Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

De­tinj­stvo i ško­lo­va­nje dinastije Obre­no­vi­ća

Gor­nji Mi­la­no­vac – Vred­na knji­ga dr Ne­delj­ka Tr­nav­ca, pro­fe­so­ra u pen­zi­ji Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, „Obre­no­vi­ći – de­tinj­stvo i obra­zo­va­nje”, po­ja­vi­će iz štam­pe za ko­ji dan, uoči obe­le­ža­va­nja dva ve­ka od Mi­lo­še­ve bu­ne.

Ona osve­tlja­va ono što ni­jed­na do­sad ni­je – de­tinj­stvo i mla­dost pri­pad­ni­ka di­na­sti­je, kao i po­ro­di­ca u naj­u­žem srod­stvu sa njom, Lu­nje­vi­ca i Vu­ko­ma­no­vić. Iz­vo­ri za ovu knji­gu ni­su bi­li isto­ri­ča­ri i felj­to­ni­sti, već pra­ši­nom po­kri­ve­ni ar­hiv­ski denj­ci i ma­lo po­zna­ti dnev­nič­ki i me­mo­ar­ski spi­si: „Dnev­nik” An­ke Obre­no­vić, „Mo­je uspo­me­ne” kra­lji­ce Na­ta­li­je, „Pi­sma” Mi­lo­še­ve kće­ri Pe­tri­je, „Ži­zni­o­pi­sa­ni­ja mo­ja” knja­že­vog ber­be­ri­na Ni­ći­fo­ra Nin­ko­vi­ća, po­tom pi­sa­ne ostav­šti­ne Žu­jo­vi­ća, Mla­de­na i Jo­va­na, Jo­a­ki­ma Vu­ji­ća, „Uspo­me­ne” pi­sa­ra Avra­ma Pe­tro­vi­ća, za­pi­sa­na se­ća­nja le­ka­ra Ku­ni­ber­ta, Pa­ce­ka i Ste­ji­ća i dru­gih. Knji­ga je ilu­stro­va­na por­tre­ti­ma ma­lih Obre­no­vi­ća ko­ja su na­sli­ka­li po­zna­ti sli­ka­ri ili, ka­sni­je, sa plo­ča fo­to­a­pa­ra­ta. Osim ne­po­zna­tih ili ma­lo po­zna­tih de­ta­lja, knji­ga raz­bi­ja po­gre­šne ste­re­o­ti­pe.

– Je­dan od po­gre­šnih ste­re­o­ti­pa o Mi­lo­šu je onaj da je bio ne­pi­smen i neo­bra­zo­van vla­dar. Na­pro­tiv, knjaz je, i bez raz­re­da ško­le, bio ve­o­ma obra­zo­van i oba­ve­šten. Učio je pu­tu­ju­ći i su­sre­ću­ći se sa uče­ni­ma. Bio je u Za­gre­bu, Lju­blja­ni i Be­ču; u vre­me Krim­skog ra­ta bo­ra­vio je u Ode­si; po­se­tio je Mo­skvu i Ja­ši; u Ki­je­vu je pri­su­stvo­vao po­la­ga­nju is­pi­ta u jed­noj ško­li.

 

Knez Mihailo (16 godina), fragment slike „Knez Milanna odru“ Jovana Isailovića 

Go­di­ne 1835, sa svo­jom svi­tom, bo­ra­vi čak 70 da­na u Is­tan­bu­lu gde se su­sre­će i raz­go­va­ra sa broj­nim stra­nim ve­le­po­sla­ni­ci­ma (am­ba­sa­do­ri­ma) ko­jih je u tur­skoj pre­sto­ni­ci bi­lo vi­še ne­go u ijed­noj dru­goj evrop­skoj – ka­že pro­fe­sor Tr­na­vac.

