Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Malo zainteresovanih za privatizaciju

(Фото З. Кршљанин)

Privatizacija 512 preduzeća sa većinskim državnim kapitalom najverovatnije neće biti završena do kraja ove godine. Glavni krivci su neke nedorečene zakonske odredbe, imovinska pitanja, birokratija, ali i sami zaposleni u Agenciji za privatizaciju i preduzećima koja čekaju kupce – jer kada ovaj proces bude okončan ostaće bez posla, ocenjuje Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju, koji njome rukovodi tek tri meseca.

Prvi ste upozorili da će biti problema sa ispunjenjem rokova. Zašto?

Zakon o privatizaciji, koji je donet 13. avgust 2014. godine, jeste predvideo neke mogućnosti, ali ne i datume kada će se šta dešavati, već je to vezivao za određene rokove u odnosu na početak primene zakona. To je bila nedoumica među svim učesnicima u ovom procesu, a radilo se o tome da rokovi teku od dana objavljivanja javnog poziva za prikupljanje pisma o namerama. To je, po mom mišljenju, krenulo prebrzo, to jest od dana objavljivanja pisma o namerama Agencija nije radila na ostalim pretpostavkama za objavu privatizacija. Privatizacija je proces. Ja neću da ga mistifikujem, ali to je i formalno – pravni i ekonomski proces. Da ne ulazimo u to kako su vrednovana preduzeća za vreme ministra privrede Saše Radulovića. To je sve tako napravljeno da ne možemo da uradimo privatizaciju.

Kako, zar svi nisu bili složni bar oko toga da privatizacija mora da bude okončana što pre?

Evo primera. Ako biste sutra hteli da kupite PIK „Zemun”, nezavisno od toga što ima 101 sudski spor, početna cena je 58 miliona evra. To je netačna procena zato što tamo nema ni približno imovine u toj vrednosti. Smatram da su to napravili da se sve ne privatizuje i da ode u stečaj.

Hoćete da kažete da je precenjena vrednost preduzeća glavna prepreka za privatizaciju?

Ne. To je jedan problem. Ranije smo imali problem da je imovina preduzeća bila potcenjena, sada je obrnuto. Ona je neverovatno precenjena. Imovina „Želvoza” procenjena je na 27 miliona evra. Kada krenemo u drugi i treći krug prodaje cena pada na 50 odsto, odnosno 30 odsto te vrednosti. Ali i devet miliona evra je mnogo novca i za to preduzeće.

Drugi problem je što je agencija od donošenja zakona do mog dolaska trebalo da uradi određene predradnje. Da skupi privatizacionu dokumentaciju za sva preduzeća, a potom i da uradi pet dokumenta koja čine javni poziv. To su ugovor o poverljivosti podataka, izgled javnog poziva, kupoprodajni ugovor kada je u pitanju kapital, ugovor o imovini i ugovor o strateškom partnerstvu. Ništa od toga nije bilo urađeno kada sam došao u januaru.

Predsednik vašeg Upravnog odbora je prošle jeseni izjavio za „Politiku” da je agencija krajem oktobra poslala ministarstvu predloge za privatizaciju prve grupe preduzeća. Ministarstvo je krajem novembra trebalo da donese odluku. Gde je zapelo?

Mislim da je predsednik Upravnog odbora doveden u zabludu. I ja sam. I meni je predstavljeno da su ključni problemi sa Agencijom za restituciju i Republičkim geodetskim zavodom. Do poslednjeg momenta su se zaposleni u Agenciji za privatizaciju držali tih priča. Sada mi nemamo spremnu kompletnu dokumentaciju za objavu javnih poziva za privatizaciju.

Obećano je da će tridesetak tendera biti raspisano u januaru, a usledili su za samo četiri preduzeća. Kada ćete ponuditi na prodaju preostala preduzeća?

 I za ta četiri smo jedva raspisali javni poziv. Malo sam pritisnuo zaposlene u agenciji i ove nedelje smo objavili za osam novih preduzeća, s čime nisam zadovoljan, ali verujete mi da je to korak od sedam milja. Raspisali smo javne pozive za Izdavačko preduzeće Rad iz Beograda, „Elektroizgradnju” iz Bajine Bašte, „Potisje – precizni liv” iz Ade, „Galpres” iz Leskovca, „Autotransport” iz Kraljeva, „Betonjerka” iz Sombora, DIB iz Bujanovca i „Trem” iz Beograda.

Zašto tako sporo i šta je problem?

