Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spektakl o ženskoj (ne)zavisnosti

(Фото Р. Крстинић)

Nastao prema tekstu engleske autorke Ketrin Džonson, mjuzikl „Mama mija” u čijoj se osnovi nalazi muzika švedske pop grupe „Aba”, romantična je komedija koja se najviše bavi odnosima između roditelja i dece, ali i muško-ženskim relacijama. Radnja se dešava na jednom grčkom ostrvu, uoči venčanja dvadesetogodišnje Sofi, koja je odrasla sa majkom Donom, ne znajući ko joj je otac. Za dan svog venčanja želi da ga pronađe, pa na ceremoniju poziva tri moguća kandidata, bivše Donine ljubavnike.

Na tematskom planu se izdvaja problem ženske nezavisnosti, diskusija o smislu i granicama feminizma, značenja oslobađanja žena od egzistencijalne vezanosti za muškarce. Zapliću se i raspliću pitanja o braku, kao o instituciji koja je između ljubavi i ropstva. Dona i Sofi imaju suprotstavljene poglede na to, ali se oni tokom razvoja radnje menjaju, donoseći značenje njihove relativnosti. Kroz postavljanje likova begunaca iz sveta biznisa (Skaj, Sem), odmetnika iz ludila londonskih berzi, koje oni napuštaju i dolaze u mediteranski raj, diskretno se tematizuje i odnos između jednostavnog života u prirodi i stresnog haosa gradskog življenja. Naravno, ova idejna građa je u ovoj vrsti spektakularnih predstava u drugom planu, ali je ipak prisutna, toliko da zaintrigira i misli gledaoca. Drugim rečima, ovaj mjuzikl ne iscrpljuje svoj smisao u raskošnom vatrometu igre, pesme, muzike, plesa.

„Mama mija” reditelja Juga Radivojevića uspešno je ostvaren mjuzikl u svakom segmentu izvođenja, instrumentalnom, vokalnom, plesnom, dramskom (dirigenti Vesna Šouc i Milan Nedeljković, koreograf Mojca Horvat, dramaturg Slobodan Obradović). Glumci su na scenu doneli usaglašeno ležernu i stilizovanu igru, blago karikaturalno pomerenu, što potpuno odgovara žanru muzičke komedije. Sofi, koja ulaskom u brak želi da ima drugačiji život od svoje majke, igraju Iva Stefanović i Milena Živanović, u alternaciji. Nastup prve glumice je solidan (igrala je na pretpremijeri), dok je igra druge glumice snažnija, u dramskom i pevačkom pogledu (igrala je Sofi na premijeri). Samostalnu Donu zaista sjajno, samouvereno ali i jednostavno, igra Jelena Jovičić, dramski i vokalno superiorno. Njene najbolje drugarice, takođe bivše rokerke i feministkinje odrasle u liberalnim šezdesetim godinama, zavodljivo oblikuju Dušica Novaković (Tanja) i Ivana Knežević (Rouzi). Likove Doninih bivših muškaraca nonšalantno i ubedljivo stvaraju Dragan Vujić Vujke, u ulozi najvećeg mangupa među njima, nekadašnjeg pankera Harija, Vladan Savić je opušteniji Bil, pisac nomad, a Slobodan Stefanović je Sem, najozbiljniji od njih. Skaja, Sofinog posvećenog verenika, takođe nadahnuto igra i peva Žarko Stepanov.

Pesme „Abe” su tematski čvrsto uklopljene u radnju, njihovi tekstovi su stopljeni sa njom, nisu samo lebdeća dekoracija. Originalni stihovi na engleskom jeziku su prepevani na srpski, ali ne uvek u potpunosti. U slučaju niza pesama je refren ostao na engleskom jeziku, na primer u „The Winner Takes It All”, „Dancing Queen” i drugima, dok su ostali stihovi iz tih pesama pevani u srpskom prepevu. To zvuči pomalo čudno, zbog jezičke nedoslednosti, neuravnjenosti, mada se taj izbor može razumeti, jer je verovatno napravljen zbog opšte prepoznatljivosti tih pesama u engleskoj varijanti (prevod Najra Krvavac Perišin).

Mobilna scenografija Aleksandra Denića omogućava funkcionalno menjanje prizora, konstrukcija je koja se okreće prema potrebi radnje i označava različite prostore igre, sobu, trpezariju... Kostimi Bojane Nikitović su prešareni i kičasti, često deluju jeftino. Dobronamerno gledano, možemo tumačiti da je to bio cilj, imajući u vidu šljašteći vizualni kič koji su i članovi grupe „Aba” gurali u svoje nastupe.

Posebnu energiju su na scenu doneli članovi baleta u nekoliko izvanredno efektnih pojava, čvrsto i disciplinovano izvedenih, a vrlo maštovitih koreografija. Među njima se izdvaja veoma šarmantan „ronilački” ples, scenski atraktivan jer plesači, kostimirani kao ronioci, na scenu grupno stupaju kroz auditorijum, a izlaze pentrajući se u desnu ložu koja označava brod. Beogradska postavka jednog od najuspešnijih džuboks mjuzikala „Mama mija” koji je premijerno izveden 1999. godine u Londonu, a onda imao četrdesetak različitih produkcija po celom svetu, kao i filmsku verziju, impresivan je spektakl u svakom pogledu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.