Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mutan je odraz Beograda u vodi

Staza pored Save, gde treba da se gradi „Beograd na vodi”, Pobednik i Kalemegdan, predstavljaju moj dom ma gde bio u inostranstvu, to je toponim koji je, zajedno sa odrastanjem u blokovima, obojio moj karakter. Urbanizam ne samo što svakodnevno utiče psihološki na pojedince, već zbog migracija u velike gradove ima direktne političke, ekonomske i psihološke posledice. Istorija pokazuje da kod velikih arhitektonskih poduhvata treba zapamtiti da su važni ljudi, a ne makete.

Drevnost Singidunuma obavezuje vlast da razmišlja nekoliko milenijuma unazad i makar vek unapred kada donosi odluke. Umesto toga, odluke se donose preko noći i preko kolena. Ma u redu je to, rekao bi premijer ili gradonačelnik, ali pokaži ti meni tri milijarde. To je međunarodni jezik kapitala, a posao predstavnika grada je da nameru kapitala uskladi sa interesom ljudi koje zastupa i da govori njihovim jezikom. Zato se pitam da li Siniša Mali predstavlja nas ili „Igl hils”?

Kad neko u predizbornoj kampanji već dobije crtež budućeg grada, bez garancija nudi najvrednije što ima tj. zemljište, prihvata ad hok promene crteža, proklamuje ih u projekat od nacionalnog značaja, stalno praveći ustupke (od izmene propisa o spratnosti do poklanjanja pasoša), onda morate da se zapitate. Konsultujmo zdrav razum. Ako vam je iole stalo do sebe, u dogovaranju posla borili biste se da zaštite svoj interes, bili bi nepoverljivi i oprezni, pitali stručnjake, tražili druge ponude i uradili sve da vi definišete uslove saradnje. Trudili biste se da ne budete veverica. Odgovor ne mogu da budu samo radna mesta za pokretanje građevinske industrije jer je apsurdno radi kratkoročnog (i diskutabilnog) ekonomskog dobitka praviti dugoročne intervencije. Vlast radi ad hok sa autoritarnim stavom koji niti je zaslužen niti se aktivno brani od kritika. Jedini autoritet je interes zajednice... i Pobednik koji sve ovo motri.

Istini za volju, obrazovani i malo bolje stojeći, više ne pripadaju jednom gradu, već su mobilni, pa nemaju „svoj” grad i zato se mnogi ne interesuju previše. Nadovezujući se na Manuel Kastelsovu podelu u „Informacionom gradu” na stanovnike sveta i lokalce, Zigmunt Bauman kaže: „Elitu većinom, nije briga za probleme ’njihovog grada’ samo jednog mesta među mnogima, pošto su sva takva mesta i nebitna sa tačke gledišta sajber-prostora – njihovog istinskog doma, makar je taj dom virtuelan”. Najbolji primer tog globalnog putnika koji je odsečen od lokalaca je investitor iz Emirata kojem virtuelne makete na kompjuterima crtaju ljudi koji ne poznaju Beograd. No, takva je delimično moja raštrkana generacija i dobar deo dijaspore. Rado će tetka iz Beča poslati pare da pijemo kafu u Beogradu, ali joj je kontakt samo „Skajp”. Veliki deo onih koji su prikovani za grad jedva plaćaju račune, pa im slika „Beograda na vodi” ispunjava fantazije o boljem životu.

Fantazije su materijal od kojeg se prave politički snovi, ali koraci do ostvarenja su važni da se fantazija ne bi pretvorila u noćnu moru. Ako je cilj uređen, evropski grad, onda ne može na svakom koraku da se radi kontra procedurama. Promotivnim štandom „Savanova” upravlja privatno lice bez konkursa, iako je zelena površina dodeljena državnom preduzeću „Beograd na vodi”. „Zelenilo”, „Beogradvode”, Zavod za zaštitu spomenika i opština Savski venac su u jednom danu prihvatili zahtev za štand, iako se radi o kafiću. O ovome sam se informisao tako što su mi dali glasilo „Ne da(vi)mo Beograd”. Možda ipak postoje neki koji bi se aktivno borili za „svoj” grad. O rizicima vlast ne govori otvoreno: od velike mogućnosti poluizgradnje do toga da te zgrade zaliče na Majami Bič, gde soliteri noću zvrje u mraku jer vlasnici tu ne žive. Istorijat gradnje investitora pokazuje da su to često nedovršeni, pusti gradovi-oaze (odsečene celine). Da ne govorim kako u matičnom Dubaiju neljudski tretiraju radnike iz Indije, Nepala, Pakistana i ostalu sirotinju. Leks specijalis je način da se iz autoritarne pozicije nastavi naša tradicija brkanja privatnog i javnog interesa.

Moj prigovor je prost: pozicija moći mora stalno da se pravda, da se dokazuje, argumentuje pred stručnjacima, sluša savete i ne bude osiona, a ako toga nema, nešto je sumnjivo. Autoritarnost i poltronstvo su brend našeg društva, a ne odgovornost, kako kaže premijer. Gde god se okrenem vidim autoritarne tipove. Uvek neki kompleksaš od nule reformiše gradske kulturne manifestacije, vodi stranku ili NVO – neka sitna duša koja je odustala od toga da bude čovek, pa je odlučila da vlada drugima. Biće nam grad onakav kakvi smo mi sebi u odrazu vode Save i Dunava. Da li u odrazu gledamo gubitnike, poltrone i bahate ili možda ipak vidimo Pobednike?

*Reditelj

Komentari40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.