Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Samoopredeljenje” najavljuje proteste protiv specijalnog suda

Сукоб присталица опозиције и полиције у Приштини (Фото Бета)

Specijalni sud za ratne zločine sve je veća kost u grlu Prištini. Uprkos pozivu premijera Ise Mustafe upućenom poslanicima Skupštine Kosova da bez dvoumljenja glasaju za osnivanje suda, pošto će suditi pojedincima, a ne OVK ili narodu Kosova, opozicija najavljuje proteste.

Novi predsednik pokreta „Samoopredeljenje” Visar Imer kaže da bi trebalo ojačati kosovski pravosudni sistem, koji će biti u stanju da se nosi sa svim predmetima koji se dovode u vezu s bilo kakvom vrstom kriminala.

Imeri je najavljujući protest dodao da se ne plaši Saveta bezbednosti UN, jer je, prema njegovim rečima, pitanje Specijalnog suda izvan domena te institucije.

Sud je inače trebalo da počne da radi još u januaru, ali osim opozicije još nema ni potpunu podršku vladajućeg Demokratskog saveza Kosova protiv njegovog, čiji poslanici traže da se osigura da će taj sud istražiti i posleratna politička ubistva njegovih funkcionera.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga tvrdi, međutim, da će taj sud biti formiran. „Mi smo preuzeli međunarodnu obavezu koja je usvojena u Skupštini Kosova prošle godine sa dve trećine glasova poslanika. Sada smo pri okončanju te obaveze koju imamo”, kazala je Jahjaga u intervjuu za „Koha ditore”, koji je preneo Tanjug.

S druge strane, Tonino Picula, evropski parlamentarac iz Hrvatske i šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Kosovom, u izjavi za „Politiku” naglašava da „otpori uspostavljanju suda u parlamentu Kosova ne smeju biti maskirani principijelnošću, a motivisani odbijanjem suočavanja sa zločinima koji su neupitno počinjeni” i da „sve žrtve zločina zaslužuju pravdu, bez obzira na to o kome je reč”.

Uz podsećanje da je Skupština Kosova u aprilu 2014. podržala formiranje ovog suda, Radio Slobodna Evropa prenosi da se trenutno radi na izradi potrebnog zakonodavstva i da će za ovo pitanje biti neophodne i ustavne promene, što podrazumeva dvotrećinsku većinu.

Ali parlamentarna većina je pod znakom pitanja, budući da je juče i kosovski premijer Isa Mustafa, koji je, navodeći da specijalni sud nije uperen protiv takozvane Oslobodilačke vojske Kosova nego da će se „baviti pojedincima”, rekao da bi bilo veoma opasno da u kosovskoj skupštini ne uspe glasanje o tom sudu, jer bi to pitanje bilo prebačeno u Ujedinjene nacije. Kako su ranije objašnjavali analitičari za RSE, UN bi formirale ovaj sud u skladu sa Rezolucijom 1244, a „time bi se državnost Kosova u međunarodnim odnosima u potpunosti negirala”.

Usložnjavanju situacije u vezi sa usvajanjem zakonodavstva za ovaj sud doprinose i pojedini kosovski čelnici koji su lane preuzeli obavezu pred međunarodnom zajednicom za osnivanje ovog suda. Sadašnji ministar spoljnih poslova Hašim Tačinedavno je izjavio da je specijalni sud nepotreban za Kosovo, ali da se to radi zbog produbljivanja partnerstva sa međunarodnom zajednicom. Međutim, dok je Tači bio premijer, u aprilu 2014, isticao je pak da Kosovo ima samo jednu opciju – da sarađuje sa EU i SAD i da formira taj sud.

I ministar pravdeu ovoj i u prošloj vladiHajredin Kuči sada drugačije akcentuje ovu temu. U vreme Tačijeve vlade ukazivao je da bi eventualno neprihvatanje ovog suda dovelo u opasnost odnose partnerstva sa SAD. A u januaru ove godine Kuči je  rekao da je formiranje specijalnog suda političko pitanje i da nema ništa s pravdom. On je šef tehničkog tima kosovske predsednice Atifete Jahjage koji je pre nekoliko dana završio izveštaj o nacrtu zakona uz ocenu da predlog EU ugrožava funkcionisanje Ustavnog suda i kosovskog pravosudnog sistema.

Pomenutom Jahjaginom oglašavanju svakako je doprineo i nedavni poziv kosovskoj vladi iz Spoljnopolitičkog odbora EP da se da prednost uspostavljanju i saradnji sa posebnim sudom za ratne zločine. S tim u vezi Picula ističe da je uspostavljanje tog suda potrebno kako bi se lakše zatvorila otvorena pitanja iz prošlosti i konstruktivno radilo na boljoj, evropskoj budućnosti.

Na naše pitanje kako međunarodna zajednica može da utiče da se taj zadatak na Kosovu ipak ostvari, Picula odgovara: „Evropske institucije su tu da moderiraju proces – bez njih ne bi bio potpisan ni ključni sporazum Beograd–Priština bez kojeg bi regionalna stabilnost danas bila u većim iskušenjima nego što trenutno jeste. U napretku Kosova na evropskom putu ispite moraju polagati kako samo Kosovo tako i Evropska unija.”

Picula nedavno prihvaćeni izveštaj o napretku Kosova u EP vidi kao „dobar podsetnik novim kosovskim vlastima, kao i evropskim institucijama”, da što brže menjaju stanje nabolje.

S druge strane, Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, kaže, takođe za naš list, da Srbija podržava mere koje treba da dovedu odgovorne pred lice pravde. „Mi smo više puta naglašavali da smo zainteresovani za sve korake koji vode bliže tome da odgovorni za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji budu izvedeni pred lice pravde. I u narednom periodu nastavićemo da u političkom smislu podržavamo sve mere i aktivnosti koje približavaju licu pravde one koji su još, petnaest godina, a u nekim slučajevima i više, nekažnjeni za ratne zločine, a znamo da oni nikada ne zastarevaju”, naglašava Đurić.

Prištinski list „Ekspres”, pozivajući se na međunarodni izvor, tvrdi da će se pred specijalnim sudom naći više od stotinu lica optuženih za ratne zločine ne samo tokom rata na Kosovu nego i posle njega i da to znaju i u Prištini.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Kancelarija EU: Uspostavljanje specijalnog suda u interesu Kosova

Kosovska Mitrovica – Kancelarija koju vodi specijalni izaslanik EU na Kosovu i šef Kancelarije EU Samuel Žbogar „ohrabruje kosovske vlasti da nastave sa započetim procesom pripreme i usvajanja pravnog okvira koji će omogućiti uspostavljanje specijalnog suda”.
„Odluka o sudu nije bila laka, ali ju je kosovska skupština usvojila aprila prošle godine sa više nego dvotrećinskom većinom. Sad je na Kosovu da tu odluku sprovede u delo. Sud će morati da obezbedi uslove kojima će pravda biti zadovoljena, a niz jako ozbiljnih optužbi sadržanih u izveštaju Saveta Evrope od januara 2011. godine mora biti obrađen na pošten i nezavisan način”, stoji između ostalog u pisanom odgovoru „Politici”, dostavljenom iz Kancelarije EU u Prištini.
Navodeći da su više puta naglasili da je uspostavljanje specijalnog suda u interesu Kosova, iz kancelarije ističu da od kosovskih vlasti očekuju da tu  temu „tretiraju kao prioritet”.

B. R.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.