Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Priča o obnovi države

Miloš na Cveti ujutro dođe u Takovo i onaj dan onda kod crkve učini skupštinu i stane se već javno dogovarati sa narodom šta će se sad činiti. I sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju sa Turcima, dok svi ne izginu i još što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugog spasenija nego da se biju sa Turcima i da brane dok se uzmože. I svi složno počnu moliti Miloša da im on bude starešina i da ji ne izda. Miloš im na to odgovori da će im biti starešina ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti oprostivši jedan drugome ako je koji kome šta nažao učinio. I na to pristanu svi. Miloš posle te skupštine ode sa svojim momcima u Crnuću i onda posle dugog premišljanja otide u vajat, te se obuče u svoje vojvodske aljine i uzme oružje srebrno, pa onako nakićem izađe među momke noseći u ruci svoj vojvodski barjak, koji je do tada ležao negde sakriven, pa pruži barjak Simi Pastrmcu govoreći – evo mene, a eto vama rata sa Turcima!” Ovaj opis Vuka Stefanovića Karadžića, savremenika i svedoka tih događaja, verodostojno opisuje raspoloženje koje je vladalo u Srbiji pre tačno dva veka – aprila 1815. godine. Uzrok tog raspoloženja bili su zločini i tortura osmanske vlasti, koji su u Srbiji trajali od 1813, odnosno od sloma Prvog ustanka, a njegova posledica bilo je izbijanje nove bune, danas poznate kao Drugi srpski ustanak.

Ovaj ustanak, međutim, imao je nešto drugačiji tok, karakter i posledice. Oni su bili rezultat promenjenih međunarodnih okolnosti i prilika u samoj Srbiji, ali i činjenice da su ih vodili ljudi drugačijeg karaktera. Jer, prvi ustanak, zbog svog značaja i toka prozvan još i Srpska revolucija, vodio je hrabri, čestiti, ali na momente i suviše plahoviti Karađorđe. Drugi je vodio takođe hrabri, ali i promišljeni, lukavi, a na momente i podmukli Miloš.Zato se prvi pre svega oslanjao na snagu oružja, a drugi je posle nekoliko dobijenih bitaka u prvi plan isturio – diplomatiju.

Kako je i pod kojim uslovima došlo do izbijanja Drugog srpskog ustanka? Prvi srpski ustanak, koji je označio početak borbe našeg naroda za konačno oslobođenje od turske vlasti i stvaranje moderne srpske države, završen je slomom 1813. godine. Posle ponovnog turskog osvajanja Srbije, pod upravom Sulejman-paše Skopljaka uspostavljen je režim zasnovan na osveti i torturi. Odredbe osme tačke Bukureštanskog mira,koji je predviđao uspostavljanje srpske autonomije, nisu se poštovale, a umesto toga nastavio se progon viđenijih Srba, uključujući i one koji su iskazali lojalnost Porti. Zato je već 1814. izbilo nekoliko manjih buna, od kojih se najveća, poznata kao Hadži Prodanova, dogodila u jesen te godine. Ali i ona je završena neuspešno, a jedan od razloga bio je i taj što joj se nije priključio Miloš.

 

Petar Ubavkić: Takovski ustanak (1900); prikazani su knez Miloš i arhimandrit Melentije 

Mada je u Prvom srpskom ustanku imao istaknutu ulogu, on je posle ustaničkog sloma ostao u Srbiji i pokazao lojalnost turskim vlastima, pa je 1814. čak učestvovao u gušenju nekoliko buna. Zbog toga je od Sulejman-paše Skopljaka dobio zvanje baš kneza rudničke, čačanske i kragujevačke nahije. Ali, pritisci Turaka bili su sve jači, a nezadovoljstvo naroda sve veće, tako da je i njegova sigurnost bila ugrožena. Zato je Miloš, posle dužeg razmišljanja, odlučio da stane na čelo ustanka koji je podignut na praznik Cveti, 23. aprila 1815. godine.

Ustanak se brzo proširio, naročito u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Pored Miloša, istaknute ustaničke vođe bili su i Tanasko Rajić, Arsenije Loma, Milić Drinčić, Lazar Mutap, a posle povratka u zemlju i Petar Nikolajević Moler, Pavle Cukić, Stojan Čupić i drugi. U borbama su se istakla i Miloševa braća Jovan i Jevrem. Turci su bunu shvatili ozbiljno, pa su na ustanike uputili dve vojske – jednu iz pravca Niša, a drugu iz Bosne. Najznačajnije bitke bile su na Paležu (kod današnjeg Obrenovca), kod Požarevca, na Ljubiću (čačanski kraj) i kod Dublja, u Mačvi. U bici kod Ljubića, vođenoj juna 1815, koja se smatra najznačajnijom za ishod ustanka, herojski su poginuli Tanasko Rajić („od sto rana, od sto jatagana, pada Rajić, junak od megdana”), dok su u bici na Dublju, vođenoj 26. jula, poginuli Milić Drinčić i Sima Nenadović. U obe bitke pobedu je odnela ustanička vojska.

