Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bauk Beograda kruži...

„Srbija je i dalje glavni problem Balkana. Rušitelj Jugoslavije. Okupator BiH”, izjavio je član ratnog predsedništva BiH Ejub Ganić, prilikom uručenja visokog hrvatskog odličja iz ruku odlazećeg predsednika Ive Josipovića.

Od inače odmerenog Josipovića to se moglo shvatiti i kao osobna ljutnja: Šešeljevo podsećanja hrvatskih birača da je njegov tata partizan Ante streljao ustaše, možda mu je uzelo odlučujuće procente u tesnom nadmetanju s novom predsednicom. Kao što je i kod Ganića razumljiv lični jal: poternica Srbije zbog sumnje za zločin u Dobrovoljačkoj plaši ga da obiđe rodnu Rašku.

Međutim, ne radi se samo o privatnoj pizmi bivših političara. Iz Josipovićevog tabora došla je i zaludna haška optužba Srbije za genocid, pa besmislen zahtev za vraćanje Šešelja u zatvor u Ševeningenu, pa demonstrativno odsustvo Milanovića na beogradskom samitu sa Kinezima. Iz Ganićevog tabora je, opet, stigla izjava mlađeg Izetbegovića da su „sve nevolje za Bosnu uvek dolazile iz Beograda”, koja se nadovezuje na izjavu babe mu Alije da će „Bosna biti mirna tek kada Srbija postane dovoljno slaba”. A tu su i napadi na Srbiju koji dolaze iz Makedonije i Crne Gore, uglavnom preko progona sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Otkuda taj govor mržnje prema Srbiji i Beogradu?

Beograd jeste bio glavni grad SFRJ i Srbije, a Srbi većina u JNA. Ali JNA nije ratovala s Makedonijom ni Srbija sa Crnom Gorom. Sa Slovenijom je to bio operetski rat u kome su više stradali manevarskom municijom naoružani vojnici JNA nego lokalni teritorijalci. Hrvatska je, uz pomoć SAD i NATO-a, na kraju pobedila VRSK, masovno proterala autohtone Srbe i zaokružila se u „avnojskim granicama”. Bosna i Hercegovina je, protiv volje konstitutivnog srpskog naroda, uprkos podršci Srbije, otrgnuta od Jugoslavije. U međuvremenu, sve nekadašnje federalne republike su ostvarile željene nacionalne države i Srbija se, uz silna izvinjenja, priključila njihovom međunarodnom priznanju. Ukratko, ako je neka republika ispala gubitnik u jalovom spasavanju najpre SFRJ, koju druge nisu htele, a onda prekodrinskih Srba, koje su druge maltretirale ili zapostavljale, onda je to bila Srbija. Kaže se da ko izgubi ima pravo da se ljuti, a ispada obrnuto: svi su nešto kivni na Srbiju i Beograd.

U čemu je problem svih sa Srbijom i Beogradom? Pre svega, sve te nove države nastale su u većem ili manjem nacionalističkom i separatističkom antagonizmu prema Jugoslaviji, u kojoj je Srbija bila svojevrstan pijemont, a Beograd – prestonica. Za oživljavanjem antisrpskih omraza, kao faktorom unutrašnjeg zbijanja redova, vlasti u bivšim republikama i danas rado posežu prilikom socijalnih kriza i predizbornih kampanja.

Zatim, sve te eksjugoslovenske federalne jedinice i danas imaju nerešene probleme s brojnom autohtonom srpskom populacijom, od imovine, državljanstava, penzija, do Srpske pravoslavne crkve, jezika, ćirilice, ekavice i drugih manjinskih prava. Pod spoljnim ili unutrašnjim pritiskom da ih reše, mobilišu veterane otadžbinskog rata, udruženja žrtava, šovinističku inteligenciju i patriotske medije u antisrpske kampanje protiv Srbije i Beograda, kao izvora svih problema.

Dalje, višegodišnja stigmatizacija Srbije i Srba od strane svetske diplomatije i globalnih medija učinila je pljuvanje po „agresorskoj zemlji” i „genocidnom narodu” porukom koja i danas ima sigurnu prođu kod najšire publike na Zapadu. „Vukovar” ne treba dokazivati, ali „Oluju” treba, i pored toga što su Tuđmanovi brionski transkripti onomad verifikovani u Hagu. „Srebrenicu” treba još manje, ali sarajevsku jamu „Kazani” ili „Vozuću” tek treba, iako su dželati odavno identifikovani kao međunarodni islamski teroristi pod zastavom armije BiH.

Napokon, međunarodni imidž Srbije na forsiranom maršu na Brisel, vija Berlin, nešto se menja već samom činjenicom da se zapadni političari utrkuju u čestitkama. Bez obzira na to šta mi mislili i o tim čestitkama, i o EU, i o našoj perspektivi u njoj, u očima eksjugoslovenskog komšiluka, kako onog koji je već unutra, tako i onog koji vapi da uđe, to izaziva zavist. Srbija, pogotovo „specijalno vezana” sa Srpskom, a pogotovo dvomilionski Beograd predstavljaju tržište bez konkurencije u okruženju. A to je ono što velike i bogate članice EU ponajviše interesuje na Balkanu.

Zato je Ganić, primajući odlikovanje, dodao i to da „podržava Hrvatsku da blokira ulazak Srbije u EU”, a njegov zagrebački domaćin je to znakovito oćutao.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.