Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obeležili su Drugi srpski ustanak

ATANASKO (TANASKO) RAJIĆ (Stragari, 1754 – Ljubić, 1815) – Jedan je od najistaknutijih vođa Drugog srpskog ustanka. Još u mladosti vojevao je protiv Turaka, a februara 1804. godine učestvovao je na zboru u Orašcu, na kojem je doneta odluka o podizanju bune protiv dahija. Istakao se junaštvom i bio odan Karađorđu, s kojim se znao odranije, mada je s njim umeo i da se posvađa. Posle sloma ustanka ostao je u Srbiji. Priključio se Milošu na samom početku Drugog srpskog ustanka i bio jedan od njegovih najvažnijih zapovednika, zbog čega je dobio čin kapetana. Herojski je poginuo u bici na Ljubiću 6. juna 1815. godine, gde je komandovao srpskom artiljerijom. Savremenici navode da je sve vreme bitke ostao kod svojih topova, a da se, kad su Turci opkolili šanac, popeo na jedan od njih i pucao po neprijatelju. Kada je izdahnuo, ubivši veliki broj Turaka, oni su ga u znak osvete gotovo celog isekli.

ARSENIJE LOMA (Gojna Gora, 1778 – Brusnica, 1815) – Uz Tanaska Rajića, jedna od najznačajnijih ličnosti Drugog srpskog ustanka. Istakao se još u Prvom ustanku, ratujući protiv Turaka u rudničkom kraju, zbog čega je 1811. dobio čin vojvode. Ostao je u Srbiji i posle sloma bune 1813, ali je brzo pokazao neposlušnost Turcima. Bio je učesnik zborova u Rudovcu i Vreocima, a s Turcima se sukobio još na Cvetni četvrtak, 20. aprila 1815, proteravši ih sa Rudnika. Uticao je na Miloša da podigne veliki ustanak u Takovu, zapretivši da će ga u suprotnom tretirati „isto kao Turčina”. Ubio ga je, na prevaru, sestrić čuvenog age Tokatića, prilikom borbi kod Rudnika.

LAZAR MUTAP (? Prislonica kod Čačka – Gornja Trepča, 1815) – Bio je crnjomanjast, srednjeg rasta i dosta plahovite naravi, zbog čega su od njega zazirali i saborci. Nadimak Mutap dobio je jer se bavio mutavdžijskim (tkačkim) zanatom. Vojevao je u Prvom ustanku i zbog hrabrosti 1811. dobio čin vojvode. Učestvovao je na zborovima u Rudovcu i Vreocima i od početka bio jedan od najznačajnijih starešina Drugog srpskog ustanka. Ranjen je na Moravi u okolini Čačka, tokom najžešćih okršaja s Turcima. Od zadobijenih rana uskoro je umro u selu Gornja Trepča, a sahranjen je u manastiru Vujan.

MILIĆ DRINČIĆ (Teočin, 1775 – Dublje 1815) – Istaknuti junak iz milanovačkog kraja pažnju na sebe skrenuo je još u Prvom srpskom ustanku, u kojem je dobio zvanje vojvode. Bio je uz Miloša od početka Drugog srpskog ustanka i kao jedan od komandanata učestvovao u svim značajnijim bitkama. Poginuo je u bici kod Dublja, jula 1815. godine.

TOMA VUČIĆ PERIŠIĆ (Barič 1787 – Beograd, 1859) – Bio je učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka. Poreklom je iz gružanskog kraja, u kojem je proveo veći deo života. Osim u vojnim, isticao se i u „političkim” bojevima. Kao čovek od poverenja kneza Miloša i njegov „prvi policajac” učestvovao je u gušenju Đakove (1825) i Miletine (1835) bune. Kasnije je Milošu i dinastiji Obrenović okrenuo leđa i bio jedan od najistaknutijih ustavobranitelja, za čijeg je režima važio za najmoćnijeg čoveka u Srbiji. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima 1859, posle drugog povratka kneza Miloša na vlast.

J. Gajić

-----------------------------------------

Koga je stigla kumovska kletva

Da bi posle Drugog srpskog ustanka učvrstio vlast, knez Miloš je organizovao mnoga ubistva, a najpoznatije među njima svakako je ubistvo vožda Karađorđa, u Radovanjskom lugu, jula 1817. godine. Karađorđe je posle sloma Prvog srpskog ustanka emigrirao u Rusiju, gde je proveo četiri godine. U Srbiju se vratio 1817, s namerom da podigne novi ustanak, u koji bi, pored Srba, bili uključeni i Grci i Bugari, s ciljem potpunog oslobođenja ovih krajeva od turske vlasti. O njegovom kretanju Miloš je bio obaveštavan od Vujice Vulićevića, voždovog kuma i čoveka od poverenja.

Čim je saznao za Karađorđev povratak, Miloš je naredio da se on ubije. Istoričari smatraju da je za to imao dva motiva. Prvi i najvažniji bio je strah da će mu Karađorđe preoteti vlast i pozicije stečene posle Drugog srpskog ustanka. Drugi motiv bila je njegova procena da još nisu stečeni uslovi za novi ustanak i da će se, ako do njega dođe, završiti neuspehom.

Karađorđe je ubijen na spavanju, u zoru 26. jula 1817, uoči Svetog Arhanđela. Ubistvo se dogodilo na imanju Dragića Vojkića, a neposredni izvršilac bio je izvesni Nikola Novaković, koji je Karađorđa ubio sekirom. Ipak, glavni organizator bio je Vujica, koji je noć uoči ubistva večerao s Karađorđem. Voždova odsečena glava poslata je u Beograd knezu Milošu, a on ju je, kao izraz odanosti Porti, uskoro prosledio u Stambol. Na mestu na kojem je ubijen vožd Vujica je kasnije podigao crkvu, u narodu prozvanu Pokajnica, a život je okončao u siromaštvu, prezren od zemljaka.

Ma kakvi bili motivi za ovo ubistvo, ono je bolno odjeknulo među Srbima, a zbog njega Miloš, bez obzira na sve svoje zasluge, nikada u narodu nije stekao ugled i popularnost koju je imao Karađorđe. Ubistvo Karađorđa bilo je i uvod u dinastička obračunavanja i omrazu između Karađorđevića i Obrenovića, koja će, kao srpski usud, obeležiti čitav 19. vek.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pavle
Nije tačno. Karadjordje je posle ustanka izgubio svu popularnost koju je stekao, a Miloš je proglašen herojem, jer je ostao I oslobodio narod od Turskog zuluma. Narod je bio besan I ogorčen na Karadjordja I kada mu je odsečena glava, niko se nije ni zamarao. Medjutima Miloševa despotska vlast je polako počela da zasenjuje ono što je uradio, pa je jedan deo naroda počeo da veliča Karadjorjda. Istinu za priznati sam ustanak je dostigao svoj maksimum 1805 I 1806 bojevima na Ivankovcu, Mišaru I Deligradu. Ičkov mir je bio maksimum koji smo mogli dobiti, medjutim Karadjordje ponesen praznim obećanjima Rusa da će pomoći Srbima produžio je rat na nekih 7 godina bez ikakve potrebe. Miloš je posle boja na Dublju stvari vratio na Ičkov mir Karadjordjeva popularnost je obnovljena tek posle 99 godina vladavine Obrenovića, kada ih je narod zbog politike I načina vladavine omrznuo. Tek posle Majskog prevrata I povratka Karadjordjevića na presto Karadjordje dobija ovakvu sliku kakvu danas ima o sebi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.