Mali čelisti, velika svirka

Neke nove pojave i „neki novi klinci” oduševili su svojom posvećenošću i umećem, zalaganjem i ozbiljnošću, isto onoliko koliko su i programi bili neuobičajeni, a možda i neprimereni njihovim godinama.

Dvojica malih čelista napravili su pravu muzičku uvertiru za predstojeće Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, koje će se ove godine održavati upravo u kategoriji violončela. Na njemu će biti odrasli, ali i mladi umetnici koji traže svoju svetsku šansu. Mi smo slušali dva dečaka koji imaju po trinaest godina i koji nagoveštavaju dobru muzičku perspektivu, iako još nisu dorasli za ovogodišnje takmičenje. Biće za neko buduće.

Jedan od velikih čelističkih koncerata, Sens Sansov u a-molu, izveo je golobradi dečkić, nežnog izgleda i još nerazvijenog korpusa, Petar Pejčić, potekao iz muzičkih škola „Vatroslav Lisinski” i „Davorin Jenko” i iz klase profesorke Judite Josifoske. Ima već niz osvojenih nagrada na takmičenjima, rečju, već ima biografiju. Dok ga slušamo, a ne gledamo, rekli bismo svršeni, talentovani i odrasli umetnik. A on je sjajnom tehnikom iskreno i iz duše vajao deonice muzicirajući i gradeći svu sadržajnu skalu ovog koncerta: od romantičarski razvijenih melodija, do strasnih uzleta i tihih poniranja u epsko i narativno. Uzbudljivo izvođenje.

Drugo dete sa trinaest godina, takođe iz poznate muzičke porodice, mali Vuk Ovaskainen izveo je savremeno delo, nastalo prošle godine autora Ivana Jevtića, „Drang nah vesten”za solo violončelo, svirajući napamet dobro usvojenu partituru u kojoj je sopstvenom inteligencijom i talentom dospevao da razumevanja, izražavanja i predstavljanja dela uveravajući nas u vrednost po sebi.

Nova generacija hrabro korača ka umetničkim vrhuncima.

Na koncertu kamerne muzike Ivana Jevtića mnogo mladih se poduhvatilo teških zadataka nimalo jednostavnih partiture sa jednom zajedničkom niti – klavirskim partom u svim kamernim kombinacijama. Autentično i usvojeno zazvučali su delovi „Plesne svite za klavir” (1996) u tumačenju Aleksandre Dragosavac, pa u klavirskom dudu Nevena Jankov – Milena Maleš Radujsja, kompozicija za klavir četvororučno (2004). Još jedna pijanistkinja, Miona Barbul pratila je svog brata na klarinetu, Milutina Barbula u delu „Kontrasti” (1988). Trio „Kon amore e fuoko” iz 1992. – Bojan Pešić, Igor Lazić, Dejan Subotić – ostvario je dobre zvučne odnose oboe, horne i klavira, a posle zvuka klarineta i klavira, najveći kontrast uneo je efektni „Koncert za alt saksofon i gudački orkestar” (prerada je za klavir) iz 2014. u izvođenju izvanrednog saksofoniste Milana Savića i odličnog pijaniste Ukija Ovaskainena. Najranije napisana „Muzika za trio”, ovoga puta klavirski (klavirski trio „Ataka”, Biljana Vudragović, Jovana Bijelić, Danica Kremzer) iz 1978. zvučala je najmodernije u jeziku i najneobičnije u izrazu.

Bilo je to veče savremene domaće muzike na kome je imalo šta da se čuje.

Na koncertu simfonijske muzike obradovao nas je povratak Umetničkog ansambla „Stanislav Binički” na scenu i ne mali početni zadatak podizanja iz pepela sa Dvoržakovom simfonijom „Iz Novog sveta”. Velika simfonija i ozbiljan zadatak. Mnogo truda, volje, želje za sviranjem. Odlični duvači, malo ispomagača, entuzijastični dirigent Pavle Medaković. Hoće li nastaviti?