 

Miloš Obrenović 

Ipak, intenzitet borbi u Drugom ustanku bio je manji nego u Prvom, a ustanak je zahvatio i manju teritoriju i uglavnom bio ograničen na Rudničku, Čačansku i Kragujevačku nahiju. Zato je i kraće trajao. Borbe su okončane posle četiri meseca, pa se pristupilo pregovorima. Za to su, čini se, bile zainteresovane obe strane – Srbi zbog mišljenja da su u datim okolnostima postigli maksimum, a Turci zbog bojazni da bi, zbog izvojevanih pobeda i ponovnog jačanja Rusije, ustanici mogli da nastave borbu i prošire zahteve.

Posle dužeg pregovaranja, konačno je, oktobra 1815. godine, sklopljen sporazum između kneza Miloša i Maršali Ali-paše. Sporazum je bio mešavina Ičkovog i osme tačke Bukureštanskog mira i predviđao je određena samoupravna prava za Srbe – olakšice prilikom plaćanja danka, zaštitu od nasilja, slobodu veroispovesti, kao i otvaranje Narodne kancelarije u Beogradu, u čijem je sastavu bilo dvanaest nahijskih knezova. Takođe, umesto Sulejman-paše Skopljaka, za novog vezira izabran je Maršali Ali-paša.

Tako je završen Drugi srpski ustanak. O njegovom toku, posledicama, a naročito o ulozi Miloša Obrenovića, među našim istoričarima i danas postoje različita mišljenja. Po jednima, on je postigao najviše što se u datim okolnostima moglo ostvariti, pokazavši hrabrost u bojevima, a mudrost i realističnost u pregovorima. Njegova mudrost i diplomatske sposobnosti mogli bi, smatraju oni, biti uzor i našim današnjim političarima. Drugi, opet, smatraju da je ishod ustanka mogao biti još povoljniji, a teritorija njime obuhvaćena mnogo veća da je Miloš pokazao više hrabrosti i odlučnosti, a manje brige za vlastiti položaj. Kao primer za to uzimaju Grčku revoluciju, koja je desetak godina kasnije rezultirala stvaranjem grčke države.

Kraj Drugog srpskog ustanka nije označio i kraj borbe za oslobođenje Srba od turske vlasti, ali ovog puta drugim sredstvima, pre svega diplomatijom. Zahvaljujući diplomatskim sposobnostima i mudrosti kneza Miloša, ali i povoljnijim međunarodnim okolnostima (pre svega jačanju Rusije koja je posle Bečkog kongresa i Napoleonovih ratova postala najuticajnija evropska sila), turski uticaj u Srbiji sve više je slabio, a srpska autonomija jačala. Kruna takvih aktivnosti bili su hatišerifi iz 1830. i 1833. godine. Ovi dokumenti, objavljeni posle Jedrenskog mira, kojim je okončan rusko-turski rat, predviđali su široku autonomiju za srpski narod unutar Osmanskog carstva i njima je, praktično, bila stvorena Kneževina Srbija. Knez Miloš je hatišerifom iz 1830. konačno bio priznat za kneza, a njegova vlast postala je nasledna. U hatišerifu, koji je svečano bio pročitan u Beogradu (na Tašmajdanu), 12. decembra 1830, na dan Svetog Andrije Prvozvanog, između ostalog se kaže: „Pomenuti narod Srbi imaće potpunu slobodu vere u svojim crkvama. Knez Miloš Obrenović, na osnovu carske diplome koju je dobio u nagradu za njegovu vernost potvrđen je u dostojanstvo baškneza srpskog naroda i to će dostojanstvo postati nasledno u njegovoj porodici. Viši i niži činovnici moje porte neće se više nikako mešati u upravu Srbije niti u razmirice između Srba i neće moći da traže od njih ni jednu paru više od utvrđene sume za godišnji danak. Muslimanima koji ne pripadaju garnizonima gradova zabranjuje se da mogu stanovati u Srbiji.”

