Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čudo se nije desilo

(Промотивна фотографија)

„Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića (1975) sigurno je jedna od najboljih srpskih drama ikada napisanih. To je poetsko delo „obloženo” filozofijom, o zapuštenim ljudima bez mogućnosti da se iskobeljaju iz društvenog podzemlja. Simović ljudski, saosećajno raseca kafansko, patrijarhalno-malograđansko okruženje nadomak Beograda, usmeravajući pažnju na dramu patnje i usamljenosti tragičnog pojedinca, ali i na metafizičku utehu, kroz uvođenje onostranog. 

Predstava reditelja Egona Savina je ostvarena bez stvarnog nadahnuća i žara, nedostaje joj scenske živosti i začudnosti na planu razigravanja pozorišnog jezika. Imajući u vidu nesvakidašnje poetsko bogatstvo i raskošne metafizičke domete Simovićeve prvorazredne drame, životnu bujnost njenih likova, Savinovo čitanje nije iznedrilo očekivani vatromet značenja. Drugim rečima, u ovoj predstavi tekst nije zaživeo u punom mahu. Scensko čitanje je utemeljeno u stilizovanom poetskom realizmu, ali dosta ograničenom, suzbijenom, zadržanom.

Radnja je prebačena u devedesete godine dvadesetog veka, u vreme srozanog morala i opšte ljudske ofucanosti (dramaturg Slavko Milanović). U građenju kontrasta turobnoj atmosferi sveprožimajućeg beznađa, ključno mesto dato je audio i video elementima. Minimalistička klavirska muzika se probija kroz poznate, neprestajuće zvuke šarganske kiše i grmljavine, a mutne fotografije beskrajnih vodenih prostranstava se protežu na celom zidu u pozadini igre (izbor muzike Savin, video i audio produkcija Petar Antonović). Oni imaju poetski značaj, donose nekakvu utehu u čemeru preživljavanja na muljavom kafanskom dnu. No, iako ovi rediteljski postupci jesu zavodljivi, ne može se reći da su preterano originalni.

U igri se posebno izdvajaju dva lika žena koje su nadrljale, žrtava muških laži, grubosti i sebičluka. Nataša Ninković je izražajno predstavila Gospavu, seljančuru jeftino izazovnog izgleda, prinuđenu na najstariji zanat na svetu zbog bede. Cmilja Hane Selimović takođe je uverljiv lik, naivnija je i jednostavnija malograđanka, u odnosu na Gospavu. Cmilja je zbog svog neiskustva lak plen muške pohote, Anđelka koji je tvrdo, nedovoljno ubedljivo predstavljen (Ivan Bosiljčić). Dušanka Stojanović Glid solidno igra čvršću, mudriju i suzdržaniju Ikoniju, vlasnicu musave kafančine „Šargan” u kojoj se radnja odvija.

Čehovljevskoj atmosferi opšte bezvoljnosti, tromosti i poraženog života, doprinose likovi „kafanskih inventara”, povučenog Stavre (Nebojša Kundačina) i periferijskog aktiviste Mileta (Aleksandar Đurica). Predrag Ejdus harizmatičnije igra čudotvornog Prosjaka, donoseći na scenu odlučnu mudrost. Branko Vidaković unosi trunke komičke živosti u ulozi Skitnice, dok Boris Pingović kruto ističe očajnički vapaj za političku moć Vilotijevića. Zalutale vojnike Manojla i Tanaska igraju Aleksandar Srećković i Nikola Vujović, ne odvajajući se stilom glume od ostalih, iako su iz drugog sveta, sugerišući tako njihovu nerazdvojivost.

Scenografija, savremena i stilizovana, u najvećem delu predstave je neupečatljiva, bezlična, u skladu sa režijom. U poslednjoj, sedmoj slici drame, scenski prostor postaje simbolički izazovniji, kada pozornica označava groblje, kao kosu padinu, umesto dotadašnje opšte predstavljene kafane (scenograf Geroslav Zarić).

Može se reći da je suštinski problem Savinovog scenskog čitanja sudbina šarganskih tužnih gubitnika taj što je ono više univerzalno nego konkretno, opšte je, a ne pojedinačno i specifično. U toj opštosti se gubi njegova dinamika, kao i opipljiviji razlog postojanja, koji je posebno potreban kada se na scenu postavlja već mnogo puta postavljana klasika.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.