Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ura za ORA

„Да нам живи рад”, била је парола акцијаша који су градили мостове, пруге, фабрике, електране...

To su naših ruku dela, poručuju stari akcijaši današnjim naraštajima, koji često nisu ni svesni da je mnogo toga što danas koriste izgrađeno požrtvovanjem i pregalaštvom Titovih omladinaca i omladinki. Kao i radne akcije, pleni svojom veličinom i knjiga o njima, rad dr Slobodana Ristanovića, koja upravo i nosi naziv: „To su naših ruku dela”. U njoj su na jednom mestu sabrane uspomene i dokumentovani materijali, fotografije i svedočenja sa svih Omladinskih radnih akcija (ORA) u bivšoj Jugoslaviji.

Danas, 1. aprila, obeležava se njihov dan. Za one koji ne znaju: to je više od stotinu saveznih radnih akcija na velikim objektima i oko 20.000 lokalnih gradilišta. Teška nekoliko kilograma, ova značajna monografija u sebi krije najveću tajnu SFRJ – kako je država uspela da opstane i razvija se u posleratnim uslovima. Više od hiljadu stranica istorijske građe svedoči da ratna razaranja i siromaštvo mogu da budu pobeđeni radom i entuzijazmom, da je moguće sustići i one najrazvijenije.

Omladinske akcije započete su još 1941. godine, najpre kroz prikupljanje oružja i municije za predstojeće bitke, a zatim odeće i obuće za borce. U ratnim godinama, omladinci su se isticali i u poljskim radovima, pripremi ogreva za zimu, žetvom kukuruza i jesenjih plodova, često i pod puščanom i mitraljeskom vatrom. U ratnim danima, formirana je i Prva omladinska udarna poljoprivredna brigada, koja je tokom tri meseca, radeći danju i noću, u Bosanskoj Krajini požnjela i prenela na oslobođenu teritoriju čak 120 vagona žita i isto toliko voća i povrća.

Došla je 1945. godina i prva posleratna akcija na Crnom vrhu kod Bora, gde je 1.630 omladinaca, od januara do marta, radeći na temperaturama od minus 30 stepeni, nasekla i železnicom otpremila više od 10.000 kubika ogrevnog drveta – za beogradske bolnice prepune ranjenika. Da bi to uspeli, najpre su sami izgradili 12,6 kilometara pruge do Bora!

Entuzijazam nije presahao ni po okončanju rata. Nastalo je vreme obnove zemlje – odloživši puške i bombe ustranu, mladi su se prihvatili lopata i krampova. Uz pesmu „Da nam živi rad”, krenulo se u izgradnju mostova, pruga, fabrika, elektrana. Na kraju, i čitavih novih gradova. Prokopavani su kanali, Posavski, Nišavski, Bečejski...

Godine 1946, od maja do novembra, održana je prva savezna radna akcija, izgradnja pruge Brčko–Banovići. U njoj je učestvovalo 62.268 omladinaca i omladinki, odnosno 283 radne brigade. Za svega šest meseci, Titovi omladinci izgradili su 90 kilometara pruge, probili tri tunela ukupne dužine 600 metara, uključujući i tunel Majevica, dužine 394 metra. Dve godine kasnije, 1948, radovima na autoputu koji povezuje celu Jugoslaviju i osvajanjem močvara Novog Beograda, započela je era velikih radnih akcija, tokom kojih je čitava zemlja obnovljena, izgrađena i unapređena. Omladince, nošene patriotskim žarom i zanosom, reklo bi se, ništa nije moglo zaustaviti na putu u svetlu budućnost.

Dr Ristanović, danas profesor u penziji, tri leta uzastopno gradio je Novi Beograd, zatim i Pančevačku prugu, a narednih decenija skupljao građu o podvizima mladih udarnika.

– Izgrađeno je 16 pruga, ukupne dužine 560 kilometara, među kojima su najpoznatije Brčko–Banovići (90 kilometara), Šamac–Sarajevo (242), Doboj–Banjaluka (90). Napravljeno je 11 velikih fabrika i drugih industrijskih objekata, među kojima „Ivo Lola Ribar” u Železniku, Fabrika kablova u Jagodini, Valjaonica bakra u Sevojnu, „Magnohrom” u Kraljevu, Fabrika automobila „Crvena zastava” u Kragujevcu, „Keramika Mladenovac” i druge. Zatim, pet hidrocentrala, u Zvorniku, na Vlasini, u Mavrovu, Jablanica na Neretvi i Vinodol – objašnjava Ristanović.

Najveći podvig je izgradnja autoputa Bratstvo i jedinstvo, u ukupnoj dužini od 1.066 kilometara. Građen je devet godina, od Ljubljane, preko Zagreba, Beograda, Niša i Skoplja, pa do Đevđelije. Izgrađen je i magistralni put Preljina–Čačak–Požega–Užice, kontinentalni deo Jadranske magistrale Bijelo Polje – Kolašin, pa onda i „pruga snova”, Beograd–Bar.

– Učestvovalo je ukupno oko dva miliona omladinaca i omladinki, koji su tokom pedesetogodišnjeg perioda dobrovoljno i sa zanosom dali oko 135 miliona radnih dana. Veliki značaj radnih akcija je u tome što su objekti bili rekordno brzo građeni. Recimo, 380 kilometara autoputa Beograd–Zagreb napravljeno je za nepune tri godine. I sve uvek u roku ili brže. Danas postoji najmodernija građevinska operativa, pa opet ne mogu da urade ništa brže nego mi goloruki – podseća dr Slobodan Ristanović.

Omladinske radne akcije trajale su, u manjem ili većem obimu, sve do 1990. godine, kada su konačno odbačene lopate i bratstvo i jedinstvo. Umesto udaraca krampova, ponovo su se oglasile puške i omladina je zapevala neke druge pesme. Sa radilišta na ratišta, istorija se vratila unazad.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radmil Filipović
Onaj ko nije bio na radnim akcijama teško će ih razumeti a onaj ko je bio teško će ih opisati onome ko nije bio. Ja sam srećom bio pet puta i ponosim se time.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.