Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Negiranje ruske uloge u Drugom svetskom ratu

Иво и Татјана Јосиповић (Хрватска), Јоаким Гаук (Немачка), Борут Пахор (Словенија) и Петро Порошенко (Украјина) на свечаном обележавању 70 година од ослобађања концентарационог логора Аушвиц (Фото Ројтерс)

Kada je jesenas američki ambasador u Srbiji iskazao čuđenje zbog toga što je na proslavu godišnjice oslobođenja Beograda pozvan samo ruski predsednik, kada je već glavni grad „oslobodila i Treća ukrajinska armija kao deo Crvene armije” – odmah su ga ispravili istoričari. Naučnici su podsetili Majkla Kirbija da u Drugom svetskom ratu nije bilo ni prve, ni druge ni treće ukrajinske armije već da su Rusi svoje frontove prema Nemcima nazivali po geografskim odrednicama, a ne po nacionalnoj strukturi vojnika.

Sličnu omašku pre nekoliko dana je napravio i poljski ministar spoljnih poslova Gžegož Šetina izjavivši da su „Prvi ukrajinski front i Ukrajinci” oslobodili koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.

Odgovor je stigao od ruskog predstavnika u UN Vitalija Čurkina koji je poljskog kolegu podsetio da je zloglasni logor smrti oslobodila Crvena armija, a da je front nazvan Prvi ukrajinski „zbog toga što je Ukrajina oslobođena od nacista pre nego što se stiglo do Poljske”.

„Kao i drugi delovi Crvene armije i ovaj front je bio multinacionalan i u njemu su se borili Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Gruzini, Jermeni, Azerbejdžanci, predstavnici svih naroda centralne Azije, kao i mnogi drugi – više od 100 etničkih grupa Sovjetskog Saveza”, istakao je Čurkin.

Koliko su ulozi podignuti možda ipak najbolje pokazuje jučerašnja odluka ruskog ministarstva odbrane da prvi put posle 70 godina objavi dokumenta Crvene armije o oslobađanju Aušvica. Naglašava se da se dokumentacija daje na uvid javnosti zarad očuvanja istorijske istine i radi suprotstavljanja falsifikovanju istorije i nastojanjima da se revidiraju rezultati Drugog svetskog rata.

Propratno objašnjenje, uz 15 istorijskih dokumenata iz arhiva Ministarstva odbrane, navodi da ova istorijska građa nedvosmisleno pokazuje pravac vojnih operacija oslobađanja Poljske, prenosi RT. Navodi se i nacionalna struktura vojnika Crvene armije koji su učestvovali u oslobađanju logoraša iz Aušvica: ukupno 39 nacionalnosti.

Cela fama oko dosad neosporavanih učenja o ulogama i pozicijama u Drugom svetskom ratu dolazi u politički osetljivom trenutku najveće konfrontacije Istoka i Zapada u novijoj svetskoj istoriji. Vašington i Brisel ne kriju da su izolacija i ekonomski pritisak alatke kojima žele slomiti Moskvu oko ukrajinske krize. A da li ovakva metodologija ide tako daleko da se nekadašnjim saveznicima u borbi protiv nacizma pokušava oduzeti legat pripadanja pravoj strani u svetskom ratu, pitaju se i oni koji veruju da je Rusija aneksijom Krima prekršila međunarodno pravo.

Da dnevnopolitička neslaganja mogu da bace senku i na zajedničke tekovine borbe protiv nacizma videlo se i u junu prošle godine kada se obeležavalo 70 godina savezničkog iskrcavanja u Normandiji. Svetski mediji su naširoko raspredali da li će ruski predsednik Vladimir Putin biti pozvan na svečanost tim povodom, a nedoumice je prekratio francuski predsednik Fransoa Oland. On je objasnio da Francuska ne može da zaboravi rusku požrtvovanost u Drugom svetskom ratu i da ruski predsednik treba da bude u Normandiji.

Ni nalik Francuzima odreagovale su poljske vlasti povodom obeležavanja godišnjice oslobađanja Aušvica. Najpre je saopšteno da nijedna strana delegacija niti političar neće biti lično pozvani i da stoga Kremlj nema pravo da negoduje što nije stigla pozivnica iz Varšave za Putina.

