Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lako prepoznatljiv, teško odgonetljiv

Учесници скупа испред споменика Јовану Дучићу (Фото „Дучићеве вечери поезије”)

Trebinje – Polaganjem cveća na spomenik Jovanu Dučiću (rad Drinke Radovanović), u Trebinju je počeo s radom dvodnevni naučni skup: „Zvuk, metar i smisao Milosava Tešića”, koji organizuju Institut za književnost i umetnost iz Beograda i „Dučićeve večeri poezije” iz Trebinja. U radu skupa učestvuje dvadesetak naučnih istraživača iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

U srpsku književnost Milosav Tešić (1947), ušao je kao zreo pesnik, najpre pesmama u periodici, a zatim i zbirkom „Kupinovo” (1986). U njoj je aktivirao stvarna ili moguća značenja imena mesta iz srpske istorije i kulture i razvijao njihove kulturno-istorijske ili simboličke mogućnosti, da bi u „Krugu od kuće” (1991),  ispitivao prisustvo i delovanje naše drevne, delom potisnute kulture u iskustvu i biću savremenog  čoveka, a u „Prelesti severa, Krugu račanskom, Dunavom” (1996) dao pesničku sliku Velike Seobe u istoriji i velikog preloma u kulturi krajem 17. i u 18. veku. U „Sedmici” (1999), kojom je ušao u najpoznatiju srpsku biblioteku, među plave korice „Kola” Srpske književne zadruge, obnavlja se jedna posebna osećajnost srpsko-vizantijske crkvene poezije. U knjigama koje su potom usledile: „Bubnjalica u pčelinjaku” (2001), „Dar i kob” (2006), „Mlinsko kolo” (2010) i „Vetrovo polje” (2013), pesnik je širio stihovne i tematske prostore svoje poezije, bivajući u svakoj od njih i nov i prepoznatljiv.

Milosav Tešić, istakao je u uvodnom izlaganju Aleksandar Jovanović, dao je nove podsticaje našim stihovima: daktilo-trohejskom desetercu, jampskom jedanaestercu, amfibraškom dvanaestercu i daktilo-trohejskom petnaestercu (heksametru). To jest, stvorio je nove varijante klasičnog srpskog metra. Ispevao je znatan broj antologijskih pesama među kojima su  pojedine,  kao što su „Blago božije”, „Rosa canina”, „Pretres kuće”, „Sentandreja”, „Iris florentina”, „Ima neka vasiona” i „Šljiva srpska”, postale njegov zaštitni znak.

Milosav Tešić, dodaje Jovanović, snažno se oslonio na simbolističko nasleđe naše i evropske poezije, počev od negovanja pesničke melodije, preko hvatanja jedva primetnih nagoveštaja i tananih slutnji u ljudskome biću, do izuzetnog umeća u građenju stihova i stihovnih oblika. Sa malo slobode, može se reći da je naš pesnik sjedinio formalno savršenstvo prve generacije naših simbolista, Dučićeve i Rakićeve, zatim, duboke, iracionalne i podsvesne slutnje druge simbolističke, Pandurovićeve i Disove generacije, sa iskustvom moderne poezije naših neosimbolista, Miljkovića i Lalića, pre drugih.

Lako prepoznatljiv, teško odgonetljiv, tragalac na planu spajanja zvuka i smisla, ritma i tuge, ispravljač u jeziku i ritmu, onaj koji potire dosad poznate ritmičke mogućnosti srpskog jezika, napominje Jovan Delić, Milosav Tešić je osobena figura u srpskom pesništvu poslednje četvrtine 20. i prve 21. veka. Od pesnika posle Drugog svetskog rata, Tešić je, ipak, najbliži Ivanu V. Laliću, koji je u svom pesničkom iskustvu sintetizovao Vojislava Ilića i Lazu Kostića, toliko raznorodne pesnike.

Petar Pijanović je ukazao na Tešićevu knjigu „Eseji i slične radnje”, u kojoj, između ostalog, govori i o jeziku. Razmatranja o jeziku Tešić usmerava ka njegovoj poetskoj funkciji. U tom smislu podseća na reči ruskog simboliste Andreja Belog, koji je govorio da je muzika  skelet poezije, a to upravo znači, dodaje Tešić, da je i „pesnik zvučno biće”. Iz toga proističe da su reči „istovremeno i slike i zvuci pojmova i stvari koje označavaju”.

Bojan Jovanović govorio je o prirodi i kulturi u poeziji Milosava Tešića. O svojim neposrednim doživljajima prirode, pesnik govori u knjizi lirsko-pripovedne proze „Sa staništa brezovih dedova”, koja pokazuje autorovo poznavanje sveta, prirode, biljaka i posebno gljiva. Odnos između prirode i kulture, zaključuje Jovanović, Tešić sagledava kao – pamćenje i zaboravljanje.

U srpskoj poeziji, avangardni nalog za povratak arhaičnim kulturama značio je, ključnim delom, smatra Dragan Hamović, samoosvešćujući prodor u sopstvenu staru, skrajnutu kulturu, još uvek podosta očuvan u našem opravdanom, a ponekad i spasonosnom razvojnom kašnjenju. Rastko Petrović je među prvima, u svom otkrivalačkom naraštaju, ukazao na resurse narodnog hrišćanskog genija koje valja iznutra istražiti, utirući put rešenja i za dolazeće pesnike.

Celokupna poezija Milosava Tešića, ističe Svetlana Šeatović Dimitrijević, predstavlja veliku sintezu naše kulture, naših tragalačkih nizova, od narodne književnosti, srednjovekovnih žanrova, do baroka. Uz Vaska Popu i Ivana V. Lalića, Tešić predstavlja vrhove srpskog pesništva, zasnovanog na dubokoj svesti o tradiciji koja se izgrađuje u novom pesničkom duhu pažljivo biranih reči našeg jezika.

Već je višestruko zapaženo da su zbivanja, ličnosti i mesta, od presudne važnosti za nacionalnu istoriju i njenu kulturu, kaže Branko Zlatković, veoma važna komponenta u poetskom tkivu Milosava Tešića. Prema načinu na koji on transponuje, poetizuje i simbolizuje istorijske činjenice, Tešić je postao prepoznatljiva stvaralačka pojava u savremenom srpskom pesništvu. Zato je, s razlogom, 2010. godine dobio nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću”, za rodoljubivo pesništvo.

Dogodine, na Blagovesti, naučni skup, biće posvećen, najverovatnije, poeziji Alekse Šantića.

Svetla zemlja Dučićeva

U Kulturnom centru Trebinja, predstavljena je „Zvučna antologija dobitnika Dučićeve nagrade“, u izdanju RTS-a i „Dučićevih večeri poezije“, a potom je održana svečana akademija, u kojoj su učestvovali: Biljana Đurović, Nebojša Dugalić, Boris Pingović, Crkveni hor „Sv. novomučenika Stanka” iz Nikšića, Svetlana i Borislav Nestorov.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.