Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski odgovor na hrvatske uslove u Evropskom parlamentu

Европски парламент (Фото Ројтерс)

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) danas će na plenarnoj sednici u Strazburu raspravljati o konačnoj verziji rezolucije o napretku Srbije u evropskim integracijama, a za sutra je predviđeno glasanje o tom dokumentu. Očekuje se da će predlog ove rezolucije, koji je nastao ugrađivanjem poslaničkih amandmana u godišnji izveštaj Dejvida Mekalistera, izvestioca EP za Srbiju, biti usvojen bez bitnih izmena jer je velikom većinom glasova već prihvaćen na sednici Komiteta za spoljnu politiku EP u februaru.

Iako nije prošao zahtev hrvatskih poslanika da Srbija izmeni zakon koji joj omogućava istragu ratnih zločina u regionu, upućen povodom slučaja hrvatskog državljanina Veljka Marića, Evropskim parlamentom kruži, kako „Politika” saznaje iz briselskih krugova, posebno objašnjenje Ministarstva spoljnih Srbije, koje je sastavio Saša Obradović, šef pravnog tima u sporovima Srbije pred Sudom pravde u Hagu, posvećeno ovom pitanju.

U tom dokumentu se, između ostalog, kaže da je hrvatski državni tužilac obezbedio srpskom tužiocu za ratne zločine ključne svedoke i punu pravnu i tehničku pomoć u slučaju Marića, koji je za zločin počinjen u Hrvatskoj osuđen u Srbiji 2012. godine. Navodi se zatim da je Mariću suđeno u Srbiji jer optužnica za ratni zločin protiv njega za taj zločin nije postojala u Hrvatskoj i ističe da „nefer ponašanje nije nikada bilo registrovano u Marićevom slučaju, bilo od posmatračke misije OEBS-a, bilo od strane nevladinih organizacija, bilo od strane hrvatske vlade tokom suđenja ili nakon njega”.

U delu ovog dokumenta srpskog ministarstva spoljnih poslova koji nam je dostavljen na uvid kaže se i da ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i zločin genocida nikada ne bi mogli da budu pod isključivom nadležnošću države na čijoj teritoriji su počinjeni jer su ovo dela protiv čovečanstva i kao takva su prepoznata kao briga međunarodne zajednice u celini.

Valja inače podsetiti da je nakon usvajanja predloga rezolucije u Komitetu EP (na koju je prethodno bilo podneto ukupno 222 amandmana), izvestilac Mekalister najavio je da će njegova poslanička grupa zatražiti od Evropske komisije da iznese mišljenje o srpskom zakonu o nadležnosti za ratne zločine čije ukidanje traže hrvatski poslanici.

Pored zahteva za odustajanje Srbije od procesuiranja ratnih zločina počinjenih na tlu Hrvatske (za koji je Andrej Plenković, poslanik HDZ, u februaru rekao da će pokušati da ga stavi na dnevni red plenarne sednice), poslanici Hrvatske u tom komitetu tražili su i da se napredak Srbije na evropskom putu uslovi rešavanjem velikog broja otvorenih pitanja između dve zemlje, počevši od pronalaženja nestalih iz rata devedesetih do korekcije granice na Dunavu. Ali, prevladao je stav da bilateralne probleme treba rešavati na bilateralnom nivou, a ne preko EP, pa su njihovi amandmani uglavnom odbijeni, a oni koji su prihvaćeni bili su znatno ublaženi.

Usaglašena verzija rezolucije, u koju je Tanjug imao uvid, sadrži inače pohvale zbog napretka Srbije u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, sprovođenju unutrašnjih reformi i razvoju regionalne saradnje, ali i kritike u vezi sa slučajevima kršenja prava na slobodu govora i zahtev za pridruživanje evropskim sankcijama Rusiji. Sem toga, navodi se i da EP „podstiče” Evropski savet da prilikom odlučivanja o otvaranju prvih poglavlja u pregovaračkom procesu uzme u obzir ne samo dosadašnje napore Srbije na ispunjavanju tehničkih kriterijuma nego i politički kontekst odnosa Srbije sa EU. U tekstu rezolucije se naglašava da najpre treba otvoriti poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava i vladavinu zakona, i poglavlje 35, koje je vezano za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Naš izvor tvrdi, međutim, da će i za plenarnu sednicu EP biti amandmana, a rok za to je danas do 19 časova. Reč je, kako kaže, o amandmanima o kojima se glasa direktno na sednici, a uslov za to je da ih podnese 40 poslanika ili cela poslanička grupa.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzmu u obzir prilikom odlučivanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.