Naizgled ubedljivu argumentaciju pomrsila je poljska premijerka Eva Kopač lično pozvavši ukrajinskog predsednika Petra Porošenka na komemoraciju u Aušvic.

Šta misli o novim trendovima u tumačenju istorije, ruski predsednik je rekao juče na komemoraciji u moskovskom Jevrejskom muzeju i Centru tolerancije naglasivši da je je ruski narod podneo najveću žrtvu za pobedu protiv nacizma u Drugom svetskom ratu.

On je naglasio da pokušaji ponovnog pisanja istorije često skrivaju sopstvenu sramotu, kukavičluk, licemerje i izdaju i služe kao loš izgovor za direktno ili indirektno prećutno pomaganje nacistima. Putin je upozorio na opasnost od politike dvojnih standarda, navodeći primer Ukrajine. „Dobro znamo koliko su opasni i destruktivni dvostruki standardi, ravnodušnost i apatija za sudbinu drugih. To je ono što se danas dešava na jugoistoku Ukrajine gde mesecima hladnokrvno ubijaju mirne građane Donbasa, Luganska i drugih mesta”, kazao je Putin.

Koincidencije se nižu, pa je gotovo nemoguće naći logično objašnjenje za nedavnu izjavu ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da je SSSR napao Nemačku i Ukrajinu na kraju Drugog svetskog rata.

Posezanje sa prošlošću i njeno izvrtanje pratilo je u različitim oblicima ukrajinsku krizu od samih početaka. Poređenju Putina sa Hitlerom nisu odoleli ni Hilari Klinton ni britanski princ Čarls, i to u vreme kada su mnogi i na Istoku i na Zapadu upozoravali da vlast u Kijevu koketira sa ekstremnim desničarima i neonacistima, dok je kontroverzni ukrajinski ministar unutrašnjih poslova na čelo policije u kijevskom okrugu postavljao prvog čoveka neonacističkog odreda „Azov”.

------------------------------------------

Neproverene informacije

Plasiranje pogrešnih, neproverenih informacijama američkim diplomatama nije bilo strano ni u internoj komunikaciji sa Stejt departmentom, otkrio je „Vikiliks”. Tako je dugogodišnja visoko pozicionirana službenica u ambasadi SAD u Beogradu Dženifer Braš izvestila Vašington da je od Jovanke Broz čula da sovjetska vojska nije imala neku veću ulogu u oslobađanju Beograda 1944.

U sličnom maniru je poslala izveštaj u kojem navodi da je Jovanka lično organizovala susrete Tita i Draže, nekoliko godina pre nego što je uopšte upoznala Josipa Broza, ili da je Knin Jovankino rodno selo.

------------------------------------------

Izjednačavanje komunizma i nacizma vodi negiranju holokausta

Trend da se sve više izjednačavaju staljinizam i nacizam kao oblici levog i desnog totalitarizma mogao bi da ima velike posledice, upozoravaju stručnjaci. Direktor Evropske kancelarije za antisemitizam Američkog jevrejskog komiteta i generalni sekretar Jevrejskog saveta Nemačke Stefan Kramer je više puta isticao da je „izjednačavanje zločina nacizma i komunizma jasan vid negiranja holokausta”.

Članica Međunarodnog udruženja sa sećanje na holokaust i programska koordinatorka u Kući Ane Frank u Amsterdamu Nevena Bajalica kaže za „Politiku” da se na ovakav način u stvari pokušava negirati sopstvena odgovornost za zločine.

„Izjednačavanjem komunizma i nacizma oni koji se za to zalažu sebe stavljaju u poziciju žrtve i na taj način negiraju sopstveni kolaboracionizam. Baltičke zemlje ili na primer Hrvatska tako pokušavaju da se oslobode tereta sopstvenog učestvovanja u holokaustu”, ocenjuje Nevena Bajalica.

------------------------------------------

Preživeli zahvaljuju Rusima

Kontroverze oko uloge u oslobađanju Aušvica nastavljene su i juče, pa je tako na Bi-Bi-Siju najpre emitovano da je logor oslobodio Prvi ukrajinski front Crvene armije, što je na tragu postavke kojom se želi prećutati ruska uloga u oslobađanju. Jedna od preživelih logorašica je, međutim, u obraćanju okupljenima opisala kako je bila srećna kada su Rusi oslobodili logor.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.