde su ubijani logoraši zapaljene su sveće, a upućene su i jevrejske i hrišćanske molitve.

Uoči komemoracije ministar Vulin je u izjavi Tanjugu rekao da je Aušvic veliko upozorenje čitavom čovečanstvu, a užasi Holokausta ono što mora da opominje planetu na opasnost od ponavljanja ratova i zločina, i dodao da je Srbija uvek bila i biće na pravoj strani.

On je podsetio da je Srbija bila deo pobedničke koalicije i da svoju antifašističku prošlost neće i ne sme da zaboravi.

U užasima Aušvica, naveo je Vulin, nestalo je više od 15.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i to se ne sme zaboraviti ni oprostiti.

Vulin je u toku dana položio venac na groblju Lambinovice, u Poljskoj, najstarijem vojnom groblju i spomeniku posvećenom srpskim ratnim zarobljenicima stradalim u Prvom svetskom ratu, nastalom još za vreme trajanja Velikog rata.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković učestvovala je danas u Pragu na okruglom stolu na kojem je usvojena Praška deklaracija o borbi protiv antisemitizma i zločina iz mržnje, i poručila da svi treba da se uključe u borbu protiv antisemitizma i svih drugih oblika diskriminacije.

Na skupu povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, učestvovalo je 30 predsednika parlamenata, a Gojković je prisustvovala komemoraciji i otkivanju spomenika žrtvama holokausta nacističkog logora u Terezinu, kraj Praga, koji je oslobođen pre 70 godina.

„Poslali smo snažnu poruku i usvajanjem Praške deklaracije i prisustvom na ovakvom mestu da političari žele da pruže veliku poruku - da smo svi zajedno u borbi protiv antisemitizma, svih oblika diskriminacije i u borbi protiv mogućnosti da se zlo kakvo je postojalo u Drugom svetskom ratu ponovo probudi”, rekla je Gojković Tanjugu.

Istog datuma kada je Crvena armija 1945. godine oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja, u Drugom svetskom ratu, u svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je 1. novembra 2005. godine ustanovila Generalna skupština UN.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.