Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpsko-irski rečnik

Moj prijatelj, Irac koga sam upoznao u Americi, gde trenutno živim i ja, odlučili smo da ove zime napravimo malu kulturnu razmenu. Prvo smo proslavili Božić i Novu godinu kod njega u Irskoj, a potom isto kod mene u Srbiji. Tokom ovih poseta zapazili smo neke stvari o našim jezicima i o odnosu društva prema njima.

Pre puta, drug me je naučio nekoliko korisnih reči i fraza na irskom.Čim smo sleteli, primetio sam da su sva obaveštenja dvojezična – prvo na irskom, a potom na engleskom. Videvši da je prisutniji nego što sam očekivao, postao sam još više zainteresovan za irski. Nažalost, moj entuzijazam je brzo splasnuo. Prvo, gotovo niko u Irskoj ne priča irski. Ne samo da ne pričaju, nego ga ni ne znaju. Veliki broj ljudi nije čak mogao da mi kaže reči za neke svakodnevne stvari kao što su sto, zid itd. Kao i za ostale velike probleme, i za ovaj su krivi Englezi. Sve do početka XIX veka većinski jezik u Irskoj je bio, naravno, irski. No, kulturni genocid koji su Englezi sproveli proglasivši totalnu zabranu irskog, koja je trajala sve do 1871, dovela je do toga da jezik skoro u potpunosti nestane. Ipak, irski nije mrtav (mada je na aparatima za disanje, kako neki Irci vole da kažu), i radi se na tome da se revitalizuje. Emituje se radio-program na irskom (televizijski manje), otvaraju se škole koje uče decu na irskom umesto na engleskom itd. Nažalost, napredak je spor i dosta ljudi sumnja da je uopšte moguće vratiti irski na poziciju glavnog jezika.

Dobar vic (ili scena iz filma) koji sam čuo ide ovako: Japanac odluči da putuje, baci strelicu na mapu sveta i ubode Irsku. Ne znajući kako stoje stvari, odluči da nauči irski pre puta kako bi mogao da se snađe. Sleće u Irsku i odmah upada u problem jer ga niko ne razume. Konačno, ulazi u pab i, igrom slučaja, seda pored nekog dekice koji zna irski. Počinju da pričaju, a ostali u pabu ih zainteresovano posmatraju. Barmen se čudi i kaže gostu koga služi: „Nisam imao pojma da Šon zna japanski!”

Dok je pre puta moj drug mene učio irski, ja sam njega učio srpski. Naučio sam ga da čita i piše ćirilicu, što je u potpunosti savladao za nekoliko dana. Vrlo brzo po dolasku u Srbiju rekao mi je kako je iznenađen brojem raznih natpisa na engleskom. Zbunjivalo ga je i to što je romanizacija ćirilice (tj. latinica) prisutnija nego ćirilica, jer čak i ako zanemarimo čudnu odluku da se viševekovno kulturno nasleđe zameni nečim novim, latinica je nedovoljno podešena za prirodu srpskoga jezika, što je i njemu bilo odmah jasno (pogotovu nepodesnim su mu činile varijante za slovo „đ”). Ispričao sam mu kako smo započeli prelazak na latinicu pod prinudom kada su austrougarske okupacione snage uvele zabranu ćirilice ubrzo posle okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu. Austrougarska je očigledno planirala (i brzo počela da realizuje) kulturni genocid sličan onome koji je Belika Britanija izvršila nad Ircima. Na svu sreću, okupatora smo se brzo oslobodili i to nije realizovano. Ne znam tačno kako je prelazak sa ćirilice na latinicu tekao posle, ali ovo što vidimo danas je najverovatnije posledica novosadskog dogovora iz 1954. Odmah je usledilo pitanje: „Zašto ste odlučili sebi da radite ono što su prethodno pokušavali da vam urade neprijatelji?” Glupost? Mazohizam? Ni sam ne znam tačno zbog čega smo na to pristali.

Praznici su se brzo završili. Odlično smo se proveli i lepo se odmorili. No, na putu nazad obojica smo bili pod utiskom o crnoj sudbini naših jezika. On pesimističan o izgledima da se irski revitalizuje, a ja uveren da ćemo uspeti u onome što prethodno naši neprijatelji nisu uspeli.

Ipak, možda, grešim. Pre neki dan pročitah da je u Novom Sadu osnovana Matica ćirilice. Da li će to biti još jedno od raznih mikroudruženja entuzijasta ili će zaista imati neki značajan uspeh? Očekujem prvo, ali se nadam da će biti drugo.

Doktorand na Univerzitetu Teksas, Dalas

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miljan
Odlična priča! Hvala Vam Filipe! Slatko se nasmejasmo Šonu koji zna Japanski! :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.