četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 14.02.2015. u 21:57 Ana Tasić

O ćupovima i ljudima

Сцена из представе „Разбијени крчаг” Фото ЈДП

Hajnrih fon Klajst je jedan od neprilagođenih autora nemačkog romantizma, pripadnika grupe „nevidljivih dramatičara”, zajedno sa Bihnerom, Lencom i Helderlinom, kako ih je Gete onda zajedljivo nazvao, a Divinjo kasnije temeljno branio. Njihova dela su bila znatno ispred svog vremena, pa su zato onda bila neprihvaćena. Iako je napisan kao komedija, jedina u Klajstovom opusu, „Razbijeni krčag” (1806) je vrlo mračan, okrutan, društveno samosvestan, kritički komad o korupciji i opštem društvenom rasulu. Karakteriše ga stilska posebnost, neobično začinjen manirizam likova, komika koja izvire iz naizgled banalne osnovne situacije, uterivanja pravde zbog lomljenja nekakvog krčaga. Njegova radnja, i vešto iščašen stil njenog oblikovanja, donekle anticipiraju Gogoljev bujan dramski svet, živahno komičan, ali i oporo tragičan. Komad je takođe blizak pučkim komadima iz dvadesetog veka (Horvata, i kasnije Kreca, Špera, Fasbindera), zbog izražajne kritike provincijskih nakaznosti.

Režija Igora Vuka Torbice sa uspehom je na scenu istresla ključan spoj komike i tragike, objedinila je parodiju i taman apsurd realnosti, donela je gogoljevski oštar odraz neiskorenjive društvene truleži, dobro nam poznate na ovim prostorima. U igri je naglašena gruba telesnost, sočnost likova i životna verodostojnost atmosfere. Bitno je prisutna i kemp ikonografija, u izboru pesama koje likovi solo ili horski pevaju (Queen, Abba), kao i u postupku zamene pola služavke Margarete, koja je u predstavi postala Margrit (Lazar Đukić).

          Glumci igraju nadahnuto, stilizovano, uz veće ili manje količine utisnute teatralnosti. Sudija Adam Nebojše Glogovca je složen dionizijski lik, i manipulativni glavonja koji se služi pretnjama i ucenama, i otromboljeni žderonja, ali i savijeni crv pred autoritetima. Lik Adama ima mitske i metaforičke dimenzije, otvara asocijacije na biblijskog Adama, kao i starogrčkog, Sofoklovog Edipa. U teatrologiji je lik Adama tumačen kao edipovski, u pogledu toga što su obojica sudije koji su istovremeno i krivci. No, njihovi motivi su suprotni, te je Adam neka vrsta anti-Edipa, što je u predstavi slikovito izraženo kroz jake parodične tonove.

Ljubomir Bandović vrckavo, blago feminizirano, umereno teatralno, igra sekretara Lihta, Adamovog pomoćnika, ali i strpljivog pretendenta na njegovo mesto. U ansamblu je najteatralnija Vladica Milosavljević, u ulozi gospe Marte Rul, naročito u sceni suđenja, kada govori o svom razbijenom ćupu. Teatralnost tu efektno naglašava njenu seljačku neobuzdanost, a polupani ćup postaje višestruki simbol, nasrtaja na Evinu nevinost, sistemskog zakopavanja zločina, bahatosti vlasti.

Martina ćerka Eva (Jovana Gavrilović) nosi dvojstvo čednosti i prepredenosti, dok je Rupreht (Marko Janketić) njen srčani i naivni verenik. Valter Svetozara Cvetkovića je kruti sudski savetnik iz Utrehta, oličenje je dvoličnosti, što Cvetković prikazuje svedeno, kroz blaziranost. Valter je poslat u tu selendru Huizum, da navodno popravi stanje u pravosuđu, dok u stvarnosti podržava i održava korupciju, osnovu sistema.

Kostimi su jednostavni, uglavnom formalni, pa označavaju kontrast u odnosu na obezglavljenu realnost (kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo). Scenski prostor stilizovano odražava haos u sudu, gde se pored dokumenata vodi briga o živini (scenograf Branko Hojnik).

            Na planu dramaturgije, u predstavi ima brojnih izmena u odnosu na polazni Klajstov tekst, od sitnijih, kao što je osavremenjivanje detaljima, na primer naglašavanja motiva odlaska u sud u Hagu, do krupnijih, poput promene razrešenja radnje (dramaturg Tamara Bijelić). U originalnom tekstu Adam u finalu beži u pometnji, nakon što je otkrivena njegova krivica, dok ga u predstavi Valter smenjuje sa položaja, uz nagoveštaj da će ga vratiti na posao „kada se stvari malo slegnu”. Ova druga varijanta je pesimističnija, ali danas svakako efektnija jer tačnije odražava beznadežnost trulosti našeg sistema.

Komеntari0
7ca10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja