Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U potrazi za evropskom dramom

Из представе „Хотел Европа” Фото З. Кршљанин

„Hotel Evropa” Siniše Kovačevića je sentimentalna tragikomedija razuđene strukture, napisana 1980. godine,  kada se njena radnja i dešava. Labavo povezani događaji se odvijaju u pansionu, a njihovi akteri su preovlađujuće stari ljudi, pripadnici različitih evropskih nacija. Osnovne teme komada su univerzalne, suočavanje sa prolaznošću, starošću, usamljenošću, dok on ima narativno–dramsku strukturu, donosi spoj pripovedanja i dramske igre. Radnja i likovi su obavijeni diskretnim šarmom nostalgije, setnim osećanjem prolaznosti, molskim tonovima izraza samoće. Taj lirski dah je najveća vrednost teksta. Osim toga, on nema u sebi značajnu, opipljivu dramatičnost, zbog čega se iscepkana radnja gubi u magli opštosti, ne držeći čvrsto pažnju čitaoca, odnosno gledaoca predstave.

Reditelj Siniša Kovačević je svoj tekst na scenu Beogradskog dramskog pozorišta postavio stilizovano, udaljeno, delimično i groteskno. U plastičnim crtama je oblikovao stanare pansiona ili hotela „Evropa”, praveći od njih više figure, tipove, nego stvarne, žive likove. Slobodan Boda Ninković iskusno igra prodornog i autoritativnog, iako pomalo istrošenog, zarđalog Engleza Džonatana Smita, glavnog pripovedača i učesnika radnje, stanara pansiona sa dugim stažom. Danica Ristovski je donela strogi i kruti, u obrisima i arogantni lik vlasnice pansiona, Nemice Birgit Blab. Jelena Čvorović Paunović je nežno predstavila tanušnu Francuskinju Emiliju, ljubiteljku čipki i pornića, a Boris Radmilović drčnog Španca Huana, ljubitelja noćnih dama. Nebojša Ljubišić igra Italijana, kapetana Đuzepea, a Dobrila Ilić i Azra Čengić dve krute sestre Dankinje, Anke i Gertrude Klajsen. Skromnijeg Holanđanina Matijasa, ljubitelja pecanja, predstavlja Dragoslav Ilić, Austrijanca Jozefa Prihasku, dobrodržećeg i uglađenog profesora muzike Zoran Simonović, a odbačenog Turčina Sulejmana Zoran Đorđević (on igra i epizode poštara, majstora, sveštenika). Svi ovi glumci solidno igraju na polju stilizacije, isušeno, bez psihološki verodostojnih emocija.

Nešto drugačije, malo bliže realizmu, nastupa Mateja Popović, u ulozi razbarušenog mlađeg pesnika Aleksandra, sazdanog od strasti i ljubavi prema Mariji koju putem telefona pokušava ponovo da osvoji. No, ni njegova osećajnost nije psihološki tačna, već je i ona preterana, u skladu sa opšte teatralizovanim stilom igre. Poseban izvor groteskog humora  je Fifi, Đuzepeov pas, koji je na sceni komički efektno predstavljen, kao glomazna statua džukele od dva metra, svetleće crvenih očiju.

Scenografija Miodraga Tabačkog odgovara plastičnom stilu igre, muzejska je i dekadentna, poput Evrope. Sedam dominantnih vrata, od soba pansiona, ilustrovano je fotografijama koje grubo, ironično, predstavljaju države stanara. Vrata Francuskinje oslikana su Ajfelovom kulom, Engleza Big Benom, Španca siluetom bika sa idiličnom pozadinom zalaska sunca itd. Setna muzika gudača naglašava ključno osećanje bolne prolaznosti  (kompozitor Kristina Kovač).

Evropa je danas vrlo trusni prostor, uzdrman u geopolitičkom, ekonomskom, kulturološkom smislu, krcat protivurečnostima i krizama koje traže dublje sagledavanje stvari. Od drame i pozorišta očekujemo da odražavaju te napetosti, da budu smisleno i podsticajno mesto postavljanja pitanja i istraživanja mogućih odgovora, da učestvuju u razmatranju načina oslobađanja od brojnih teskoba koje pritiskaju današnjeg Evropljanina, i posebno Srbina koji je na putu ukrcavanja u Evropsku uniju. Ova drama i predstava, sa druge strane, ne nude taj potreban odraz nagomilanih tenzija, već daju jedan lagani i bledunjavi pogled na Evropu, iako začinjen ironijom. Zato one ne ostavljaju dublji trag u svesti današnjeg gledaoca, zapetljanog u mreži nesigurnosti koje traže rasterećenje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.