nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.02.2015. u 21:57 Ana Tasić

Direktno, istinito, otvoreno, kritično

„Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, гостовање у Народном позоришту у Београду Фото Р. Крстинић

Predstava „Hotel Kosovo”, prema tekstu i u režiji Nenada Todorovića, parodični je mjuzikl vrlo grubog i ogoljenog izraza. Predstava ima fragmentarnu građu, njen tekst je sastavljen od dvadeset i devet slika koje ispisuju tragičnu sudbinu Dobrivoja Anđelkovića (Aleksandar Mihajlović) koji se iz izbegličkog centra u Kruševcu vraća kući na Kosovo, posle petnaest godina odvojenosti. U iseckanim, košmarnim slikama, iskrcanih sa različitih mesta i vremena odvijanja, prikazuju se aspekti jeza ??? sa kojima se Dobrivoje suočava.  Iz jednog ništavila on stiže u drugo, strašnije jer je beznadežnije, utoliko što se više ne nudi mogućnost svetla na kraju tunela.

Može se reći da je forma predstave neoekspresionistička, zato što je njena fragmentarnost, rascepanost pripovedanja, način da se izrazi rascepanost svesti glavnog lika. On je žrtva politike košmara koja lomi pojedinca i njegovo pravo na dostojanstveni život (ekspresionistička forma razbijenosti se razvila početkom dvadesetog veka kao rezultat potrebe umetnika da izraze slom pojedinca u dehumanizovanom svetu).

Pored fragmentarnosti strukture, od izuzetne važnosti je Todorovićev izbor da igra bude brutalno komična, imajući u vidu teme koje se na sceni raskopavaju. Predstava nikoga ne štedi, autori se kritički obračunavaju sa svim učesnicima kosovskog problema, od takozvanih srpskih patriota, pesnika stihoklepaca koji se patetično busaju u grudi pri pomenu „svete srpske zemlje” (četvrta scena u kombiju), srpskih akademika zaglavljenih u prošlosti (lik istoričara Hadži Jovana Jeremića), preko pozerskih predstavnika međunarodnih nevladinih organizacija, agresivnih i odvratno površnih medija, američke vlasti do albanskih vojskovođa u dvadeset i petoj sceni, koji svoje vojnike guraju u smrt („Ginite braćo… Ginite, jer život je rat”).

S obzirom nakrajnju osetljivost teme, i dalje aktuelnu vrelinu emocija u pristupu kosovskom problemu, to jest u suočavanju Srbije sa gubitkom Kosova, direktnost ove predstave srpske drame iz Prištine izuzetno je hrabra i dragocena. Pri tome je izbor forme parodičnog mjuzikla suštinski bitan. Humor i spektakl pesme i plesa uspevaju da proguraju pregorki sadržaj lakše niz grlo, pomažu gledaocu da ga proguta, a da se pri tome ne zadavi. Sa ovime u vezi, prisetićemo se reči Džordža Bernarda Šoa: „Ako hoćeš da kažeš ljudima istinu, bolje je da ih pri tome i nasmeješ, jer će te oni u protivnom ubiti.”

U pogledu vrednosti igre, u predstavi se izdvajaju plesni delovi, vrlo spretno ostvareni (koreograf Nebojša Gromilić, plesna grupa „Strit dens” iz Kosovske Mitrovice). Snimljena muzika kompozitora Bojana Stojčetovića je utemeljena u napadnom roku, sa primesama folk, ska, crkvene muzike, što ukupno izražava bunt, ključan pojam u predstavi. U pogledu rešenja scenskog prostora, glavna je konstrukcija koja podseća na kostur kuće, na čijim se spratovima igraju različiti prizori. Ovaj kostur simbolički efektno izražava nedostatak stvarnog doma aktera (scenograf Goran Stojčetović). Na polju kvaliteta igre glumaca, predstava je daleko od savršenosti, oni pregrubo igraju, često preglumljuju, fali im suptilnosti. Parodija može da bude argument koji pravda tu grubost, ali sa druge strane, parodija se može izraziti i u finijem obliku.

No ta neizbrušenost scenskog izraza koja se u trenucima graniči sa amaterizmom, ovde je u punoj senci ukupnog društvenog značaja predstave. U ređim slučajevima, opšta važnost dela je iznad mana njene realizacije. Slabost estetike ove predstave postaje nebitna u odnosu na njenu etiku, snagu ideja koje nosi. Direktan, istinit, otvoren i kritički stav prema odnosu Albanaca i Srba na Kosovu ispisan u predstavi „Hotel Kosovo”, a predstavljen na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, vraća teatru upečatljivu svrhu na društvenoj sceni.

Komеntari0
01fd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja