Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Maja Kocijančič podiže temperaturu Beogradu

Уместо дипломатским каналима своје ставове о Србији ЕУ износи јавно преко Маје Коцијанчич (Фото ЕУ)

Premijer Vučić i vicepremijer Dačić uopšte više ne skrivaju nervozu zbog packi koje im stižu iz Brisela. Naročito ih, izgleda, nervira to što se one upućuju preko Maje Kocijančič, portparolke komesara za susedsku politiku i politiku proširenja Johanesa Hana. A ona je u poslednje vreme veoma aktivna kada je reč o prenošenju stavova Hana i Evropske komisije.

Valjda zato Aleksandar Vučić nije mogao da se uzdrži od sarkastične primedbe u jučerašnjem intervjuu za „Kurir”, kada je na pitanje o odnosu Vlade Srbije i predsednika Tomislava Nikolića odgovorio: „Predsednik ima pravo da govori šta želi, a našposao u vladi je da trpimo kritike svakog građanina, posebno predsednika, i da uglavnom ćutimo. Ako se nekad drznemo da izgovorimo neku reč, računam, biće tu Han ili neko drugi da nas spreči...”

Ipak, ako je neko pomislio da su sve ovo znaci nekih šumova na vezi između Beograda i Brisela, Ivica Dačić, koji je i šef diplomatije, to demantuje. On je juče za RTS rekao da Srbija nema dubljih neslaganja sa Evropskom unijom. Ali, dodao je, ponovivši zapravo ono što je rekao i dan ranije – sa Srbijom se ne može komunicirati na nivou portparola o dnevnopolitičkim pitanjima.

On je u nedelju, na redovnoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao da je Maja Koncijančič „tehničko lice” i da „nema potrebe da Beogradu neko deli savete, mešajući se u njegova unutrašnja pitanja”. To je bio njegov odgovor na saopštenje portparolke Evropske komisijeda EU očekuje od vlasti Srbije da potpuno sarađuje i podrži zakonom utemeljen rad ombudsmana i nezavisnih regulatornih tela.

Iz Dačićeve otvorenosti ne može se, međutim, zaključiti da li je pravi razlog za ovakvu oštru reakciju posebna osetljivost kada je reč o ombudsmanu ili je, možda, reč o preosetljivosti na kritike iz Brisela. Ili se iza toga krije nešto treće?

Jedan od naših sagovornika, bivši ambasador koji je i dalje upućen u aktuelne odnose Srbije sa svetom, kaže da „našima” smeta to što Brisel iznosi stavove u javnosti, a da pre toga ne čini ono što je uobičajeno u diplomatskoj praksi – da prvo internim putem pošalje svoj stav, mišljenje ili informaciju o određenom pitanju. Ovako nam portparol EU na konferencijama za štampu drži lekcije, dodaje naš sagovornik.

On ukazuje i da nije uobičajeno da predsednik vlade odgovara portparolu. „Očigledno je Vučić iznerviran zato što se to ponavlja, iako su naši molili da se to tako ne radi”, kaže ovaj iskusni diplomata.

Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, ocenjuje da su razlog za „povišenu temperaturu” na relaciji Beograd–Brisel dve teme – Kosovo (9. februara se nastavlja dijalog sa Prištinom) i ukrajinska kriza. EU, po njegovim rečima, primenjuje taktiku bočnih pritisaka na Srbiju preko „malih” tema u sklopu pritisaka oko strateških pitanja – Briselskog sporazuma i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU prema Rusiji.

„Obično EU ranije nije dizala galamu oko ovakvih pitanja, već je kritike poput onih koje upućuje u poslednje vreme uglavnom notirala u godišnjem izveštaju o napretku zemlje kandidata za članstvo u EU. Bilo je, naime, mnogo flagrantnijih primera ugrožavanja slobode štampe i nezavisnih institucija i od strane ove i od strane prethodnih vlada, pa nije bilo prozivki sve dok je Beograd išao uz dlaku Briselu oko dva fundamentalna pitanja: udaljavanje Srbije od Kosova i od Rusije”, kaže Mitić.

Prema njegovim rečima, trenutne pritiske bi trebalo sagledati u kontekstu predstojećih pregovora sa Prištinom u Briselu, postavljanja novih prepreka oko otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU, intenziviranja krize u Ukrajini, ali i sve većeg otpora prema Briselu u regionu – od Orbanove Mađarske na severu do Ciprasove Grčke na jugu. U tom kontekstu, disciplinovanje Srbije bi sada dobro došlo Evropskoj uniji.

Naš izvor blizak briselskim diplomatskim krugovimakaže da ne zna šta se krije iza svega ovoga, ali su mu, dodaje, posledice jasne. Polemika sa portparolkom EK umanjuje ugled Srbije, ugled predsednika vlade i šefa diplomatije, i šanse za brzo i efikasno pregovaranje sa EU.

„Ne mogu da shvatim šta tera predsednika vlade i ministra spoljnih poslova da se svađaju sa portparolom EU. To uopšte nije njihov nivo. Ako Vučić želi nešto da kaže, onda treba da pusti predstavnika Vlade Srbije za štampu da nešto kaže.To govori da nisu dovoljno upoznati sa diplomatskim običajima u Evropi – predsednik vlade se nikad ne bi svađao sa bilo čijim predstavnikom za štampu. Mislim da je ovo znak ili nervoze ili straha”, kaže ovaj naš sagovornik.

Vlada Srbije, međutim, nema portparola. Zato su u klinču sa Majom Kocijančič za manje od mesec dana bili i Vučić i Dačić. Prvi put, kada joj je Vučić direktno i oštro odgovorio, u vezi sa njegovim optužbama na račun BIRN-a i Majkla Davenporta, odnosno Evropske unije koja finansira projekte ove istraživačke mreže. I tada je bilo čudno to što premijer odgovara jednoj portparolki, ali su nam u njegovom kabinetu objasnili da „na taj način premijer potcrtava značaj njihovih neistina”.

I Dačić je u nedelju naširoko odgovarao Maji Kocijančič iako je rekao da ne želi da polemiše s njom i da bi njen rang bio Milivoje Mihajlović, direktor vladine kancelarije za saradnju s medijima. Ali, Mihajlović nije portparol vlade ili premijera, kao što je to bio pokojni Srđan Đurić, koji je bio i na čelu ove kancelarije i portparol premijera Koštunice.

------------------------------------------------------

Ko je Maja Kocijančič

Maja Kocijančič, sadašnja portparolka Johanesa Hana, evropskog komesara za susedsku politiku i politiku proširenja, godinama je radila kao dopisnik slovenačke agencije iz Brisela. U prvoj polovini 2008. godine, kada je Slovenija preuzela predsedavanje EU, postavljena je za glasnogovornika u Evropskoj komisiji. Pre imenovanja Hana za komesara, bila je portparolka Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.