Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O ćupovima i ljudima

Сцена из представе „Разбијени крчаг” Фото ЈДП

Hajnrih fon Klajst je jedan od neprilagođenih autora nemačkog romantizma, pripadnika grupe „nevidljivih dramatičara”, zajedno sa Bihnerom, Lencom i Helderlinom, kako ih je Gete onda zajedljivo nazvao, a Divinjo kasnije temeljno branio. Njihova dela su bila znatno ispred svog vremena, pa su zato onda bila neprihvaćena. Iako je napisan kao komedija, jedina u Klajstovom opusu, „Razbijeni krčag” (1806) je vrlo mračan, okrutan, društveno samosvestan, kritički komad o korupciji i opštem društvenom rasulu. Karakteriše ga stilska posebnost, neobično začinjen manirizam likova, komika koja izvire iz naizgled banalne osnovne situacije, uterivanja pravde zbog lomljenja nekakvog krčaga. Njegova radnja, i vešto iščašen stil njenog oblikovanja, donekle anticipiraju Gogoljev bujan dramski svet, živahno komičan, ali i oporo tragičan. Komad je takođe blizak pučkim komadima iz dvadesetog veka (Horvata, i kasnije Kreca, Špera, Fasbindera), zbog izražajne kritike provincijskih nakaznosti.

Režija Igora Vuka Torbice sa uspehom je na scenu istresla ključan spoj komike i tragike, objedinila je parodiju i taman apsurd realnosti, donela je gogoljevski oštar odraz neiskorenjive društvene truleži, dobro nam poznate na ovim prostorima. U igri je naglašena gruba telesnost, sočnost likova i životna verodostojnost atmosfere. Bitno je prisutna i kemp ikonografija, u izboru pesama koje likovi solo ili horski pevaju (Queen, Abba), kao i u postupku zamene pola služavke Margarete, koja je u predstavi postala Margrit (Lazar Đukić).

          Glumci igraju nadahnuto, stilizovano, uz veće ili manje količine utisnute teatralnosti. Sudija Adam Nebojše Glogovca je složen dionizijski lik, i manipulativni glavonja koji se služi pretnjama i ucenama, i otromboljeni žderonja, ali i savijeni crv pred autoritetima. Lik Adama ima mitske i metaforičke dimenzije, otvara asocijacije na biblijskog Adama, kao i starogrčkog, Sofoklovog Edipa. U teatrologiji je lik Adama tumačen kao edipovski, u pogledu toga što su obojica sudije koji su istovremeno i krivci. No, njihovi motivi su suprotni, te je Adam neka vrsta anti-Edipa, što je u predstavi slikovito izraženo kroz jake parodične tonove.

Ljubomir Bandović vrckavo, blago feminizirano, umereno teatralno, igra sekretara Lihta, Adamovog pomoćnika, ali i strpljivog pretendenta na njegovo mesto. U ansamblu je najteatralnija Vladica Milosavljević, u ulozi gospe Marte Rul, naročito u sceni suđenja, kada govori o svom razbijenom ćupu. Teatralnost tu efektno naglašava njenu seljačku neobuzdanost, a polupani ćup postaje višestruki simbol, nasrtaja na Evinu nevinost, sistemskog zakopavanja zločina, bahatosti vlasti.

Martina ćerka Eva (Jovana Gavrilović) nosi dvojstvo čednosti i prepredenosti, dok je Rupreht (Marko Janketić) njen srčani i naivni verenik. Valter Svetozara Cvetkovića je kruti sudski savetnik iz Utrehta, oličenje je dvoličnosti, što Cvetković prikazuje svedeno, kroz blaziranost. Valter je poslat u tu selendru Huizum, da navodno popravi stanje u pravosuđu, dok u stvarnosti podržava i održava korupciju, osnovu sistema.

Kostimi su jednostavni, uglavnom formalni, pa označavaju kontrast u odnosu na obezglavljenu realnost (kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo). Scenski prostor stilizovano odražava haos u sudu, gde se pored dokumenata vodi briga o živini (scenograf Branko Hojnik).

            Na planu dramaturgije, u predstavi ima brojnih izmena u odnosu na polazni Klajstov tekst, od sitnijih, kao što je osavremenjivanje detaljima, na primer naglašavanja motiva odlaska u sud u Hagu, do krupnijih, poput promene razrešenja radnje (dramaturg Tamara Bijelić). U originalnom tekstu Adam u finalu beži u pometnji, nakon što je otkrivena njegova krivica, dok ga u predstavi Valter smenjuje sa položaja, uz nagoveštaj da će ga vratiti na posao „kada se stvari malo slegnu”. Ova druga varijanta je pesimističnija, ali danas svakako efektnija jer tačnije odražava beznadežnost trulosti našeg sistema.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.