Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pustinjska škola časnog života

Da nedavno nije osvojio beogradskog „Pobednika” za najbolji film glavnog programa 43. Festa, prema sopstvenom priznanju svestranog i sveprisutnog Igora Stankovića, čelnika distributerske kuće „Megakom”, film „Vuk” (Theeb) Nadžija Abu Novara ne bi još ugledao svetlost naših bioskopa. Ovo je vrsta filma koja se ne uklapa u onu čuvenu distributersku logiku što manje truda oko njega, a što veća zarada. Debitantski film nepoznatog autora sa nepoznatim glumcima, jordansko-emiratska koprodukcija, dakle van uobičajene holivudske ili euro-puding matrice, a nije ni na engleskom jeziku. Drugim rečima, sa stanovišta distributera nema komercijalne potencijale s kojim bi se brzo i lako zadovoljili distributersko-bioskopski apetiti.

Srećom te se dogodila ta Festova nagrada – i to od strane stručnog žirija koji je bezrezervno umeo da prepozna da je „Vuk” vizuelno očaravajući i emotivan film „prečišćene, moćne priče o odrastanju koja nas vraća velikim filmskim klasicima” – te su se na radost iskrenih ljubitelja i poznavalaca filma stekli uslovi i za njegov kakav-takav bioskopski život (a ne samo za njegovo prikazivanje na nekom od brojnih ovdašnjih festivala).

Kažem kakav-takav, jer se ovaj film skromne produkcije, a velike snage, trenutno prikazuje samo u jednom beogradskom bioskopu i to sa di-vi-dija. Time se gledaocu znatno smanjuje mogućnost potpune spoznaje da je upravo fotografija jedna od ključnih segmenata ovog gotovo klasičnog avanturističkog filma, snimljenog u pustinjskim pejzažima nestvarne lepote, gde je svojevremeno delimično sniman i „Lorens od Arabije”.

Šteta, jer Abu Novarova odluka da snimatelj Volfgang Taler (snimao je čuvene dokumentarce Mikaela Glavogera i „Rajsku triologiju” Ulriha Zajdla), film snima „super šesnaesticom” sa anamorfnim objektivom, pokazala se kao dobitna. Ovo je idealni format za ovakvu vrstu priče i lokacije s kojim je postignut i pravi obim i toplina slike i dat snažan doprinos sveopštoj emociji koju ova filmska priča sa sobom nosi.

Zajedno sa Bazelom Gandurom, Abu Novar tvori priču o dečaku Tibu (u prevodu – Vuk, igra ga izvrsni naturščik Džasir Eid) koji u Arabiji 1916. živi sa svojim beduinskim plemenom u zaboravljenom pustinjskom delu Otomanskog carstva, čije raspadanje ubrzava jedna druga imperija – Britanska. Šeik plemena, Tibov otac, preminuo je te se o njegovom vaspitanju brine srednji brat Husein (Husein Salami), trudeći se da mu prenese očev nauk o beduinskom životu, časti i poštenju. Tib je kao i svaki dečak više zainteresovan za nestašluke, ali će njegovo odrastanje početi preko noći. Od onog trenutka kada Husein, u želji da ne ukalja očevu reputaciju (članovi plemena su poznati kao vodiči, a i nepozvan gost se nikada ne odbija), prihvata da poručnika britanske vojske i njegovog arapskog pratioca odvede kroz pustinju, punu revolucionara, prognanika i pljačkaša, do željene destinacije gde će svi stradati. Osim malenog Tiba. On će preživeti snalazeći se kao odrastao čovek, naučivši i šta je izdaja i šta je poverenje, i opravdaće ime Vuk koje mu je otac dao na rođenju.

Čarolija ovog Abu Novarovog filma o odrastanju, intimnog fokusa a epske vizije, jeste pre svega u tome što on uspešno radi na tri nivoa. S jedne starne to je ta priča o dečaku koji je svedok smrti voljenog brata i koji treba da preživi, a da ne oskrnavi porodičnu čast, što reditelj ne predstavlja crno-belo. Opipljiva bratska ljubav koju su na platno preneli Džasir Eid i Husein Salami u kontrastu sa tim nestvarnim pejzažima, uhvati i ne pušta bioskopskog gledaoca.

S druge strane, tu je taj, takođe, opipljiv beduinski način života na pragu radikalnih promena, kada su pustinjski vodiči na kamilama, dolaskom vozova što za mnogo manje vremena prevoze ljude sve do Meke, postali pravi „tehnološki višak”. Sa treće – tu je i istorijski kontekst, britansko-osmansko neprijateljstvo na arabijskom tlu u godinama Velikog rata u Evropi, u koji Nadži Abu Novar smešta priču bez velikih dodatnih objašnjenja.

Sva ta tri nivoa zajedno dobro funkcionišu i Abu Novar ih rediteljski nepretenciozno spaja u neodvojivu celinu. U mali, divni film koji ne treba propustiti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.