Jedan od problema jeste i nerad Agencije za privatizaciju. Neću da kažem da godinama ništa nije radila, ali sigurno u prošloj godini nije ništa uradila. Govorim o svim zaposlenima. Osim toga, imamo i probleme sa sudskim sporovima, imovinskim pitanjima, nekim odredbama zakona, precenjenom vrednošću imovine...

Da li je to neozbiljno, s obzirom na to da smo se kod MMF-a i kod Svetske banke, koja kreditira otpremnine, obavezali na neke rokove?

U tome i jeste tragedija. Ja sam se zbog toga i raspravljao sa mojom prethodnicom Marijanom Radovanović. Pitao sam je kako je mogla da obeća Svetskoj banci da će u januaru objaviti javne pozive za prodaju 33 preduzeća. Gde su ta preduzeća? Mene Svetska banka pita u januaru koliko ćemo da objavimo javnih poziva, ja im kažem nijedan, jer nemamo ništa spremno. Pitaju me kako je moguće. Ja im kažem – ne znam, ali je moguće. Kada su me pitali šta predlažem, rekao sam da u februaru možemo da objavimo četiri javna poziva. Tako je i bilo. Sada samo objavili osam i nadam se da ćemo tokom aprila da otkočimo ceo proces. Ali to je sve sporo. Moramo da imamo u vidu da se mnogima ne sviđa da privatizacija bude okončana.

Kome?

Sigurno je da kod zaposlenih u agenciji postoji strah da će jednog dana ostati bez posla. Ne sviđa se ni rukovodstvu u tim preduzećima. Verovatno njima nije baš toliko loše, pa ako može da se produži koji mesec ili godina – ne bi bilo zgoreg. Onda postoji birokratija između Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede, Agencije za restituciju, Geodetskog zavoda. Taman svako malo doda svoje birokratije i kada sve to zajedno smešate dobijete ovo. Sada pokušavamo da sve to okrenemo naglavačke.

Koji je realni rok za okončanje stečajeva u 188 preduzeća?

Rok je da do kraja godine sve bude završeno. To znači da budu pokrenuti stečajevi. U 76 firmi koje nemaju zaposlene pokrenuti su postupci. Sledi procedura otvaranja stečajeva u firmama koje imaju do pet zaposlenih, a u drugoj polovini godine i za preduzeća u kojima ima više zaposlenih, zbog sprovođenja socijalnih programa. Problem je što radnici neće da se prijave za otpremnine. Mi ne možemo da ih nateramo. To će da bude dodatni problem na koji nismo računali.

Kada će biti likvidirano 76 preduzeća koja nemaju nijednog radnika?

Što je bilo do nas, mi smo uradili, jer stečajni sudija donosi odluku. Za neke od njih neće biti pokrenut stečaj, jer nula zaposlenih nije stečajni razlog. Mi smo to pokušali da objasnimo ljudima iz MMF-a i Svetske banke. Oni su od nas tražili samo da pokrenemo postupke. To smo uradili, mada je to trebalo uraditi i pre pet godina.

Od 5.000 zaposlenih u tim preduzećima, koliko se do sada prijavilo za otpremnine?

U pojedinim firmama nijedan. Neće da idu, iako im firma ide u stečaj. Neverovatno, ali istinito. Sa druge strane, postoje preduzeća koja moraju da funkcionišu pa makar bila i u stečaju. Takav je IHP „Prahovo”, jer je usko vezan za RTB „Bor”. A tamo su se svi prijavili za socijalni program. To preduzeće ne sme da ostane bez zaposlenih, jer će stati proizvodnja.

Sindikati su nedavno izneli tvrdnje da ste predvideli stečaj i za pojedine fabrike koje imaju potencijalne kupce i još rade za domaće i inostrana tržišta poput kragujevačkih „Metal sistema”, „Kočione tehnike”, „Vagonke” i „Lokomotive” iz Niša…

Oni godinama generišu ogromne gubitke. Stalno pričaju da imaju po jednog zainteresovanog kupca i – nikada se ništa nije desilo. Šta su radili od avgusta 2014? Jednom tome mora da dođe kraj. To što preduzeće ide u stečaj ne sprečava ih da sa potencijalnim kupcima naprave posao. Oni moraju da shvate da država više nema novca da ih dotira.

Da li je tačna računica da preduzeća u restrukturiranju godišnje koštaju poreske obveznike 600 miliona evra?

To je diskutabilno. Mislim da ne koštaju toliko, možda ako računamo i dugove koje prave. Direktor BIP-a napravio je minus od pet miliona evra u protekloj godini i sve novine bruje i pitaju što je smenjen?

Šta ako ne uspeju tenderi? Hoćete li imati snage da zatvorite ta preduzeća?

