Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Život i smrt pozorišta

Исидора Минић и Игор Ђорђевић у представи „Родољубац” (Фото Звездара театар)

„Bajka o pozorištu” Vladimira Đurđevića je snažno savremena politička komedija, tematski i žanrovski izuzetno bliska tekstovima Nebojše Romčevića, u pogledu nakrivljeno smešnog odraza ovdašnjeg sveprisutnog politikanstva, kanceroznog uplitanja partijskih zavrzlama u svaku društvenu poru.

Zaplet ove sočne komedije je izgrađen na tradicionalnom komičkom obrascu zamene identiteta, zatim na sukobu između tzv. tradicionalne i progresivne, odnosno, ruralne i građanske Srbije, kao i na kritici ukorenjenosti bestidnih političkih muljavina. Iako crpi brojne teme, ovaj komad se ipak centralno bavi ponižavanjem kulture u našem politizovanom društvu.

Nenametljiva i spretno vođena režija Marka Misirače uspešno je scenski otelotvorila tragikomičnu okrenutost naglavačke političkog života u današnjoj Srbiji, brutalnu podređenost pozorišta volji neotesanih političara.

Balansirajući na granici između realizma i groteske, mladi reditelj je scensko čitanje Đurđevićeve suvereno napisane komedije bazirao na pažljivom oblikovanju likova i njihovih odnosa.

Tihomir Stanić je svedenijim, više realističkim sredstvima, prikazao strpljivog pozorišnog reditelja Danijela koji se lavovski bori za opstanak pozorišta. Miloš Samolov je teatralnije i komički svakako raskošnije, predstavio njegovog životnog i profesionalnog partnera, feminiziranog glumca Jovana, neprikosnovenu kraljicu drame. 

Snežana Savić je, takođe, više realistički, samouvereno i sa lakoćom, nastupila kao Danijelova bivša partnerka Marija, a njihovog sina Denisa je odlučno, karikaturalnije, dao Petar Strugar.

Miodrag Krstović je čvrsto predstavio prepredenog političara Hadži Petra Protića, preletača koji samo želi da zadrži vlast, a njegovu magbetovski ambicioznu suprugu Stanu, Vesna Stanković.

Njihovu mladu zaljubljenu ćerku Anđelu, sa finom merom mladalačke naivnosti i nametnute poslušnosti igra Iskra Brajović.

Dok je „Bajka o pozorištu” istovremeno zabavna, savremena i kritički okrenuta prema tragikomičnim neozbiljnostima u našem razmahanom političkom i umirućem kulturnom životu, predstava „Rodoljubac” koja, takođe, kopa po pitanjima odnosa politike i pozorišta, sa druge strane, troma je i otegnuta.

Nastala prema tekstu Milovana Vitezovića, biografskog odraza života i rada Jovana Sterije Popovića, predstava reditelja Nebojše Bradića ispisuje poslednje Sterijine dane, vreme premotavanja životnog filma. Bolestan i nepokretan, Sterija se suočava sa priviđenjima u maglovitom vremenu nadomak onog sveta.

U takve okolnosti je postavljen trapav ogled o piščevom odnosu prema porodici, supruzi, ocu i majci. Previše je opštih mesta i u razmatranjima o Sterijinom radu, likovima koje je stvorio, pozorištu i ondašnjem srpskom društvu.

Reditelj Nebojša Bradić se potrudio da scenski obogati ovaj suvi dramski tekst, na primer, uvođenjem senki, nežnim prikazom silueta, Sterijinih priviđenja. No, pokušaj da poetski začini bezbojnu radnju, nažalost, nije mnogo pomogao.

Glumci su se uzaludno mučili da održe pažnju gledalaca. Isidora Minić strpljivo igra Jovanovu brižnu, ali i strogu suprugu Jelenu, Igor Đorđević je tragičkim tonovima izvajao bolesnog, izmučenog Steriju. Radoslav Milenković je dao komičke slojeve Kir Janji, a dramske Jovanovom ocu.

Dejan Lutkić je teatralno i ironijom obojio kratku pojavu Kraljevića Marka, kao i posetu Tome Vučića Perišića, nadobudnog političara, sa jasnim aluzijama na aktere današnje političke scene. Ali, čak ni ova aktuelizacija nije doprinela istinskoj zanimljivosti predstave, zbog površnosti dosetki.

Predstava „Rodoljubac” se nadovezuje na predstavu „Rođendan gospodina Nušića”, u pogledu namere uprave Zvezdara teatra da na scenu postavi biografska dramska dela o najvećim srpskim piscima.

To je, naravno, pohvalna i opravdana zamisao ukoliko su predstave po sebi umetnički vredne ili scenski razigrane i zavodljive, a ne samo površna prigodna posveta, što je, nažalost, slučaj sa „Rodoljupcem”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.