Tako je diplomatija na kraju učinila ono što na početku nije moglo učiniti oružje. Ipak, dobijanje autonomije nije omogućilo Milošu spokojan nastavak vladavine. Devet godina kasnije, on je napustio Srbiju, nezadovoljan odredbama „Turskog ustava”, kojim je njegova vlast bila značajno ograničena uspostavljanjem Saveta od sedamnaest članova, a tri godine kasnije, 1842, dinastija Obrenović bila je prvi put zbačena sa vlasti.

Jovan Gajić

-----------------------------------------

Knez Miloš – obnovitelj države

Miloš Obrenović rođen je 1780. godine u selu Gornja Dobrinja, kod Požege, kao prvo muško dete Teodora Mihailovića i Višnje Urošević. Prezime Obrenović uzeo je po Obrenu Martinoviću, prvom mužu svoje majke, a isto prezime nosio je i njegov polubrat Milan Obrenović, jedan od najznačajnijih vođa Prvog srpskog ustanka.

Miloš je aktivno učestvovao u Prvom srpskom ustanku, tako da je već 1804. postao vojvoda, a 1809. i komandant Rudničke nahije. Posle sloma ustanka ostao je u Srbiji, a 1815. godine izabran je za vođu Drugog srpskog ustanka.

Bio je lukav i samouveren, ali je po potrebi umeo da bude podmukao i surov. Vladao je autokratski, a organizovao je i veći broj ubistava svojih protivnika, među kojima je najznačajnije ubistvo Karađorđa. U ratovima s Turcima pokazivao je hrabrost, a u pregovorima s njima veštinu i razumevanje političkih prilika toga vremena.

Sprečio je stvaranje zemljišne aristokratije i time zaštitio sitan zemljišni posed. Držao je monopol na trgovinu (pre svega stokom) što mu je omogućilo da stvori ogroman imetak, tako da je važio za jednog od najbogatijih knezova na Balkanu.

Posle napuštanja vlasti dvadeset godina je živeo u izgnanstvu, uglavnom u Beču i na svojim posedima u Vlaškoj. Vratio se na vlast 1858, a umro dve godine kasnije, u 80. godini života. Miloš je ostao upamćen kao obnovitelj državnosti Srbije, ali se istoričari slažu da to ne bi bilo moguće da mu nije prethodilo veliko delo vožda Karađorđa iz Prvog srpskog ustanka.

J. Gajić

-----------------------------------------

Ugašena dinastija

Miloš Obrenović bio je osnivač dinastije Obrenović, koja je vladala Srbijom ukupno 72 godine i dala petoricu vladara. Obrenovići su Srbijom vladali u dva navrata. Prvi je trajao od 1815. do 1842, i tada su na vlasti bili Miloš (1815–1839), njegov stariji sin Milan, koji je bio teško bolestan i na vlasti ostao samo tri nedelje, i mlađi sin Mihailo (1839–1842). Drugi period vladavine dinastije Obrenović trajao je od 1858. do 1903. godine. Tada su na vlasti opet bili knez Miloš (1858–1860) i potom njegov sin Mihailo (1860–1868). Pošto Mihailo nije imao muško potomstvo, posle njegovog ubistva za vladara je izabran Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema. On je vladao od 1872, kada je postao punoletan, do 1889, kada je abdicirao u korist svog sina Aleksandra, a od 1882. imao je i titulu kralja. Aleksandar je vladao od 1893, kada je dvorskim udarom došao na vlast i proglasio punoletstvo, do 1903, kada je, zajedno s kraljicom Dragom, ubijen u Majskom prevratu. Pošto nisu imali potomstva, njegovom smrću dinastija Obrenović se ugasila.

J. Gajić

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Stvaranje dinastije Obrenović začeto je u Radovanjskom lugu.

• Obrenovići su se oslanjali na Austriju, a Karađorđevići su zaratili protiv nje. I jedni i drugi su bili u pravu.

• Dinastija Obrenović se ugasila. Srbija još tinja.

• Između kojekude i činišvoliko, naš premijer se opredelio za ovo drugo.

• Neki Obrenovići su stradali u atentatu, a neki u posleratnom preimenovanju ulica.

• Putin bi možda Karađorđu dozvolio izvoz „Fijatovih” vozila u Rusiju, ali Milošu sigurno ne bi.

• Da li je knjaz Miloš bio apsolutista? Apsolutno!

• Miloš je žrtvovao kuma da bi stvorio Srbiju. Današnji političari žrtvuju kumove džab džabe.

• Miloš bi sada poveo pola Srbije u Evropsku uniju, a Karađorđe onu drugu polovinu u Rusiju.

• U ratu nam je potreban Karađorđe, a u miru Miloš. Mi smo, nažalost, radili obrnuto.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.