Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I štednja na platama ima granicu

U sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija se obavezala da će, zarad izbegavanja bankrota i neophodnog privrednog rasta, sprovesti i „bolne mere štednje”. Pored ostalog, dogovoreno je i smanjenje rashoda za zaposlene u javnom sektoru sa 11,8 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2014, na 8,3u 2017. Počelo je smanjenjem plata većih od 25.000 dinara za 10 odsto i njihovim zamrzavanjem u naredne tri godine, uz prosečnu godišnju inflaciju od četiri odsto. Pored toga, broj zaposlenih u javnom sektoru u naredne tri godine trebalo bi da se smanji za 15 odsto, što je oko 75.000 ljudi.

Ekonomista Milojko Arsić, urednik ,,Kvartalnog monitora”, ukazuje da je ovakva štednja na platama zaposlenih u državnim službama i smanjivanju broja zaposlenih teško podnošljiva, pa i društveno štetna. Plate ne mogu da se povećavaju pre 2017, a broj zaposlenih bi mogao da bude smanjen za 10, a ne za 15 odsto, kao što je dogovoreno sa MMF.

– Planirano smanjenje učešće troškove rada u BDPteško jeizvodljivo, jer to nije uspela nijedna druga zemlje iz okruženja – tvrdi Arsić.

Ako se prihvaćena politika plata sprovede, smatra on, nastavnici i profesori u osnovnim i srednjim školama, medicinske sestre, lekari i policajci, bili bi svedeni na egzistencijalni minimum, pa čak i ispod te granice.

– Takvo smanjivanje plata zaposlenih u ovim javnim službama, smanjilo bi njihovu motivaciju za rad, podstaklo razne oblike ,,snalaženja”, dok bi najsposobniji napustili javni sektor, a najbolji bi otišli iz zemlje – kaže ovaj dobar poznavalac naših javnih finansija.

– Izdaci za zaposlene u takozvanom sektoru opšte države, odnosno zdravstvu, obrazovanju, administraciji, pravosuđu, vojsci i policiji u odnosu na BDP u Srbiji su do sada bili među najvišim u poređenju sa sličnim zemljama – objašnjava Arsić. – Ako bi se sprovela dogovorena politika u ovoj oblasti, prešlo bi se u drugu krajnost, pa bi ovi izdaci bili među najnižim. Smanjenje rashoda na zaposlene u ovim državnim službama za više od 2,5 procentnih poena BDP, što je dva procenta poena prema metodologiji MFM, pogoršalo bi rad državnih institucija.

Visoko smanjenje realnih zarada dodatno bi podstaklo odliv sposobnih lekara i nastavnika i drugih stručnjaka, kaže naš sagovornik. Smanjilo bi posvećenost poslu, podstakla bi se korupcija. U takvim okolnostima nije realno očekivati da bi bilo kakve reforme dovele do unapređenja obrazovnih, zdravstvenih, pravosudnih, bezbednosnih, administrativnih i drugih usluga koje pružaju zaposleni u javnom sektoru, koje su važne za ekonomski i društveni razvoj.

– Pogoršala bi se dostupnost i kvalitet javnih usluga, što bi negativno uticalo na ekonomsku jednakost – upozorava Arsić. – Bogati građani bi se okrenuli privatnom obrazovanju i lečenju, dok bi siromašni bili upućeni na manje kvalitetne i slabije dostupne javne usluge.

Zato Arsić smatra da bi u aranžmanu sa MMF bilo poželjno da se promene postavljeni ciljevi koji se odnose na troškove rada, smanjenje broja zaposlenih i kretanju plata u javnom sektoru.

– Bolje bi bilo da se učešće plata u javnom sektoru u BDP smanje sa 11,8 odsto BDP u 2014, na oko devet odsto u 2017, umesto na 8,3 procenta, što je oko osam odsto po metodologiji MMF – predlaže Arsić.

– To bi se postiglo smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru za 10 odsto u trogodišnjem periodu, kao i zamrzavanjem plata tokom 2015-2016, a ne i 2017. Troškovi rada i broj zaposlenih u javnom sektoru bili bi nešto ispod proseka, dok bi broj zaposlenih bio znatno ispod proseka međi zemljama centralne i istočne Evrope.

Smanjena ušteda na troškovima zaposlenih u javnom sektoru nadoknadila bi se većim smanjenjem raznih državnih subvencija ili poboljšanom naplatom poreza. Ukoliko ove mere ne bi donele neophodan učinak, možda zato što subvencije ne mogu da se smanje zbog ranije preuzetih obaveza, Arsić smatra da bi u tom slučaju bilo opravdano ,,da se razmotri aktiviranje neke od rezervnih mera kao što je povećanje PDV”.

– Za građane je bolje da se kroz godinu-dve poveća PDV, nego da se pogoršaju javne usluge zbog neposvećenosti nastavnika i profesora, policajaca, ili da se smanji dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga zbog odlaska najboljih lekara u privatni sektor ili u inostranstvo.

Ujavnom sektoru u Srbiji je zaposleno oko 530.000 ljudi, odnosno 7,3 zaposlena na 100 stanovnika, što je ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope, gde je na 100 stanovnika zaposleno je 7,5–osam radnika u javnom sektoru, bez zaposlenih u javnim preduzećima. Taj broj se kreće od 6,2 u Češkoj do 10,3 u Litvaniji.

Ukoliko bi se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjio za 15 odsto, tada bibroj zaposlenih na 100 stanovnika u Srbiji bio sveden na 6,2 procenta. Kao u Češkoj.

Pored toga što su uštede na troškovima plata zaposlenih u javnom sektoru preterane i verovatno neostvarive, autori „Kvartalnog monitora” procenjuju da su planirane uštede na subvencijama nedovoljne, dok je rast javnih investicija skroman zbog čega one u celom periodu ostaju na niskom nivou. Zato bi bilo opravdano da se, uz zadržavanje približno istih ciljeva u pogledu smanjenja fiskalnog deficita, tokom sprovođenje aranžmana izmeni struktura fiskalne konsolidacije. Subvencije bi trebalo smanjiti, dok bi se rashodi za zaposlene i javne investicije povećale.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.