Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sporazum o pravosuđu još ne otvara prvo poglavlje

Јоханес Хан и Александар Вучић у Бриселу (Фото Бета)

Još se pouzdano ne može reći kolike su zaista šanse da u prvom polugođu ove godine bude otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije i Evropske unije. Naš izvor upućen u briselske prilike ocenjuje da atmosfera u Evropskoj komisiji ukazuje da i tamo postoji doza nelagode zbog toga što se između Srbije i EU „praktično ništa ključno ne dešava” još od januara 2014. godine, kada su zvanično otvoreni pregovori o pristupanju Srbije EU. Sličan osećaj postoji, kako kaže naš izvor, i u većini država članica, ali „ipak se ništa ne dešava”.

Da je došlo vreme za iskorak na evropskom putu Srbije istakao je i premijer Aleksandar Vučić, koji je, na konferenciji za novinare u četvrtak, rekao da očekuje ubrzanje evropskog puta Srbije i brzo otvaranje prvih poglavlja, ali da neće da kleči i moli. „Sve drugo bi za nas bilo iznenađenje i razočaranje”, podvukao je Vučić, koji je i Federiki Mogerini, visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, preneo da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije. „Na njima je da nam kažu, i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest”, izjavio je pre toga.

Predsednik vlade pri tome je svakako imao u vidu činjenicu da je 10. februara parafiran i sporazum o pravosuđu sa Prištinom, posle čega je Mogerinijeva izjavila da je zatvoreno ključno poglavlje primene Briselskog sporazuma. To bi, uz vest da Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, blizak saradnik nemačke kancelarke Angele Merkel – koji je ranije rekao da je runda dijaloga od 9. februara od ključnog značaja za vreme otvaranja poglavlja – dolazi u Beograd 19. februara, moglo da zvuči ohrabrujuće za napredak Srbije ka EU.

Ali, odluka o otvaranju poglavlja uvek je politička. Poznato je da nemački zvaničnici insistiraju da poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, bude prvo otvoreno, a da je uslov za to da se u potpunosti primeni Briselski sporazum. Ako se oduzme dogovor oko pravosuđa, preostaju formiranje Zajednice srpskih opština, teme telekomunikacija i energetike… A nova runda razgovora Beograda i Prištine najavljuje se za mesec dana.

Budući da do kraja juna ima još četiri i po meseca, pitanje je onda da li se u poslednje vreme ipak naslućuje promena u nemačkom stavu? Pre dva dana u Beogradu je boravila grupa nemačkih parlamentaraca, koji su u razgovoru sa članovima skupštinskog Odbora za evropske integracije, prema Tanjugu, istakli da je od velike važnosti što su nastavljeni pregovori Beograda i Prištine, a da je stav Nemačke da pregovori treba da počnu otvaranjem poglavlja posvećenog Kosovu.

„Iz razgovora sa nemačkim parlamentarcima nisam stekao utisak da je bilo šta izvesno”, kaže Laslo Varga, zamenik predsednika pomenutog odbora, odgovarajući na naše pitanje da li se na osnovu tog sastanka moglo zaključiti kolike su šanse da Srbija do kraja juna otvori prvo poglavlje.

Varga, na osnovu utiska iz razgovora sa nemačkim parlamentarcima, veruje i da će Nemci dokraja insistirati na stavu da Briselski sporazum mora da se primeni, pa i da sporazum o pravosuđu bude sproveden, ne samo parafiran.

Rekavši da je ovde bila delegacija Poslaničke grupe prijateljstva Nemačke i jugoistočne Evrope, Varga nam prenosi da su rekli da za njih, ljude koji podržavaju proces proširenja, predstavlja „izazov da ubede većinu u Bundestagu da treba otvoriti prvo poglavlje sa Srbijom”. U Bundestagu je 631 poslanik, a njih 15 u Grupi prijateljstva (i iz CDU, stranke kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata i ekstremno levih). „U stranačkom smislu, nije bilo razlike u njihovim stavovima”, naglašava naš sagovornik.

Na pitanje koliko onda zaključak Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamenta – u kojem se poziva na što skorije otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU, uz isticanje i da to ne treba da bude uslovljeno napretkom u rešavanju kosovskog pitanja – može da utiče na odluku u Bundestagu, odgovara da „utiče sve, ali će biti ključan stav najveće grupe u Bundestagu, kancelarke Merkel”.

I on, inače, smatra da bi sada „već zaista bilo vreme da se nešto desi na našem evropskom putu, jer ovo ovako za nas već postaje nerazumljivo odugovlačenje”.

Procena izvora koji je želeo da ostane anoniman jeste, pak, da će se Evropa u narednim mesecima i dalje prevashodno baviti Ukrajinom i Grčkom, ali i lažnim azilantima, koji u velikom broju ulaze na teritoriju EU.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.