Mi­loš je, i te ka­ko, po­la­gao na obra­zo­va­nje svo­je de­ce. Kći Pe­tri­ja je bi­la pi­sme­na, a uda­jom pre­ko Sa­ve za To­do­ra Ba­ji­ća, na­sta­vi­la je da uči i mno­go či­ta. Kad je mla­đa kći Je­li­sa­ve­ta za­vr­ši­la osnov­nu ško­lu u Kra­gu­jev­cu, Mi­loš pi­še kne­gi­nji Lju­bi­ci da je „vre­me pri­spe­lo po­sta­ra­ti se ozbilj­ski o vos­pi­ta­ni­ju na­še Sav­ke”, pa je ša­lju u Be­o­grad, a re­zul­tat je: na­u­či­la je grč­ki, tur­ski, ne­mač­ki, fran­cu­ski i ita­li­jan­ski je­zik i svi­ra­la kla­vir, valj­da pr­va de­voj­ka u Sr­bi­ji ko­ja je svi­ra­la kla­vir, do­ka­zu­je autor knji­ge o ve­li­koj bri­zi knja­za i za žen­sku de­cu. 

– I de­ca Mi­lo­še­ve bra­će Jo­va­na i Je­vre­ma ni­su za­o­sta­ja­la. Jo­va­no­va kći Ana­sta­zi­ja je iz­ra­sla u li­kov­nog umet­ni­ka, a za po­tom­ke Je­vre­mo­ve u Šap­cu se go­vo­ri­lo ka­ko su „de­ca po­če­la uda­ra­ti gi­tar i kla­vir”. Kćer­ka An­ka se sa 13 go­di­na, u Da­vi­do­vi­će­vom „Za­bav­ni­ku”, ogla­si­la knji­žev­nim ogle­dom i sa ne­mač­kog pre­ve­de­nim pri­ča­ma, pre­vo­di i za za­gre­bač­ku „Da­ni­cu” gde je na­zi­va­ju Ilir­ki­njom iz Sr­bi­je – is­ti­če autor ove knji­ge.

Bez­ma­lo, sva­ko de­te iz di­na­sti­je, kao i de­ca dve srod­nič­ke fa­mi­li­je, do­bi­ja­lo je obra­zo­va­nje za­di­vlju­ju­će i za da­na­šnje kri­te­ri­ju­me, pa ta­ko i po­sled­nji Obre­no­vić. Fran­cu­ska gu­ver­nan­ta ga je ra­no na­u­či­la fran­cu­ski, ne­mač­ki je go­vo­rio već sa če­ti­ri go­di­ne, maj­ka ga je ka­sni­je uči­la en­gle­ski je­zik. Pro­fe­sor Jo­van Đor­đe­vić ga je pod­u­ča­vao la­tin­ski, ka­sni­je je upor­no sa­vla­da­vao i ru­ski.

 

Na kra­ju svo­je knji­ge Ne­delj­ko Tr­na­vac ot­kri­va ne­što, re­kli bi­smo u pra­vi čas, u ju­bi­lar­noj go­di­šnji­ci Dru­gog srp­skog ustan­ka. Autor kon­sta­tu­je da su ret­ki knji­žev­ni i po­zo­ri­šni de­lat­ni­ci ko­ji­ma je po­zna­to da je Du­brov­ča­nin Ma­ti­ja Ban (1844. do­la­zi u Be­o­grad i po­sta­je vas­pi­tač kćer­ke kne­za Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća) na­pi­sao dra­mu „Ta­kov­ski usta­nak”. Dra­mu je na­ru­čio knez Mi­ha­i­lo za 50. go­di­šnji­cu ustan­ka. Po­sled­nji put je iz­ve­de­na u Srp­sko-kra­ljev­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu, 30. mar­ta 1903. go­di­ne (sa­ču­van pla­kat). Po­sle Maj­skog pre­vra­ta, dra­mi se iz­gu­bio sva­ki trag. Tr­na­vac ju je, du­go tra­ga­ju­ći, pro­na­šao u zbir­ka­ma SA­NU. Da­nas je na „da­ske” po­sta­vlja­ju u mi­la­no­vač­kim ško­la­ma i iz­vo­di­će je na sve­ča­no­sti­ma po­sve­će­nim ju­bi­le­ju Ustan­ka.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.