Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najave genocida u Ruandi ostale u američkim fiokama

Папа Фрањо (Фото Ројтерс)

Genocid je ponovo postao najvrelija reč u međunarodnim odnosima. Nakon pomalo neočekivanog „saveza” pape Franje i Milorada Dodika, koji su masakr Turaka nad, kako se procenjuje, oko 1,5 miliona Jermena 1915. godine nazvali genocidom, isplivali su i dokumenti i iskazi o tome kako je Amerika 1994, u vreme Bila Klintona, ignorisala upozorenja iz Ruande da se u toj zemlji sprema genocid.

Američki „Forin polisi” izneo je juče u javnost dokumenta u kojima su predstavnici američke diplomatske misije u Ruandi i članovi administracije zaduženi za Afriku alarmirali nadređene da predstoji najstravičniji od svih zločina poznatih čovečanstvu. Ti izveštaji su se „zaglavljivali” u fiokama po Beloj kući i Pentagonu, čak i u Ujedinjenim nacijama, a da nikada nisu dospeli do Saveta bezbednosti. Samanta Pauer, u ono vreme novinarka a danas američki ambasador u UN, već je ranije svedočila da je jedan od ondašnjih zvaničnika Pentagona u internom dokumentu pozivao da se izraz genocid koristi sa najvećim oprezom, jer će inače „vlada stvarno morati nešto da preduzme”. Američki političari su, nespremni da rizikuju da njihovi vojnici ponovo budu mrcvareni pred kamerama kao u Somaliji, odlučili da je lakše napola zaklopiti oči i ne videti sva ubistva koja su Ruandu pretvorila u poprište genocida – ta reč se nije smela upotrebiti, barem ne u prvo vreme.

Jermensko stradanje Bela kuća ni do danas ne naziva genocidom. Očekivalo se da će tu politiku promeniti Barak Obama, koji je u vreme svoje predizborne kampanje prozivao tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg zbog toga što ovaj nije priznavao da je nad Jermenima počinjen genocid. Ali, kad je postao prvi čovek Amerike, i Obama je otkrio koliko je Turska strateški važna država za rat protiv terorizma, kao što je nekada bila i za hladni rat, te da je ne bi valjalo ljutiti. Iz istog razloga, uprkos tome što je u zapadnom javnom mnjenju prilično rasprostranjen stav da su Jermeni pretrpeli genocid, i ostale države se ustežu od toga da prihvate tu kvalifikaciju kao svoj zvaničan stav. Drugačijih pokušaja je bilo u Francuskoj, ali su oni blokirani.

Tako je Obama pre pet godina, kada se obeležavala 95. godišnjica pokolja nad Jermenima, apelovao na američki Kongres da ne donosi rezoluciju kojom taj zločin ocenjuje kao genocid. Kongres ga ipak nije poslušao – mada je samo jedan glas razlike odlučio – ali ni to ne znači da su se deputati tog tela vodili čisto moralnim obzirima. Zamislivo je da su i oni, oslobođeni odgovornosti za spoljnu politiku, lovili glasove 1,5 miliona američkih Jermena, koji su verovatno i Obami bili na umu kada je napadao Buša.

I Milorad Dodik je u prilično ambivalentnoj poziciji. Istog dana kada je parlamentu Republike Srpske uputio predlog deklaracije o priznavanju genocida nad Jermenima, on je ponovo odbio da masakr srebreničkih muslimana nazove genocidom. Ima i nekih paralela između ponašanja Turske i Republike Srpske. Poričući da su odgovorne za genocid, obe priznaju samo da se desio strašan zločin. Takođe, Turska obeležava dan galipoljske bitke praktično u isto vreme kad Jermeni drže pomen svom stradanju, kao što se gotovo preklapaju komemoracije u Potočarima i Bratuncu.

Srbi koji odbacuju da je u Srebrenici počinjen genocid mogu da se pozivaju i na mišljenje Vilijama Šabasa, svetski poznatog pravnog stručnjaka za genocid, koji smatra da je upotreba tog pojma u ovom slučaju „ekstravagantna”. Ali, teško da se srpskoj javnosti može dopasti Šabasov stav da nacistički zločini nad Sovjetima i Slovenima uopšte nisu bili genocid. Isto tako, kad se tvrdi da je u Srebrenici stradalo manje od 8.000 osoba, uz sugestiju da se iz toga vidi kako nije reč o genocidu, suočava se sa problemom stvarnog broja žrtava Jasenovca – oko milion ili, prema novijim izvorima, deset puta manje, što ovde izaziva pobunu mada to uopšte nije presudan kriterijum za kvalifikaciju genocida.

Svi ovi primeri pokazuju koliko politički interesi i emocije neizbežno zamagljuju ono što bi morala biti stručna rasprava o pojmu toliko komplikovanom da je njegova definicija za neke preširoka a za druge preuska – genocidom nije obuhvaćeno istrebljenje klase ili sopstvenog naroda, kao što se događalo u Sovjetskom Savezu i Kambodži. Za Šabasa je jedini istinski genocid bio holokaust, dok Kristof Flige, jedan od sudija Haškog tribunala, pita da li je pojam „genocid” uopšte potreban i da li bi bilo bolje koristiti samo termin „masovna ubistva”. Ali, veruju mnogi, genocid je previše dragocen za moralnu mobilizaciju i pozivanje na suočavanje sa odgovornošću. U slučaju Srebrenice, međutim, svađe o tome da li se tu odigrao lokalizovani genocid umeju, čini se, da zaklone pitanje o tome ima li na srpskoj strani, ma koliko i ona bila žrtva bosanskog rata, odgovornosti za kampanju masovnih zločina u ostatku Bosne, kako god ih nazivali. U tom smislu, ironično, i takozvanim „poricateljima genocida” zgodno je da se skoncentrišu na Ratka Mladića i time ga „žrtvuju” kako se ne bi povela šira diskusija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.