četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 30.03.2015. u 22:00 Ana Tasić

Spektakl o ženskoj (ne)zavisnosti

(Фото Р. Крстинић)

Nastao prema tekstu engleske autorke Ketrin Džonson, mjuzikl „Mama mija” u čijoj se osnovi nalazi muzika švedske pop grupe „Aba”, romantična je komedija koja se najviše bavi odnosima između roditelja i dece, ali i muško-ženskim relacijama. Radnja se dešava na jednom grčkom ostrvu, uoči venčanja dvadesetogodišnje Sofi, koja je odrasla sa majkom Donom, ne znajući ko joj je otac. Za dan svog venčanja želi da ga pronađe, pa na ceremoniju poziva tri moguća kandidata, bivše Donine ljubavnike.

Na tematskom planu se izdvaja problem ženske nezavisnosti, diskusija o smislu i granicama feminizma, značenja oslobađanja žena od egzistencijalne vezanosti za muškarce. Zapliću se i raspliću pitanja o braku, kao o instituciji koja je između ljubavi i ropstva. Dona i Sofi imaju suprotstavljene poglede na to, ali se oni tokom razvoja radnje menjaju, donoseći značenje njihove relativnosti. Kroz postavljanje likova begunaca iz sveta biznisa (Skaj, Sem), odmetnika iz ludila londonskih berzi, koje oni napuštaju i dolaze u mediteranski raj, diskretno se tematizuje i odnos između jednostavnog života u prirodi i stresnog haosa gradskog življenja. Naravno, ova idejna građa je u ovoj vrsti spektakularnih predstava u drugom planu, ali je ipak prisutna, toliko da zaintrigira i misli gledaoca. Drugim rečima, ovaj mjuzikl ne iscrpljuje svoj smisao u raskošnom vatrometu igre, pesme, muzike, plesa.

„Mama mija” reditelja Juga Radivojevića uspešno je ostvaren mjuzikl u svakom segmentu izvođenja, instrumentalnom, vokalnom, plesnom, dramskom (dirigenti Vesna Šouc i Milan Nedeljković, koreograf Mojca Horvat, dramaturg Slobodan Obradović). Glumci su na scenu doneli usaglašeno ležernu i stilizovanu igru, blago karikaturalno pomerenu, što potpuno odgovara žanru muzičke komedije. Sofi, koja ulaskom u brak želi da ima drugačiji život od svoje majke, igraju Iva Stefanović i Milena Živanović, u alternaciji. Nastup prve glumice je solidan (igrala je na pretpremijeri), dok je igra druge glumice snažnija, u dramskom i pevačkom pogledu (igrala je Sofi na premijeri). Samostalnu Donu zaista sjajno, samouvereno ali i jednostavno, igra Jelena Jovičić, dramski i vokalno superiorno. Njene najbolje drugarice, takođe bivše rokerke i feministkinje odrasle u liberalnim šezdesetim godinama, zavodljivo oblikuju Dušica Novaković (Tanja) i Ivana Knežević (Rouzi). Likove Doninih bivših muškaraca nonšalantno i ubedljivo stvaraju Dragan Vujić Vujke, u ulozi najvećeg mangupa među njima, nekadašnjeg pankera Harija, Vladan Savić je opušteniji Bil, pisac nomad, a Slobodan Stefanović je Sem, najozbiljniji od njih. Skaja, Sofinog posvećenog verenika, takođe nadahnuto igra i peva Žarko Stepanov.

Pesme „Abe” su tematski čvrsto uklopljene u radnju, njihovi tekstovi su stopljeni sa njom, nisu samo lebdeća dekoracija. Originalni stihovi na engleskom jeziku su prepevani na srpski, ali ne uvek u potpunosti. U slučaju niza pesama je refren ostao na engleskom jeziku, na primer u „The Winner Takes It All”, „Dancing Queen” i drugima, dok su ostali stihovi iz tih pesama pevani u srpskom prepevu. To zvuči pomalo čudno, zbog jezičke nedoslednosti, neuravnjenosti, mada se taj izbor može razumeti, jer je verovatno napravljen zbog opšte prepoznatljivosti tih pesama u engleskoj varijanti (prevod Najra Krvavac Perišin).

Mobilna scenografija Aleksandra Denića omogućava funkcionalno menjanje prizora, konstrukcija je koja se okreće prema potrebi radnje i označava različite prostore igre, sobu, trpezariju... Kostimi Bojane Nikitović su prešareni i kičasti, često deluju jeftino. Dobronamerno gledano, možemo tumačiti da je to bio cilj, imajući u vidu šljašteći vizualni kič koji su i članovi grupe „Aba” gurali u svoje nastupe.

Posebnu energiju su na scenu doneli članovi baleta u nekoliko izvanredno efektnih pojava, čvrsto i disciplinovano izvedenih, a vrlo maštovitih koreografija. Među njima se izdvaja veoma šarmantan „ronilački” ples, scenski atraktivan jer plesači, kostimirani kao ronioci, na scenu grupno stupaju kroz auditorijum, a izlaze pentrajući se u desnu ložu koja označava brod. Beogradska postavka jednog od najuspešnijih džuboks mjuzikala „Mama mija” koji je premijerno izveden 1999. godine u Londonu, a onda imao četrdesetak različitih produkcija po celom svetu, kao i filmsku verziju, impresivan je spektakl u svakom pogledu.

Komеntari0
4a939
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja