Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Upisna politika države ili paradoks svemogućeg

April je mesec kada u Holandiji cvetaju lale i kada se u Srbiji određuje broj studenata koji će se u junu upisati na fakultete o državnom trošku. U Srbiji ima oko 240.000 studenata, od toga najveći broj studira na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač država. Svakog juna upisujemo oko 35.000 brucoša, a država finansira polovinu od ovog broja.

Država ima pravo da kontroliše broj studenata čije školovanje plaća i da utiče na obrazovne profile. Godinama unazad ona ovo pravo ostvaruje krajnje formalno i bez mnogo preispitivanja, a više je razloga za to. Najpre da nešto razjasnimo: država je nešto što ne postoji ili, ako i postoji, sigurno ne zna da misli ili da proizvede smislenu upisnu politiku. Umesto države odluke donose ljudi, i to na osnovu onoga šta lično znaju, umeju ili smeju. Recimo, u obrazovanju je veoma bitan kontinuitet, a mi smo samo od prihvatanja bolonjske reforme (2005) promenili pet ministara prosvete! Drugi problem je u tome što su za trasiranje politike upisa potrebni pouzdani i detaljni podaci. Trebalo bi ne samo da znamo koje su nam profesije potrebne danas, već šta je to što će biti traženo u narednih pet, deset ili dvadeset godina. Dosta je o tome rečeno u Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020, kao i u nedavno usvojenim akcionim planovima, ali ostaje i dosta toga da se precizira. Treći problem je u vezi sa trenutno važećim sistemom državnog finansiranja visokog obrazovanja, od čega zavisi definisanje strukture upisa. Dok se taj problem ne reši, svaka priča o upisnoj politici biće prazna akademska rasprava.

Veza između načina finansiranja i upisne politike je u tome što država naše fakultete (ponavljam: fakultete, ne univerzitete) finansira gotovo isključivo prema jednostavnom kvantitativnom kriterijumu, a to je broj upisanih budžetskih studenata. Kvalitet studiranja se često pominje, ali ga u formulama za obračun prihoda od države nema. Zato su fakulteti u poziciji da se često pozivaju na kvalitet, ali se isključivo bore za broj upisanih studenata. Borba za broj upisanih studenata – zapravo, borba za opstanak fakulteta – jeste jedino na čemu je zasnovana trenutna upisna politika u kojoj država ima samo formalnu kontrolu. Od spoljašnjih faktora koji ovakav upis kontrolišu najvažniji je (ne)popularnost određenih fakulteta i njihovih studijskih programa. Veća popularnost ima različite uzroke, a prava potreba za kadrovima, odnosno, lakše zapošljavanje, prisutni su tek kod malog broja fakulteta, po pravilu kod onih iz oblasti informacionih tehnologija. Međutim, svi znamo da postoji ogromno interesovanje za studiranje i onih struka za koje posla uopšte nema. Tek tu ne bih da ulazim u detaljnu analizu, ali složićemo se da ima dece koja (samostalno, ili pod uticajem roditelja) nešto, jednostavno, vole i žele da studiraju. Na drugoj strani, imamo i stalni padinteresovanja za studiranje nekih studijskih programa, što opet ima svoje razloge. Bilo kako bilo, fakulteti koji nemaju problema s privlačenjem studenata trude se da svoju popularnost održe, oni drugi nastoje da je uspostave ili, mnogo gore, snižavaju kriterijume onoliko koliko treba. Cilj je jednostavan – broj budžetskih mesta mora nekako biti popunjen. Da li neko ovde razmišlja o tome koliko i kakvih stručnjaka Srbiji uopšte treba? Naravno da ne, ali budimo realni i ne tražimo nemoguće: kako da očekujemo od nekog fakulteta da sam smanji broj svojih studenata i da se zbog toga suoči sa zatvaranjem!?

Valjda sam objasnio zašto fakulteti nikada neće sami menjati upisnu politiku, ali stvar je u tome što isto važi i za državu. Paradoks omnipotencije nas uči da ni svemogući ne mogu da naprave ono što se protivi logici. Država je napravila kamen koji, kako izgleda, ne može da podigne. Sačinila je visoko obrazovanje s takvim modelom finansiranja koji joj ne dozvoljava da sama vodi kreativnu politiku upisa. Ponoviću: ako država nekom fakultetu preporuči smanjenje broja studenata na polovinu, ona mu je, ustvari, saopštila da će mu finansiranje naredne godine biti prepolovljeno. A ovo, samo neznatno pojednostavljeno, znači da taj fakultet mora da otpusti polovinu nastavnika ili da nepromenjenom broju profesora prepolovi plate. Na fakultetima u inostranstvu ima mnogo načina da se smanji broj studenata, ali to ne može da se odrazi na egzistenciju samog fakulteta.

Na kraju, još jedan „mali” problem. Mnogima u visokom obrazovanju trenutni način finansiranja odgovara, i ja to razumem. Nemam ni prava da osuđujem, posebno ako nisam u njihovoj poziciji, a nisam. Jedino što imam ozbiljne poteškoće da ih slušam kada govore da razumnu upisnu politiku država može da kreira i u uslovima ovakvog finansiranja. Imam razumevanja za lični interes, ali nemam vremena za gubljenje. Imam i stav: naše visoko obrazovanje zavisi od toga koliko ga visoko sami postavimo, posebno koliko ga postavimo iznad naših individualnih interesa. Bez toga, sa upisnom politikom biće isto i narednog proleća. A i za dalje se zna: studente u rano leto upisujemo, oni u kasnu jesen protestuju, a visoko obrazovanje ne izlazi iz duboke zime.

*Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, dopisni član SANU

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.