Šta drugo?

Svesni ste da ćete naići na veliki otpor, ako nikog drugog ono zaposlenih?

Ne očekujem da će mnogo firmi ostati neprodato. Važno je kako ih prodajemo. Ako hoćemo da privučemo strane investitore tako što ćemo im natovariti 50 miliona evra duga i da im uz to tražimo da ulože još 50 miliona evra – teško ćemo uspeti. To niko nigde na svetu nije uradio. Trudimo se da ovaj koncept u okviru postojećeg zakona preokrenemo i da prodamo što više kapitala, a ne imovine. Po bilo koju cenu. Suština priče je da te firme nastave da rade i da dobiju dobre vlasnike koji će da investiraju dodatna sredstva, gde će da nastave i prošire delatnost.

Šta znači po bilo koju cenu?

Ja pričam o firmama koje imaju negativni kapital. To je ovde uvek bio kamen spoticanja. Za firme koje imaju negativni kapital u milionima evra uvek je bila dilema pošto ih prodajemo. One se svuda u svetu prodaju za jedan evro ili dolar. Ja predlažem da i mi tako uradimo. Uz otpis državnih dugova.

Reći će vam da poklanjate preduzeća. Vi se zalažete za model po kome je Miodrag Kostić kupio šećerane?

Otprilike tako. S tim što mi uvodimo obaveznu investiciju, nastavak delatnosti i kontrolu u naredne tri godine u sprovođenju toga kao i bankarsku garanciju za sve to. I komercijalni dugovi bi ostali kao obaveza. Samo bi državni bili otpisani. To je jedna korektna i pomirljiva priča. Uostalom, probaćemo, pa ćemo da vidimo.

Imate li podršku vlade za taj zaokret? Morate li da menjate Zakon o privatizaciji?

Od vlade imam podršku da sprovedem zakon i da okončam privatizaciju. Zakon ne mora da se menja. To je pitanje odluke Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede. Naše je da preporučimo, a na ministarstvu je da proceni da li nam je pristup ispravan i da nam to odobri.

U memorandumu sa MMF-om vlada je navela da će do 1. aprila 2015. godine pronaći rešenje za „Petrohemiju” i Metalsko-sirćetni kombinat. Dokle se stiglo?

Intenzivno radimo na tome. Pregovori su u toku. Još nemamo finale svega toga. Ali su česti kontakti i nadam se da će vrlo brzo doći do određenog rešenja.

Ko su zainteresovani?

Ne bih o tome. Lepše je da objavimo kada se dogovorimo.

Zašto je produžen rok za FAP?

Očigledno nije mogla dokumentacija da se sakupi, i sa jedne i sa druge strane. To je uobičajeno. Posebno kada strane firme nastupaju. Naši propisi su prilično rigorozni.

Otežava li vam posao to što je MMF zahtevao da ne bude dodatnih subvencija za nova radna mesta, garantovanih kredita, poreskih olakšica budućim kupcima?

Principijelno je dogovoreno da državna pomoć ne ide nikome. Pokušavamo da te firme stavimo da posluju na normalnim principima i da mogu sebe da izdržavaju. Godinama smo se zavaravali da će one stati na noge ako im budemo dodavali malo novca. Kao što vidimo, nisu stale na noge. Mislim da je vreme da presečemo i da kažemo: „Hajde, sada da vidimo kako ova firma može da posluje rentabilno.” Makar da pokriva svoje troškove. Ne mora nikakvu dobit da ima, ali bar da plaća ono što potroši.

U javnosti se stekao utisak da su bolja preduzeća već rezervisana za kupce iz Kine, Rusije i za domaće tajkune?

U svim našim preduzećima, bez obzira na to da li ide javno prikupljanje ponude za prodaju imovine ili kapitala, raspisuje se javni poziv sa javnim nadmetanjem. Prema tome, ne bih mogao bratu rođenom da obećam bilo šta, jer nemam mehanizam. Mogu samo da obećam svima da će imati ravnopravan tretman.

Dokle se stiglo sa postupkom Agencije za borbu protiv korupcije protiv vas zbog neprijavljivanja imovine dok ste bili zastupnik državnog kapitala u FAM-u i „Savremenom domu” iz Kruševca?

Prijavio sam sve što su od mene tražili. Ali od agencije nisam dobio ni pismo, ni razglednicu. Tako da ne znam dokle se sa tim stiglo. Mada i ne znam kako su zastupnici državnog kapitala u preduzećima funkcioneri, ali dobro. Sve što je od mene traženo, ja sam ispunio.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.