Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Briselu važnija Ukrajina od zapadnog Balkana

Д. Стојановић

Nedavna najava iz Brisela da će se Evropska unija do jeseni baviti preispitivanjem svoje politike susedstva ovde je ponovo u prvi plan izbacila dilemu da li će onda zapadni Balkan, pa i Srbija, otići u zasenak. Iz Brisela tvrde da neće, a posmatrači u Beogradu iskazuju različita mišljenja. Oni su, pak, saglasni u jednom – da se proces pridruživanja s našom zemljom razvlači i da je teško pretpostaviti do kada bi pridruživanje moglo da traje.

Na naše pitanje da li će se zapadni Balkan u narednom periodu naći u drugom planu interesovanja, budući da ima probleme na svom istoku, Maja Kocijančič, portparolka Federike Mogerini, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, odgovara da se to neće dogoditi. „Evropska politika susedstva bavi se odnosom EU sa 16 zemalja na našem istoku i jugu. Zemlje zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu i deo su procesa proširenja. Te dve politike su paralelne i obe dobijaju svu neophodnu pažnju”, ističe Kocijančičeva u izjavi za „Politiku”.

Međutim, Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, ukazuje da je za EU danas „prioritet utvrđivanje istočne granice svoje zone uticaja, što podrazumeva, pre svega, rad na Ukrajini i Moldaviji”.

„Prema toj logici, Balkan nesporno spada pod EU, ali je problem što se ona još nije odlučila da li će se zadovoljiti dominantnim uticajem ovde, ili će se ići na punopravno članstvo. Zato se rastežu pristupni pregovori”, kaže Jovanović, koji ocenjuje da bi, ukoliko Srbija uspešno izvrši fiskalnu konsolidaciju i uđe u ozbiljne infrastrukturne projekte sa susedima, ozbiljni pregovori mogli da krenu u 2017. godini.

Nevezano s politikom susedstva, Maja Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, misli da region Balkana treba da se pripremi na to da će proces pristupanja trajati veoma dugo – „duže nego što mislimo”. „U narednim godinama će EU – koja već sada ima evrozonu kao poseban deo, ali se i u okviru te evrozone stvara posebno jezgro vodećih zemalja – da se prekomponuje tako da će zaista biti Evropa koncentričnih krugova. U momentu kad se s nama bude ozbiljnije razgovaralo o pristupanju veliko je pitanje u koji ćemo krug mi pristupati. Dakle, mislim da je priča o pristupanju sada sasvim drugačija i da se potpuno razlikuje od onoga što je bilo dvehiljaditih godina i da mi toga treba da budemo svesni i da realno sagledavamo situaciju”, ističe Kovačevićeva.

S druge strane, mišljenja da EU već sada pokazuje manje pažnje zemljama u procesu pristupanja nego nekim susedima, mada se ta dva procesa formalno ne isključuju, potkrepljuju se i stavom da se to moglo predvideti jesenas, kada je naziv funkcije komesara „za proširenje” promenjen u komesar „za susedsku politiku i pregovore o proširenju”. Svejedno što je iz EK tada objašnjavano da je ovaj resor tako nazvan zbog toga što je jasno da pristupanja novih članica neće biti u sledećih pet godina, ipak se moglo predvideti na šta će pažnja EU prevashodno biti usmerena do kraja ove decenije.

Inače, Evropska unija pokrenula je, kako se čuje, promenu svoje politike susedstva na obodima, posle optužbi nekih da je probudila agresivnost Rusije, što je potom dovelo do rata u Ukrajini. Susedstvo EU čine: zemlje Istočne Evrope (Moldavija, Ukrajina, Belorusija), zemlje Južnog Kavkaza (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija) i mediteranske zemlje (Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat, Liban, Jordan, Izrael, Sirija, Palestina).

U novoj susedskoj politici biće, kako javljaju izveštači iz Brisela, dato i više „fleksibilnosti” susednim zemljama. „Treba učiniti da zemlje nisu primorane da biraju između Istoka i Zapada, nego da mogu da biraju svoj vid saradnje”, rekla je Mogerinijeva, a Johanes Han, komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, objasnio je da će se zapravo utvrditi šta je dosad škripalo u odnosima Unije sa susedima i šta bi bile promene nabolje. On je predočio da „postoje jako valjani razlozi” za to, počev od ključnih izazova energetske bezbednosti, imigracije, pa do bitke protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Neke promene se možda već naziru. „Euobzerver” prenosi da je Dimitros Avramopulos, evropski komesar za migracije – koji je u Beogradu minule srede razgovarao s premijerom Aleksandrom Vučićem o migracionim tokovima sa Kosova i zatražio da Srbija pojača nadzor granice s Mađarskom – novinarima u Briselu pre nekoliko dana rekao da ljudi treba da budu u stanju da se prijave za azil iz svoje domovine.

Kovačevićeva, koja je svojevremeno napisala i naučni rad pod nazivom „Evropska politika susedstva: izneverena očekivanja?”, kaže, pak, da je u ovom trenutku ipak teško zaključiti šta je to što EU zapravo treba da promeni u svojoj susedskoj politici, s obzirom na ukrajinsku krizu i neke pogrešne korake koji su povučeni. „Suština susedske politike bila je da se pokuša da se potpuno preslika politika proširenja bez proširenja – dakle da se preslika uslovljavanje koje se nagrađuje ustupcima, u smislu potpisivanja sporazuma o pridruživanju, potpisivanja raznih pregovora o viznim olakšicama, potpisivanja različitih sporazuma o saradnji i da se stvara mreža bliskih odnosa. Međutim, posle grešaka koje su se desile u Ukrajini, u kojoj se dogodio paradoks da je sporazum o pridruživanju praktično postao tačka rascepa, i za EU i za Ukrajinu i za odnose s Rusijom, nisam sigurna da li će EU sada uopšte izaći s nekom zaista strateški novom idejom ili s birokratski napisanim novim dokumentom, koji bi se proglasio kao novi korak”, kaže Kovačevićeva, koja ne očekuje neke velike strateške promene u tom domenu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.